NACRT ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA: NOVI PROPIS PREDVIđA SMANJENJE TROšKOVA I NEOPHODNE DOKUMENTACIJE U POSTUPKU LEGALIZACIJE. VLASNICIMA ćE, UZ PRIJAVU, BITI POTREBAN IZVEšTAJ ZATEčENOG STANJA OBJEKTA SA ELABORATOM GEODETSKIH RADOVA I DOKAZ O SVOJINI. VIšE SE NEćE PLAćATI NAKNADA ZA UREđENJE, ADMINISTRATIVNA TAKSA I TAKSA ZA UPIS PRAVA SVOJINE SA ADMINISTRATIVNOM TAKSOM

Javna rasprava o Nacrtu zakona o ozakonjenju objekata traje do kraja oktobra. Taj zakon bi, prema najavama, trebalo da stavi tačku na pitanje legalizacije gotovo milion i po bespravno podignutih objekata.

Fiksna taksa trebalo bi da iznosi 3.000 dinara, ukoliko je površina stana ili kuće do 100 kvadratnih metara, za stan od 200 kvadrata je 10.000, a 30.000 dinara ako je kuća ili stan 300 kvadrata.

Onaj ko nije predao nijedan dokument, sada praktično sa dva papira dolazi da se "ozakoni". Za ozakonjenje objekta potrebno je platiti taksu između 3.000 i 20.000 dinara u zavisnosti od površine objekata i priložiti dva dokumenta: izveštaj o zatečenom stanju, čiji je sastavni deo elaborat geodetskih radova koji izdaju projektantski biroi i geodetske kuće i dokaz o svojini (kupoprodajni ugovor, rešenje o nasleđivanju, ugovor o kupovini ili zakupu zemljišta...). Za onih 700.000 koji su od ranije u postupku legalizacije sledi samo plaćanje takse za ozakonjenje. I pri tom se svi oni automatski uknjižavaju u katastar kao vlasnici nekretnina.

Nijedan od prethodnih pet zakona nije uspeo da zaustavi nelegalnu gradnju, iako od 2002. zbog toga može krivično da se odgovara.

"Važna je politička volja da li se želi ili ne želi prekinuti sa tom praksom. Tako nisu registrovani objekti, pa se ne plaća ni porez", kaže ekonomista Milan Kovačević.

Novi zakon treba da dâ sliku na terenu - koliko je potrebno da se ulaže u infrastrukturu i komunalno opremanje nelegalnih objekata. Ipak, najvažnija je potvrda da je objekat bezbedan.

"Mora da postoji ispitivanje stabilnosti tih objekata. Ako budemo apriori samo prihvatili da su oni napravljeni, da moraju da stoje tu, onda je to propust kod nekog zemljotresa, klizišta", kaže Viktor Kobjerski iz Privredne komore Srbije.

Od milion i po bespravno izgrađenih objekata najviše je porodičnih kuća i stanova.

"Mi hoćemo da oni završe taj posao, da postanu vlasnici, a država da konačno zna šta ima na svojoj teritoriji i da ih kompletno uvedemo u poreski sistem države", navodi ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do kraja oktobra. Nakon što prođe i Vladu, parlamentarci bi o njemu trebalo da raspravljaju u prvoj nedelji novembra 2015. godine.

Zakon ne predviđa podzakonska akta, što znači da će biti primenjivan odmah po stupanju na snagu.

Izvor: Vebsajt RTS, 19.10.2015.
Naslov: Redakcija