SRBIJU OČEKUJE MODERNIZACIJA JAVNOG SEKTORA, REFORMA PORESKE UPRAVE, TE UKLANJANJE PARAFISKALNIH NAMETA ZA PRIVREDU
Naredni reformski korak Vlade Republike Srbije trebalo bi pre svega da bude usmeren na modernizaciju javnog sektora, reformu Poreske uprave, uklanjanje parafiskalnih nameta za privedu, ocenio je ekspert Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju (WIIW) Vladimir Gligorov.
Kada je reč o modernizaciji države, navodi Gligorov, ključno je da se zna ko šta plaća i šta građanin kupuje time kada plaća porez.
"Mora da se zna kakva prava ostvaruje i da neko ko je preuzeo odgovornost za javno preduzeće, na primer, radi svoj posao na efikasan i racionalan način, u skladu sa budžetom i da ne stvara dugove", rekao je Gligorov.
On je dodao da je veliko pitanje korupcije - jedne ili druge vrste, ali i, kako je rekao, sanacije korporativnog sektora koji ima problem nelikvidnosti.
"Nenaplativa potraživanja govore o lošem stanju u korporativnom sektoru. Ni banke ne mogu da finansiraju taj sektor, jer su opterećene nenaplativim potraživanjima. Zato privatni sektor loše funkcioniše", naveo je on.
Upitan šta bi Vlada Republike Srbije mogla da očekuje budući da uskoro stiže Misija MMF-a kako bi se razmatrala šesta revizija aranžmana koji je Srbija zaključila sa tom institucijom, kaže da su ti odnosi sada "neproblematični", jer se preuzete obaveze uglavnom ispunjuju.
"Ostaju još strukturni problemi koji se stalno pominju i to je vezano za javni sektor, privatizacije, restrukturiranje elektroindustrije, železnica. To su sve obaveze koje se znaju i koje će se razmatrati", naveo je Gligorov.
Postoji element u ovom programu od početka, ukazao je Gligorov, da bi trebalo da se vidi šta da se radi sa nenaplativim potraživanjima u bankarskom sistemu.
"To je ponovo istaknuto prilikom poslednje posete. Sada imamo strategiju, ali ćemo videti šta će ona doneti a šta ne. Kada je reč o fiskalnim merama, budžetski deficit se spušta na željeni nivo, ali ostaje pitanje otpuštanja radnika, koje se uglavnom odlaže", ocenio je on.
Komentarišući što se odustalo od prvobitne zamisli da bi do isteka programa sa MMF-om, odnosno za tri godine, iz javnog sektora trebalo da ode 75.000 ljudi, odgovara:
"Sa stanovišta MMF fiskalna održivost je ključna, to je glavni problem zbog čega MMF i postoji. Eventualna racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru vezana je za to da li se troši više javnih para nego što se prihoduje. Pa ako drugačije ne može, zahteva se otpuštanje radnika. Ako budžetski deficit nije problem, ili je na određen način doveden u stanje da se može reći da je javni dug održiv, i ako počne da se smanjuje njegov udeo u BDP-u što u našem slučaju treba očekivati, onda razloga za insistiranje na otpuštanju više nema".
Gligorov je dodao da postoji pitanje da li je javni sektor efikasan ili ne, da li preveliki broj ljudi radi u njemu nezavisno od toga da li to država može da plaća.
"Tu je u osnovi pitanje efikasnosti, da li je bolje da neko ko radi u javnom sektoru i prima tu platu, bude zaposlen u privatnom sektoru, jer se time povećava produktivnost. To je ideja", rekao je on.
Na pitanje da li aktuelna situacija u EU može da utiče na ekonomije u Srbiji i regionu, Gligorov odgovara da može, jer su glavne članice Unije, Italija, Nemačka, Austrija.. glavni trgovinski partneri Balkana.
"Sve neizvesnosti i problemi sa Bregzitom i kada je reč o budućnosti Evrope imaju ekonomske posledice. To naravno utiče na srpsku privredu i region", rekao je Gligorov.
Prema njegovim rečima, problem je što je sada u Evropi teško doći na red kada reč o sopstvenim interesima ili napredovanju u nekim pitanjima. To, kako kaže, ne mora da bude samo pridruživanje, već i svi drugi sporazumi i dogovori dolaze kasnije na red, zato što je dnevni red u Evropi sada promenjen.
"To može da utiče na Srbiju i zemlje regiona, ali ne nužno. Generalno, stanje nije takvo da bi moglo, ako se zna šta se hoće, da zaustavi razvoj u zemljama kao što su Srbija, Makedonija. Ne bi trebalo nužno da imaju neki problem. Svakako, bilo bi dobro ako bi se poboljšala regionalna saradnja", konstatovao je Gligorov.
Izvor: Vebsajt RTV, 18.09.2016.Naslov: Redakcija