Email Print

NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: PROšIRUJU SE OVLAšćENJA I ODGOVORNOST IZVRšITELJA. UKOLIKO JAVNI IZVRšITELJI I NJIHOVI ZAMENICI DO 1. JANUARA 2017. GODINE NE POLOżE PRAVOSUDNI ISPIT BIćE RAZREšENI


Profesionalni izvršitelji, koji će se ubuduće zvati "javni izvršitelji" shodno predloženim izmenama zakona, stiču isključivu nadležnost da sprovode izvršenja u kojima su izvršni poverioci država, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Javni izvršitelji ostaju isključivo nadležni za naplatu potraživanja na osnovu računa za komunalne ili srodne usluge, predviđa Nacrt novog zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je od 1. aprila na javnoj raspravi.

S druge strane, sud će biti isključivo nadležan za izvršenje dve vrste odluka - radi vraćanja zaposlenog na rad i odluka koje se tiču porodičnih odnosa, jer je u tim slučajevima u pitanju javni interes.

  • U ostalim slučajevima ostaje "paralelna nadležnost" suda i izvršitelja, odnosno da poverioci mogu da biraju ko će da im sprovede izvršenje.

Međutim, Nacrt zakona uz proširenje ovlašćenja izvršitelja, pojačava i njihovu disciplinsku odgovornost kao i uslove za imenovanje odnosno zadržavanje imenovanja.

Za izvršitelja ubuduće može biti imenovano lice koje je pored ispita za izvršitelja položilo i pravosudni ispit, a izvršitelji koji su imenovani za vreme važenja starog zakona imaće naknadni rok da polože pravosudni ispit, rekla je zamenica predsednika Komore izvršitelja Svetlana Manić.

Nacrt zakona predviđa da javni izvršitelji i njihovi zamenici do 1. januara 2017. godine polože pravosudni ispit, a u suprotnom će biti razrešeni.

Manić je ukazala da se od 1. aprila Nacrt novog zakona o izvršenju i obezbeđenju nalazi na javnoj raspravi, koja je predviđena da traje 90 dana.

"Stručna javnost i zainteresovani će u tom periodu imati priliku da se upoznaju sa novim tekstom zakona i da svojim predlozima utiču da se dođe do najboljeg rešenja, imajući u vidu efikasnost izvršnog postupka i zaštitu stranaka i učesnika u postupku", naglasila je ona.

Zamenica predsednika Komore izvršitelja napomenula je da Nacrt zakona o izvršenju i obezbeđenju uvodi formulaciju "javni izvršitelj" što je, kako je ukazala u skladu sa javim ovlašćenjima koja su preneta na izvršitelje u postupku sprovođenja izvršenja.

"Novi zakon preciznije reguliše oblast disciplinske odgovornosti izvršitelja i jasno razgraničava nadležnost Komore izvršitelja i Ministarstva pravde kako u pogledu nadzora nad radom izvršitelja tako i u pogledu disciplinske odgovornosti", dodala je ona.

Jedna od bitnih novina je da se u postupak izvršenja vraća žalba, koja će biti moguća protiv rešenja u prvom stepenu.

"Ovim će se pružiti bolja pravna zaštita izvršnih dužnika, s tim što žalba neće odlagati izvršenje, a o žalbi će odlučivati neposredno viši sud", rekla je Manić.

Pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović rekla je da je glavna novina uvođenje mogućnosti da i izvršitelji donose rešenja (do sada su donosili zaključke), jer se smatralo da za iste postupke koje sprovode izvršitelji i sud ne bi trebalo praviti razliku.

Kuburović je napomenula da je u planu da se Zakonom o prekršajima novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku takođe dodele u nadležnost izvršiteljima, s tim što je tu potrebno izmeniti Zakon o prekršajima.

Budući zakon o izvršenju i obezbeđenju, će u skladu Strategijom za sprovođenje reforme pravosuđa i Akcionim planom regulisati kontinuiranu obuku izvršitelja po programu koji će propisati Komora izvršitelja, a obuka će biti obavezna i za kandidate za izvršitelje, dodala je pomoćnica ministra.

Ona je istakla da je u planu i izmena sudskih taksi s obzirom je da je do sada bilo predviđeno da se plaća ista taksa sudovima, bez obzira da li sud samo donosi rešenje o izvršenju ili i sprovodi izvršenje.

Upravo je to, kako je ukazala, poverioce odbijalo od predloga da im izvršenje sprovodi izvršitelj jer su i inače plaćali visoke takse u sudu i nisu imali razloga da još dodatno daju predujam za troškove izvršitelja.

"Ideja je da se plaća jedna taksa ako izvršenje sprovodi sud, dok bi se plaćala manja taksa ukoliko se poverilac odluči da izvršenje sprovede izvršitelj", ukazala je Kuburović.

Ona je napomenula da su te takse naročito visoke u privrednim sporovima, te da poverioci nisu imali interes da se odluče da mu izvršenje sprovode izvršitelj.

Profesionalni izvršitelji počeli su da rade u u pravnom sistemu Srbije sredinom 2012. godine. Srbija i dalje ima veliki broj predmeta koji čekaju na izvršenje.

Izvor: Tanjug, 17.4.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print