Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Broj predmeta u privrednim sudovima od 2011. do 2015. godine prepolovljen


Broj predmeta u privrednim sudovima od 2011. do 2015. godine je prepolovljen, istakla je Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije ističući da sudije u Srbiji u odnosu na evropske kolege godišnje završe upola manje predmeta - oko 350 po sudiji.

U 2011. godini ukupan broj predmeta privrednih sudova iznosio 245.408, dok je rešena polovina, ili oko 134.000 predmeta. Te godine je priliv novih predmeta iznosio 150.431, navela je Vasilić, govoreći na forumu "Argumenti o radu privrednih sudova u Srbiji".

Nekoliko godina kasnije, u 2015. godini kada je povećan broj sudija, broj predmeta iznosio 159.800, a rešena je opet polovina, odnosno 92.151, dok je priliv novih predmeta bio 80.170.

"Kada uporedim ove podatke i izveštaj Saveta iz februara, jasno mi je zašto je Svetska banka rekla da je naš sud neažuran, a prima manje predmeta nego što je prosek u Evropi. Kada se gleda prosečan broj rešenih predmeta po sudiji, utvrđeno je da je u Srbiji to bilo 350 predmeta po sudiji, dok je evropski prosek 840 predmeta po sudiji", rekla je Vasilić koja je bivši sudija.

Ona je još dodala da zabrinjavaju i rezultati ankete koji govore da 30 odsto sudija smatra da u pravosuđu postoji korupcija, 35 odsto tužilaca misli isto i 65 odsto advokata, a čak 80 odsto građana.

Učesnici konferencije ocenili su da je pravna sigurnost veoma vazna za investitore koji se pre nego što odluče da investiraju u svakoj zemlji raspituju kako za poslovnu klimu, tako i pravnu sigurnost.

Sudija Privrednog apelacionog suda, Mladen Nikolić, primetio je da je, ako je za utehu, efikasnost privrednih sudova bolja od onih koji imaju opštu nadležnost, ukazujući da sud u kojem radi za manje od godinu dana rešava oko 65 odsto predmeta, što je, istakao je, zadovoljavajuće i kada je reč o proseku u Evropi.

On je rekao da ima utisak, kada je reč o privrednim sudovima, da je slika o njima bila jako loša 2003 –2004. godine, ali je primetio da se oni u javnosti sada kotiraju mnogo bolje.

Prema njegovim rečima, u 2012. godini je veliki broj predmeta rešen, ali zbog norme o tzv. automatskom stečaju. "Kad je to proglašeno neustavnim, statistika se promenila", rekao je Nikolić.

Veliki napredak, dodao je, jeste i uvođenje profesionalnog izvršitelja za naplatu potraživanja, koji su se pokazali efikasnijim od sudova u sprovođenju rešenja.

"Videćemo kad počne primena novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015) od 1. jula 2016. godine kako će biti. Očekujemo da pokažu veću efikasnost i da budu efikasni", rekao je.

Potpredsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja, Bojan Predojević, rekao je da je sigurnost u privrednom domenu jednako bitna kao i infrastruktura.

"Ključna reč je predvidivost", rekao je Predojević i dodao da je takođe važno da se uporedi i vidi kakav je poslovni ambijent širom Srbije.

Investitori se, kako je dodao najčešće pitaju kada odluče da ulažu da li funkcionišu sudovi, kakav je poslovni ambijent, pravna sigurnost kako bi znali šta ih čeka.

"Važno je da Srbiju poguramo da bude u konkurenciji sa drugim zemljama, a pravna sigurnost je odlika pravne snage države", rekao je on.

Predojević je naveo da su neki nemački investitori još ranije ukazivali da je važno da se u Srbiji smanji administracija, snize kamate i "srede zakoni", ali da se nije mnogo toga promenilo u tom pravcu.

"Krenuli smo putem oporavka, i važno je da neko ko poseduje kapital bude siguran gde će da ulaže. Takođe je važno da se pojednostavi pitanje zakonodavstva, da se slučajevi brže rešavaju, oslobodi preduzetnička energija i stvoriti adekvatan ambjent", rekao je Predojević.

Ono što je dobro, istakao je, da postoji poverenje investitora budući da su neke ankete pokazale da bi 92 odsto firmi ponovo investiralo u Srbiju.

Predojević kaže i da je važno i to što postojeći investitori koji su već ovde proširuju proizvodnju.

Podsetivši da 350 firmi iz Nemačke ulaže u Srbiji, on je naveo da je Nemačka jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Srbije.

Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije rekao je da je što se tiče privrednih sporova nekada problem sama organizacija rada sudova, odnosno da se u obzir mora uzeti kvalitativna dimenzija.

On je naveo da u javnosti često postoji problem, odnosno tumači se da je sud poslednja instance zaštite naših prava.

Problem, kada su u pitanju privredni sporovi su, kako je naveo najčešće politički uticaj, korupcija koje, kako je dodao, ima poprilično, ali ipak pomalo opada poslednjih godina.

Važna je i efikasnost rada sudova, kao i edukacija, naglasio je Prokopijević.

Na konferenciji je rečeno da su privredni sudovi važan segment u funkcionisanju pravnog sistema i dobar pokazatelj sigurnosti zaštite investitora, a time i bitan faktor za odluku investitora da li će doneti kapital i započeti poslovanje u Srbiji.

Rečeno je da su strani investitori godinama davali primedbe da se sporovi ne rešavaju dovoljno brzo i da i tok postupka, a često i presude idu na ruku dužnicima, a ne poveriocima.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 17.06.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija