PRAVILNIK O LISTI LEKOVA KOJI SE PROPISUJU I IZDAJU NA TERET SREDSTAVA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA: Izmenama Pravilnika na pozitivnoj listi medikamenata naći će se još 220 lekova, među kojima je i 48 lekova za potpuno nove indikacije, za koje osiguranici dosad nisu imali pravo na lek o trošku osiguranja. Ipak, na listi medikamenata neće biti nijednog inovativnog leka

Iako će lista lekova koji se na osnovu Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 65/2015, 71/2015 - ispr., 104/2015 i 24/2016) izdaju na recept biti duža za 220 novih lekova, kada Ministarstvo zdravlja da zeleno svetlo među neće biti nijednog inovativnog leka.

Savremena terapija u lečenju je revolucija u medicini, tvrde proizvođači inovativnih lekova, i dodaju da je šteta po obolele ogromna, jer već petu godinu nemaju mogućnost da takve lekove uzmaju na recept.

Oboleli od karcinoma limfnih žlezda samo su jedna grupa ugroženih jer umesto terapije koja će im produžiti život, uzimaju neadekvatne lekove, tvrde iz udruženja LIPA.

"Nama je prvenstveno potreban lek za mlade pacijente do 27 godina koji boluju od Hočkinovog limfoma. Mi imamo trenutno u Srbiji oko deset pacijenata. Vi možete reći da to nije veliki broj, ali tu se radi o deset jako mladih života. Lek je taj dostupan svugde, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, sve zemlje u našem okruženju. Ne moramo da idemo dalje", kaže Jelena Đurić, Inicijativa za poboljšanje dostupnosti inovativnih lekova.

Da bi se takav lek našao na pozitivnoj listi, stručne komisije pri Ministarstvu zdravlja moraju da ga predlože RFZO-u, navodi bivša ministarka zdravlja i dodaje da se po sastavljanju nove liste lekova, predlog na usvajanje vraća nazad Ministarstvu zdravlja.

"I te nove lekove naravno ne treba da koriste svi. Treba republičke stručne komisije da naprave predloge ko će to koristiti i tu su čak i uštede. Ali ta spora procedura, na žalost, nije do sada dala rezultat", navodi Slavica Đukić Dejanović.

RFZO je usvojio novi Pravilnik sa dopunom od 220 besplatnih lekova, ali je nepoznanica zašto među njima nema nijednog od 150 inovativnih medikamenata koji su godinama na čekanju.

Na pitanje da li je i pod kojim kriterijumima RFZO-u predloženo uvođenje inovativnih lekova, Ministarstvo zdravlja oglasilo se nenadležnim, dok druga važna karika u lancu odlučivanja, RFZO, na ovu temu uporno ćuti.

Broj savremenih lekova je u Hrvatskoj veći četiri puta, u Bugarskoj sedam, a u Sloveniji čak 12 puta. Dali smo sve od sebe da se situacija i u Srbiji popravi, poručuju proizvođači inovativnih lekova.

"U smislu da su ti lekovi registrovani, da su zahtevi za stavljanje tih lekova na pozitivnu listu podneti, da smo čak imali određene razgovore sa predstavnicima RFZO-a i Ministarstva zdravlja o određenim pogodnostima i popustima koje smo spremni da damo, jer smo svesni situacije u zemlji koja nije baš ekonomski sjajna, međutim još nikakvih pomaka nema", kaže Bojan Trkulja, direktor udruženja proizvođača inovativnih lekova.

Odluka je ipak na nadležnima, na Ministarstvu zdravlja i RFZO-u.