Email Print

ZAKON O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: UDRUżENJE PRIVATNIH POGREBNIKA SRBIJE SMATRA DA JE ZAKONOM USPOSTAVLJEN MONOPOLSKI POLOżAJ JAVNO-KOMUNALNIH PREDUZEćA ZA POGREBNE USLUGE, šTO JE POTVRDILA I KOMISIJA ZA ZAšTITU KONKURENCIJE. U BEOGRADU UVEDENO PRAVILO KOJIM SE SVE ZDRAVSTVENE I USTANOVE SOCIJALNE ZAšTITE OBAVEZUJU DA PRIJAVE SVAKI SLUčAJ SMRTI JAVNOM PREDUZEćU, KOJE PREUZIMA POSMRTNE OSTATKE


Stroga primena Zakona o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011 - dalje: Zakon), koja je tek nedavno zaživela, donela je glavobolje privatnim pogrebnicima. Lokalne samouprave, poput Pančeva, Zrenjanina, Beograda i Novog Sada, tek su počele da donose podzakonske akte pozivajući se na ovaj propis, a privatnici tvrde da njima time uskraćuju i ograničavaju pravo da se bave poslovima u vezi sa sahranjivanjem.

Upravo je to i razlog žalbi privatnih pogrebnika Ustavnom sudu, dok u Subotici prikupljaju potpise građana da odbornici promene Odluku o sahranjivanju i grobljima ("Sl. list grada Subotice", br. 16/2016), i ukinu monopol državnom pogrebnom preduzeću.

U Srbiji godišnje umre više od 100.000 ljudi, a dok ih porodica ispraća, u proseku potroši oko 60.000 dinara. Toliko košta samo pokopavanje i troškovi na groblju u velikim gradovima, a dodatno se plaćaju sanduk, krst, pokrov, venci, cveće i ostala pogrebna oprema, što je izdatak od dodatnih 40.000 dinara. Kada se ove cifre ukrste, jasno je da se u pogrebnoj delatnosti vrti od šest do osam milijardi dinara godišnje, pa je jedna od najunosnijih u našoj zemlji.

Zato i ne čudi što između državnih i privatnih pogrebnika poslednjih meseci bukti "rat". Privatni pogrebnici tvrde da ni u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, nema rešenja koja bi za njih bila povoljna. Oni kažu da je na scenu stupio monopol, koji će njima svakako doneti manju zaradu, ali će pogoditi i građane, jer će pogrebne usluge biti znatno skuplje.

- Nisu nam zabranili da radimo, ali su doneli propise koji će nas "ugušiti". U Beogradu su uveli pravilo kojim obavezuju sve zdravstvene ustanove i ustanove socijalne zaštite da javnom preduzeću prijave svaki slučaj smrti - objašnjava Dragan Zdjelar, predsednik Udruženja privatnih pogrebnika.

- Oni preuzimaju posmrtne ostatke, prevoze ih i smeštaju u svoje mrtvačanice. Čim su oni prvi obavešteni, porodica više nema mogućnost izbora firme koja će obaviti uslugu, već su prinuđeni da njih angažuju. Za zakazivanje sahrane nama su neophodni kompletni lekarski papiri, koje nekad nije moguće dobiti tokom vikenda, pa se sahrana odlaže. Ako građani koriste uslugu JKP koji ima monopol nad terminima, onda se može i bez njih dobiti termin.

Zdjelar tvrdi da su javna preduzeća širom Srbije "na krilima monopola" od 2012. godine već duplirala cene svojih usluga, kao i da izmišljaju stavke kako bi "nazidali" sumu koju korisnik plaća.

- Uveli su obeležavanje kovčega, koje košta oko 500 dinara, prenos pokojnika u okviru groblja naplaćuju 1.300 dinara, a pomeranje ploče da bi nekog sahranili u grobnici je oko 5.000 dinara - navodi Zdjelar. - Kolica naplaćuju po ceni taksi prevoza. Sam čin sahrane u Batajnici košta oko 10.000 dinara, a na gradskim grobljima oko 60.000 dinara.

- Od Komisije za zaštitu konkurencije smo tražili mišljenje i ona je procenila da je odlukama koje donose lokalne samouprave narušena sloboda ekonomske konkurencije i da se monopolizuje tržište pogrebnih usluga- navodi Zdjelar. - Naložili su Novom Sadu i Pančevu da izbrišu diskriminatorske odredbe, po kojima hladnjača radi 24 časa za smeštaj prevezenih pokojnika od strane državnih preduzeća, a od šest do 18 časova za one koje prevoze privatnici.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 19.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija