ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: PRAVNA LICA I PREDUZETNICI ZA PRIVATNO OBEZBEđENJE, KAO I ONI KOJI SU OBRAZOVALI UNUTRAšNJI OBLIK ORGANIZOVANJA OBEZBEđENJA ZA SOPSTVENE POTREBE - SAMOZAšTITNA DELATNOST, KAO I FIZIčKA LICA KOJA RADE U PRIVATNOM SEKTORU BEZBEDNOSTI, U OBAVEZI SU DA STEKNU LICENCU ZA VRšENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEđENJA DO 1. JANUARA 2017. GODINE. PRIVREDNI SUBJEKTI KOJI DO NAVEDENOG DATUMA NE DOBIJU ODGOVARAJUćU DOZVOLU, NEćE MOćI DA OBAVLJAJU DELATNOST PRIVATNOG OBEZBEđENJA, A KORISNICI USLUGA IMAćE OBAVEZU DA ANGAžUJU ISKLJUčIVO LICENCIRANE KOMPANIJE I PREDUZETNIKE

Za angažovanje nelicenciranog privatnog obezbeđenja za rad u noćnim klubovima, na splavovima i u diskotekama, osim firmi za pružanje ovih usluga, odgovaraće i vlasnici objekata. Ovo pravilo stupiće na snagu prvog dana 2017. godine.

Prekršajna odgovornost i za gazde lokala jedna je od najvažnijih novina koju predviđa Zakon o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015 - dalje: Zakon). Zakon koji reguliše rad oko 30.000 ljudi, koliko ih radi u ovom sektoru, trebalo bi da sledeće godine zaživi u potpunosti. Od njega se očekuje da, posle dugo godina, oblast fizičko-tehničke zaštite uvede u legalne okvire.

Svi radnici privatnih kompanija za obezbeđenje do kraja 2016. godine moraće da prođu obuku, polože stručni ispit i tako steknu licencu, potpisanu od strane MUP-a. Ovu vrstu odobrenja za rad u sektoru bezbednosti, prema rečima direktora Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije (PKS), Đorđa Vučinića, do sada je dobilo oko 5.000 zaposlenih.

- Obuku je prošlo između 15 i 18 posto ukupnog broja radnika obezbeđenja, što je procenat koji nam daje dobre izglede da do kraja godine završimo proces licenciranja osoblja. Firme za obezbeđenje ozbiljno su shvatile nove propise, a i MUP je povećao broj stručnih komisija - objašnjava Vučinić.

U PKS navode i da su početni problemi otklonjeni i da se očekuje da i do deset odsto zaposlenih svakog meseca zaokruži svoje osposobljavanje. U licenciranje su prve ušle velike kompanije koje imaju sopstvene službe obezbeđenja, a očekuje se da njihovim stopama krene i veliki broj malih i srednjih preduzeća. U ovim firmama situacija je često zamagljena, a čuvarskim poslovima neretko se bave i portiri i dežurni službenici.

- Privrednici koji na različite načine angažuju noćne čuvare i portire od 1. januara 2017. godine naći će se u prekršaju ukoliko budu imali službu obezbeđenja koja nije licencirana ili ako ne budu imali sklopljen ugovor sa ovlašćenom firmom za obezbeđenje. Kazna za to može biti i zabrana obavljanja delatnosti - podseća Vučinić.

Proces licenciranja obuhvata 104 časa teoretske i praktične obuke, a ova vrsta "školovanja" može da se završi za približno mesec dana. MUP je povećao broj službenika u komisijama, koje čak odlaze u firme sa velikim brojem polaznika i u njima organizuju ispite.

Zakon je donet pre dve godine, a jedna od njegovih odredaba nalaže da privredno društvo koje pruža usluge obezbeđenja mora da ima najmanje 10 licenciranih radnika da bi moglo da aplicira za licencu. Troškove obuke i ispita osoblja plaća poslodavac. Moguće je, međutim, da dodatnim ugovorom time obaveže zaposlenog koji je nosilac licence, jer u protivnom sa njom može da potraži novog poslodavca i veću zaradu.

Privatno tržište bezbednosti u Srbiji godišnje obrne čak 150 miliona evra. Rad kompanija koje pružaju usluge fizičko-tehničke prirode do pre dve godine nalazilo se u pravnom vakuumu i često ga je pratio rad u sivoj zoni. Donošenjem novih propisa, agencije će morati da prođu gusto sito standarda i uslova za obavljanje delatnosti. Ovaj sektor, sa druge strane, dobio je status subjekta nacionalne bezbednosti koji omogućava proširenje kruga poslova koje obavljaju.

Izvor: Vebsajt Novosti, R. Dragović, 18.07.2016.
Naslov: Redakcija