Email Print

ZAKON O ADVOKATURI: Broj onih koji žele da budu advokati nije se smanjio ni posle pooštravanja uslova za upis u komoru


Uprkos ustaljenom mišljenju, u Srbiji nema dovoljno pravnih zastupnika. Beograd je po broju poslenika ove profesije iza Sofije, Soluna...

Mada se u Srbiji često kaže da ima i previše advokata, praksa, ipak, pokazuje suprotno. Sa 4.000 branilaca ljudskih prava Beograd je, recimo, iza Sofije, koja ih ima 1.000 više. Ili Frankfurta, koji je nešto veći od srpske prestonice, a ima čak 18.500 advokata, a tek Soluna, u kome radi čak 20.000 poslenika ove profesije.

Broj onih koji žele da budu advokati nije se smanjio ni posle pooštravanja uslova za upis u komoru, kada je uz položeni pravosudni ispit, uvedeno i obavezno polaganje advokatskog ispita.

- Komisija za advokatski ispit počela je da radi 17. maja i već je stotinak kandidata položilo taj test - kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije. - U svakoj komori formirane su komisije od po tri člana koji ispituju kandidate. U kojoj god komori da se položi ispit priznaje se na teritoriji cele Srbije.

Prema Zakonu o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US - prim. red.), ovaj ispit ne moraju da polažu sudije i tužioci koji su proveli u pravosuđu više od 12 godina. Đorđević smatra da je ta odredba besmislena, a da je ispit smišljen kako bi se uvela disciplina u ovu profesiju i kako bi se poštovali određeni standardi.

Branislav Vulić objašnjava da se pod advokatskim naknadama podrazumevaju putni troškovi i novac koji ode na, recimo, smeštaj. U nagrade, pak, spada novac koji advokat dobije za rad koji je utrošio na predmetu, pisanju isprava ili pristup ročištima.

- Na žalost, većina onih koji dolaze u advokaturu ne zna ništa o statutu komore u koju se upisuje niti o statutu Advokatske komore Srbije. Ne poznaje ni međunarodne ugovore o našoj profesiji koje je potpisala i ratifikovala Srbija. A, pored toga, mnogima je posle opšteg reizbora ova profesija bila neki vid prinudnog rešenja za zaposlenje. Ti ljudi su došli potpuno nesrećni i nezadovoljni. To nije dobro ni za njih, ni za građane. Zato od advokature možemo da očekujemo više problema - upozorava prvi čovek srpske advokature.

Advokatska komora Srbije nedavno je promenila i strukturu advokatske tarife zato što mnoge vrste podnesaka nisu postojale po starim zakonima.

- Tarifa o nagradama i naknadama doneta je još 1998. godine, a menjana je samo po važnosti boda, ne i po strukturi - kaže advokat Branislav Vulić, predsednik komisije za izradu advokatske tarife. - U međuvremenu je reformisano pravosuđe, uveden je Upravni sud, Ustavni sud je dobio nove nadležnosti među kojima je i ustavna žalba, propisani su posebni slučajevi stečaja... Zato smo tarifu prilagodili tim promenama - da bi bila jasnija i nama, sudijama, tužiocima, našim klijentima, i da ne bi bilo proizvoljnog tumačenja.

Cene su, kaže Vulić, ostale na nivou s početka godine i nalaze se na sajtovima svih advokatskih komora. Prema njegovim rečima, svi advokati u Srbiji dužni su da se pridržavaju tarife. U suprotnom, čine prekršaj koji procesuira disciplinski tužilac.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Večernje novosti", 19.8.2012.

<<< Nazad na ostale vesti