Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: POSLOVE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU POSLODAVAC MOżE OBAVLJATI SAM U ODREđENIM MANJE RIZIčNIM DELATNOSTIMA, AKO IMA DO 20 ZAPOSLENIH I NIJE DUżAN DA IMA POLOżEN STRUčNI ISPIT O PRAKTIčNOJ OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU. U VISOKORIZIčNIM DELATNOSTIMA POSLODAVAC JE U OBAVEZI DA ZA TE POSLOVE ODREDI LICE KOJE IMA NAJMANJE STEčENO VISOKO OBRAZOVANJE NA OSNOVNIM AKADEMSKIM STUDIJAMA, OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, ODNOSNO NA STUDIJAMA U TRAJANJU DO TRI GODINE U ODGOVARAJUćOJ NAUčNOJ, ODNOSNO STRUčNOJ OBLASTI


Svake godine u Srbiji oko 30 ljudi izgubi život na radnom mestu. Hiljade njih se lakše ili teže povredi, a radnici krive nesavesne poslodavce i državu koja ih ne kontroliše. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu trebalo bi da natera poslodavce da se pridržavaju propisa, ali i da povedu računa o preventivnim merama i obuci zaposlenih.

Radnika na rizičnim poslovima bez zaštitne opreme i stručnog osposobljavanja najviše je u građevini. Zato ne čudi što se 73 odsto nezgoda i smrtnih povreda događa baš u toj oblasti, a odgovornost je, kažu u sindikatu, pre svega na poslodavcima koji nerado izdvajaju novac za obuku i sredstva za bezbednost na radu. To čini tek svaki peti.

Poslednjih godina evidentirano je manje povreda, ali brojke na papiru, objašnjavaju upućeni, ne poklapaju se sa stanjem na terenu.

"Vrlo često se dešava da poslodavac postigne dogovor sa povređenim i da se to ne beleži", kaže Aleksandar Milovanović iz Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović".

Pored građevine, najrizičniji poslovi su, mereno brojem povreda i poginulih, oni u poljoprivredi i saobraćaju. Mereno nivoom stresa, najteže je hirurzima, novinarima, bankarskim službenicima, a zakon, međutim, stres ne prepoznaje kao profesionalnu bolest.

"Jedan slučaj samo, sudska presuda je da je stres uzrok povrede na radu zato što je poštara napao kriminalac, uzeo pare, čovek je bio tri meseca na psihijatrijskoj klinici i to jeste povreda na radu čiji je uzrok stres. U drugim slučajevima, stres je teško dokaziv", objašanjava Vera Božić Trefalt iz Uprave za bezbednost i zdravlja na radu.

Osim što utiče na kvalitet posla, stres ostavlja trajne posledice.

Na gubitku nisu samo radnici. Procenjuje se da privreda godišnje izgubi oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda zbog smanjene produktivnosti koju izazivaju povrede i profesionalne bolesti. Stručnjaci upozoravaju da nijedan propis to neće ispraviti dok poslodavci ne shvate da ulaganje u mere bezbednosti i zdravlja na radu nisu trošak već investicija.

Predlogom zakona propisana je, pored ostalog, obaveza poslodavca da odmah od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti.

Bitna novina kod organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu je mogućnost da poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može obavljati sam u određenim manje rizičnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

S druge strane, u određenim visokorizičnim delatnostima podiže se nivo kompetencije lica koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca uvođenjem obaveze poslodavca da za te poslove odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine u odgovarajućoj naučnoj, odnosno stručnoj oblasti.

Izvor: Vebsajt RTS, 18.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija