Email Print

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U PREDMETU BUGARIĆ PROTIV SRBIJE: UTVRđENA POVREDA čLANA 6 STAV 1 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA, U VEZI SA NEIZVRšAVANJEM PRAVOSNAżNIH PRESUDA DONETIH U ODNOSU NA PREDUZEćE SA VEćINSKIM DRUšTVENIM KAPITALOM I čLANA 1 PROTOKOLA 1 UZ KONVENCIJU U VEZI SA PRAVOM NA MIRNO UżIVANJE


Tročlani odbor Evropskog suda za ljudska prava je 19. aprila 2016. godine objavio presudu u predmetu Bugarić protiv Srbije, po predstavci broj 62208/13.

U presudi je utvrđena povreda člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa neizvršavanjem pravosnažnih presuda donetih u odnosu na preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, kao i povreda člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju u vezi sa pravom na mirno uživanje.

Podnosiocu predstavke, Zorici Bugarić, dosuđena je materijalna naknada koja se sastoji u izvršenju presuda donetih u njenu korist, kao i 2000 evra na ime nematerijalne štete u dinarskoj protivvrednosti. Sud je smatrao da s obzirom na utvrđene povrede Konvencije nije bilo neophodno da razmatra i povredu člana 13 Konvencije u vezi sa pravom na delotvorno pravno sredstvo.

Podnositeljka predstavke je radnica DP "Raška Holding kompanija AD" iz Novog Pazara. Zbog problema u poslovanju ovo preduzeće podnositeljki predstavke nije uplatilo iznose na ime dopirnosa za socijalno osiguranje i zarade.

Kako poslodavac nije ispunio obaveze prema zaposlenoj, ona je pokrenula parnični postupak, zahtevajući isplatu neisplaćenih zarada i doprinosa za socijalno osiguranje. Izdejstvovala je tri pravnosnažne presude, a s obzirom da preduzeće dužnik nije dobrovoljno izvršilo ove presude, pokrenula je izvršni postupak. Međutim, u trenutku pokretanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, 25. septembra 2013. godine, presude su ostale neizvršene.

U međuvremenu, 11. septembra 2013. godine pokrenut je prethodni stečajni postupak, da bi stečaj formalno bio otvoren 25. oktobra 2013. godine.

Pozivajući se načlan 6.1.Konvencije, podnositeljka predstavke se žalila zbog dužine izvršnog postupka, zbog povrede prava na mirno uživanje imovine (čl. 1 Protokola 1) i zbog povrede prava na delotvorno sredstvo (čl. 13 Konvencije).

U vezi sa prihvatljivošću predstavki ESLJP nije prihvatio prigovor neiscrpljivanja unutrašnjih pravnih sredstava u vezi sa mogućnošću korišćenja ustavne žalbe, jer se ustavna žalba, u načelu, mogla smatrati delotvornim sredstavom u pogledu svih predstavki koje su podnete nakon 22. juna 2012. godine, u slučaju kada je nad preduzećem pokrenut stečajni postupak.

Dakle, da bi se ova vrsta prigovora prihvatila potrebno je da su ispunjena dva uslova. Prvi je da je predstavka podneta nakon 22. juna 2012. godine, što je ovde slučaj. Drugi, uslov tiče se otvaranja stečajnog postupka, ali ovaj uslov u konkretnom slučaju nije ispunjen. Naime, u trenutku kada se podnositeljka predstavke obratila ESLJP ona nije imala obavezu da iskoristi i ustavnu žalbu, s obzirom da se ona Sudu obratila pre formalnog otvaranja stečajnog postupka nad dužničkim preduzećem.

U vezi sa meritumom predstavki Sud je istakao da je dužnik preduzeće sa društvenim kapitalom zbog čega se neizvršavanje pravosnažene presude u konkretnom slučaju svodi na povredu člana 6.1 i člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju, s obzirom na raniju praksu Suda u sličnim situacijama.

Ova presuda je pravosnažna samim danom donošenja, shodno čl. 28 stav 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima, a Sud nije prihvatio argumente Vlade da se nije radilo o slučaju koji bi se mogao podvesti pod dobro ustanovljenu sudsku praksu zbog čega je odluku trebalo da donese sedmočlano veće.

Izvor: Redakcija, dr Slavoljub Carić, 19.04.2016.