Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: POVERENIK NAVODI DA PRIVREDNA DRUšTVA NE POSEDUJU ZAKONSKO OVLAšćENJE ZA OBRADU PODATAKA O LIčNOSTI PUTEM POLIGRAFSKOG ISPITIVANJA U BILO KOJU SVRHU


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, uputio je Upozorenje privrednom društvu Perutnina Ptuj-Topiko d.o.o. iz Bačke Topole zbog nedozvoljene obrade podataka o ličnosti prilikom poligrafskog ispitivanja 17 zaposlenih, jer za takvu obradu društvo nije imalo valjani pravni osnov niti je takva obrada srazmerna opravdanoj svrsi.

Privredno društvo dužno je da u roku od 15 dana od dana prijema upozorenja obavesti Poverenika o preduzetim merama u cilju sprečavanja dalje nedozvoljene obrade podataka radi preduzimanja eventualnih daljih mera iz nadležnosti Poverenika.

Poverenik je po službenoj dužnosti, na osnovu saznanja iz javno objavljenih članaka elektronskih medija, pokrenuo postupak nadzora nad sprovođenjem i primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) od strane privrednog društva. U postupku nadzora utvrđeno je da je privredno društvo sprovelo poligrafsko ispitivanje nad ukupno 17 zaposlenih u svrhu prikupljanja informacija "radi otkrivanja počinioca krivičnih dela krađe mesa" iz skladišta društva.

Otkrivanje i gonjenje počinioca krivičnih dela u isključivoj je nadležnosti policije i tužilaštva. Upravo je odredbama članova 47. i 57. Zakona o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016) pripisana mogućnost korišćenja poligrafskog ispitivanja od strane policije, što je ujedno i jedino takvo (a i u tom slučaju fakultativno) ovlašćenje sadržano u nekom zakonu.

Privredno društvo ne poseduje zakonsko ovlašćenje za obradu podataka o ličnosti putem poligrafskog ispitivanja u bilo koju svrhu. A uvidom u tekst pristanka koji su potpisala sva testirana lica, utvrđeno je da pristanak ne ispunjava formalne uslove punovažnosti propisane članom 10. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Nezavisno od iznetog, pod pretpostavkom formalne ispravnosti pristanaka, on ne može biti prihvaćen kao materijalno punovažan i pravno valjan, zbog očigledne nesrazmere uticaja i moći između onog ko taj pristanak pribavlja i onog od koga se traži. Takva nesrazmera očigledna je zbog same prirode odnosa poslodavac-zaposleni, usled koje zaposleni kao "slabija" strana nije stvarno slobodan da odluči.

Poverenik podseća da je konkretan slučaj samo jedan u nizu sličnih problema koji su direktna posledica nepostojanja nikakvih ili ni izbliza dovoljnih zakonskih pravila o obradi podataka o ličnosti. Vrše se obrade enormnih količina ličnih podataka bez prepoznatljive svrhe i opravdanja, nadzor poslodavaca nad elektronskom komunikacijom zaposlenih, video nadzor, praćenje GPS sistemima, obrada biometrijskih ličnih podataka, obrada naročito osetljivih podataka kao što su npr. lekarske dijagnoze itd.

U trenutku otvaranja u pregovorima sa EU poglavlja o ljudskim pravima važno je podsetiti na potrebu da se zakonom utvrde jasna pravila za ove i brojne druge situacije u vezi sa obradom ličnih podataka u oblasti radnih odnosa. Pri tome je nužno uvažavati to da privatnost na radnom mestu mora biti bitno smanjena, ali da nikad ne prestaje potpuno da postoji. U praksi Evropskog suda za ljudska prava izgrađen je koncept "razumno očekivane privatnosti" koji bi morao važiti i kod nas, a i Kodeks Međunarodne organizacije rada jasno izražava zahtev da se vrsta i broj ličnih podataka koji se obrađuju svede na najmanju moguću meru, na samo one podatke čija je obrada apsolutno nužna i opravdana svrhom.

Izvor: Vebsajt Poverenika, 19.07.2016.
Naslov: Redakcija