Email Print

NBS RAZMATRA MODEL NEDEPOZITNIH KREDITNIH INSTITUCIJA KOJIMA BI BILO DOZVOLJENO DA OTKUPLJUJU PROBLEMATIČNE KREDITE STANOVNIŠTVA: OVE AGENCIJE ćE BITI OBVEZNICI PRIMENE PROPISA O ZAšTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA I NJIHOVO POSLOVANJE ćE TAKOđE BITI POD NADZOROM NBS


Danas između jedne petine i jedne četvrtine građana i preduzeća u Srbiji kasne sa otplatom kredita. Prema podacima Narodne banke Srbije nenaplativo je 3,6 milijardi evra. Strategija za rešavanje problematičnih kredita ("Sl. glasnik RS", br. 72/2015) predviđa i da banke mogu da prodaju svoja potraživanja.

Prvobitno je planirana samo prodaja problematičnih kredita preduzeća u Srbiji, a do kraja 2016. godine novi propis bi trebalo da omogući bankama da i potraživanja od građana prodaju agencijama specijalizovanim za njihov otkup i naplatu.

To bi, prema oceni izvršnog direktora jedne od banaka, moglo građanima da da veću fleksibilnost, i mogućnost da se izbegne sud i prinudna naplata.

Agencije, čiji će rad biti regulisan, imaće veći manevarski prostor. Konkretno - možda će moći građanima koji ne mogu redovno da izmiruju kreditne obaveze da ponude da otplate manji deo duga, i da im se ostatak duga otpiše, ili će imati mogućnost da se na drugi način dogovore korisnikom problematičnog kredita.

Ovaj bankar naglašava i da će kada se banke oslobode balasata nenaplativih kredita, krediti biti povoljniji i za privredu i za građane. On podseća i da su kamatne stope na stambene kredite u Srbiji sada iste kao u zemljama Zapadne Evrope.

Na pitanje kako da se građani zaštite od moguće promene kamatnih stopa u budućnosti, zbog promena na globalnom tržištu, bankar navodi da prilikom uzimanja kredita klijentima mora biti jasno da su izloženi takvim promenama, pa je najbolje da se sa bankom dogovaraju o fiksnoj kamatnoj stopi na neki kraći period, koji će se kasnije produžiti.

Takođe naglašava i da banke sada sve više kreditiriaju privredu i stanovništo, jer ljudi sve redovnije vraćaju kredite, a sa druge strane prinosi na obveznice koje nudi država su sve niže, što je dodatno motivisalo banke da više pozajmljuju privredi i građanima.

Kakva su iskustva u regionu? U Hrvatskoj je bankama odavno omogućeno da svoja nenaplaćena potraživanja prodaju agencijama. Agencije su mnogo efikasnije u naplati. Mnogi dobro zarađuju na tim dugovima, naplaćujući velike troškove, pa je u javnosti skovan i termin "mafija za naplatu potraživanja", za advokatske i javnobeležničke kancelarije, koje se time bave, a mnogi tu uključuju i državnu finansijsku agenciju Finu.

Poseban problem u Hrvatskoj su i dalje velike zatezne kamate i drugi troškovi, pa početni mali dug ubrzo može da se pretvoriti u veliki problem, a nesolventni građani prisiljeni su da, kao građani drugog reda, godinama životare sa blokiranim računima.

Broj građana sa blokiranim računima i dalje svakodnevno raste, trenutno ih je preko 324.000, a još brže raste njihov dug. Ukupni dug im je 37 milijardi kuna, a glavnina tog duga, više od 23 milijarde kuna, odnosi se na dug prema finansijskom sektoru.

Izvor: Vebsajt N1info, Tanja Veselinović, 18.05.2016.
Naslov: Redakcija