Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

REBALANSOM BUDŽETA PREDVIĐENO DA SE NE UMANJUJU PENZIJE DO IZNOSA OD 25000 DINARA, A PRIMANJA IZNAD OVE SUME BIĆE UMANJENA ZA 10 ODSTO


Prosečna primanja 814.305 najstarijih gradjana Srbije do 25000 dinara, biće izuzeta od najavljenih rezova.

  • Umanjenje od 10 odsto ne ide na ceo iznos, već na razliku od limita do visine čeka

 

Penzionerima koji mesečno primaju do 25.000 dinara, što je u visini prosečne penzije, neće biti smanjivani prihodi. Kako je „Novostima“ nezvanično potvrđeno u Nemanjinoj 11, rebalansom budžeta, koji je u izradi, predviđeno je da se „ne diraju“ penzije do ovog iznosa. Prema najavama, primanja iznad ove sume biće umanjena za 10 odsto.

To, praktično, znači da će nešto više od 814.000 penzionera i dalje primati iste iznose na svojim čekovima, dok će preostalih 582.000 najstarijih morati da plati danak krizi. Ovo smanjenje od 10 odsto ne bi trebalo da ide na ceo iznos primanja, već samo na razliku između 25.000 i punog iznosa penzije. To praktično znači da će penzioner koji mesečno prima 30.000 dinara, dobiti umanjenje od 10 odsto na razliku od 5.000 dinara. Tako će mu penzija biti manja za 500 dinara. Po istom principu, penzioneru sa primanjem od 40.000 dinara, računa se umanjenje na 15.000 dinara, pa će mu ček biti tanji za 1.500 dinara mesečno.

Najveći udarac na kućni budžet osetiće najstariji sa najvećim penzijama, a takvih je u Srbiji 1.756, koji mesečno primaju više od 90.000 dinara. Tako će država na dvoje penzionera, sa primanjima od 121.000 dinara, mesečno uštedeti po 9.600 dinara (odnosno 10 odsto na 96.000 dinara razlike od prosečne penzije).

Na neophodnost smanjivanja penzija ukazuje i Fiskalni savet Srbije.

- Privreda Srbije nije u mogućnosti da finansira trenutni nivo izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru. Održivi nivo izdvajanja za penzije je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, a za plate u javnom sektoru oko osam odsto BDP-a, a trenutno se za penzije izdvaja skoro 14 odsto BDP-a, a za plate skoro 11 odsto BDP-a - ističe se u analizi Fiskalni savet.

Računica Saveta pokazuje da je, prilikom rebalansa budžeta, potrebno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 15 odsto, kako bi se efekti ukupne uštede od 800 miliona evra, videli već tokom 2015. godine.

- Ističemo i da bi se na penzijama ostvarilo oko 70 odsto ukupnih ušteda, zbog čega ne postoji bilo kakva mogućnost da se ostvare neophodne uštede, a da se ne smanjuju penzije - ističe Fiskalni savet. - Korisnici minimalne penzije i plate bili bi, pri tome, zaštićeni i isključeni iz smanjenja.

 

UKUPAN broj penzionera u Srbiji je 1,7 miliona,

  • od toga je 326.614 osiguranika iz posebnih grupa (43.124 vojnih penzionera, 74.107 iz samostalne delatnosti, 209.383 korisnika poljoprivredne penzije). Ove kategorije biće izuzete od smanjenja penzija, kao i 814.000 onih sa primanjima manjim od 25.000 dinara.

 

Izvor: www.vecernjenovosti.rs, D. I. K.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print

<<< Nazad na ostale vesti