Email Print

BROJNE PRIMEDBE NA NACRT ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU


Predstavnici medijskih asocijacija, udruženja novnara i pojedinih medija izneli su danas brojne primedbe na Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima, koji, kada bude usvojen, prema očekivanju međunarodnih organizacija, treba da bude garant slobode medija u Srbiji i krovni akt koji će omogućiti regulisanje medijske scene u skladu sa savremenim evropskim standardima.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković izjavio je na raspravi da će reforma medijskog zakonodavstva sprečiti pritisak države na medije i garantovati ostvarivanje javnog interesa u informisanju u skladu sa evropskim normama i praksom.

Petković je istakao da će Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima omogućiti da se država povuče iz vlasništva u medijima u predviđenim rokovima, ali da to nikako neće značiti izostanak državne odgovornosti i ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

"Državne strukture sa bilo kog nivoa neće više vršiti pritiske na medije, što se događalo u proteklim vremenima, a država će biti odgovorna i garant slobode i nezavisnosti medija koji su u službi svih njenih građana", reakao je Petković.

Ministar je najavio i skoru javnu raspravu o nacrta zakona o elektronskim medijima, čijim usvajanjem će biti okončana reforma medijskog zakonodavstva. "Novi medijski zakoni biće temelj slobode medija ali i obaveza da se državne birokratizovane strukture transformišu i da nadležni organi budu servis medija i građana", zaključio je Petković na raspravi koju su zajednički organizovali njegovo ministarstvo, OEBS i ambasada Velike Britanije.

Predstavnici međunarodnih organizacija koje podržavaju reformu medijske scene u Srbiji danas su na debati poručili da je sloboda medija jedan od ključnih elemenata izgradnje demokratskog društva i procesa evrointegracija. Predstavnici OEBS-a, Evropske komisije i ambasade Velike Britanije najviše pažnje posvetili su pitanju vlasništva države nad medijima i transparentnosti projektnog finansiranja kojim bi se stvorili ravnopravni uslovi na medijskom tržištu.

Šef kancelarije EU u Srbiji Vensan Dežer izrazio je nadu da će do kraja procesa usaglašavanja ovog zakona biti otklonjene neke od nejasnoća i manjkavosti u tekstu. Dežer, na primer, očekuje da će ovaj zakon otkloniti brojna nesaglasja zakona kojima se trenutno reguliše vlasništvo države nad medijima.

"Povlačenje države iz vlasništva u medijima mora da bude sprovedeno, i to je i ministar potvrdio, ali ostaje pitanje tranzicije. Ne sme postojati prikriveno finansiranje države u tranzicionom periodu i sve mora biti transparentno", rekao je Dežer, konstatujući da zakon ima dobra rešenja za pojektno finansiranje medija iz državnih fondova, jer uspostavlja transparentna pravila koja sprečavaju diskrecione odluke.

Dežer je skrenuo pažnju i na neodrživ model finansiranja RTS i RTV i potavio pitanje da li poreski obveznici mogu da izdržavaju još šest javnih regionalnih servisa. On je, takođe, konstatovao da nacionalne manjine u Srbiji treba da imaju svoj medij, ali da postoje razni načini da se to omogući, tako da se mora razmotriti kako da se omogući objektivno i nepristrasno informisanje pripadnika manjina.

Ambasador Velike Britanije Majkl Devenport istakao je da je postojanje slobodnih medija jedna od osnovnih pretpostavki postojanja demokratskog društva, objasnivši da i u njegovoj državi politička javnost u ovom trenutku razgovara o novim mogućim modelma regulacije štampe, tražeći odgovore na izazove sa kojima se suočavaju građani i mediji u oblasti javnog informisanja.

"Krajnji cilj ovih konsultacija u Londonu i ovih diskusija koje Misija OEBS-a organizuje u gradovima Srbije jeste isti: a cilj je da se nađu kvalitetna rešenja koja će adekvatno urediti polje informisanja, osigurati medijske slobode i plurlizam", objasnio je Devenport. On je priznao da članice EU nisu na identičan način uredile svoje medijske scene, ali da, iako se konkretna rešenja razliku, konačan cilj kome teže sve države članice jeste zaštita medijskih sloboda i pluralizma kao podrške demokratiji.

Zamenica šefa misije OEBS-a u Srbiji Pola Tide izrazila je nadu da će donošenje krovnog zakona u oblasti informisanja unaprediti pozicju medija i slobode informisanja u Srbiji. Tide je naglasila da ohrabruje spremnost države da se povuče iz vlasništva nad medijima, dodavši da je važno da u budućnosti pomoć države medijima bude transparentna i da se odvija kroz javne tendere i uz poštovanje jednakih uslova za sve.

"Mnogo lokalnih medija neće biti u stanju da preživi ove mere. Međutim podrška države mora da bude za sadržaje od javnog interesa a ne za plate ili troškove poslovanja državnih medija", kazala je Tide, zaključujući da će reforma medijske scene doneti korist građanima a ne samo nezavisnim medijima.

Javna rasprava o ovom zakonu traje do 22. marta, do kada će biti moguće uputiti predloge i primedbe Ministarstvu kulture i informisanja, a sa brojnih adresa u medijskom sektoru upućeni su predlozi da se zakon poboljša i izmeni.

U raspravi je bilo i primedbi da je nacrt zakona u celini prenormiran i restriktivan, da u pojedinim delovima sadrži nedorečena i kontradiktorna rešenja, koja sprečavaju, umesto da pospešuju, medijski pluralizam, slobodu izražavanja i razvoj medijske industrije.

Takođe je ukazano da pitanje položaja novinara nije rešeno u pogledu radno-pravnog statusa. Vladimir Radomirović je, govoreći isprd UNS-a, rekao da državna pomoć treba da bude jasno definisana, odnosno da bude jasno definisana obaveza organa koji će kontrolisati državnu pomoć i objavljivati podatke o njoj.

UNS takođe traži da se unese odredba da državna pomoć koja dolazi iz Srbije bude izjednačena sa pomoći koja dolazi od stranih država i državnih agencija drugih država.

"Mora naša država u tom smislu da bude jednaka sa drugim državama za koje znamo da finansiraju medije u Srbiji", rekao je Radomirović.

Potpredsednica Skupštine Vojvodine Ana Tomanova Makanova traži da se radio-stanice koje izveštavaju na jezicima manjina na lokalnom nivou, a imaju status javnih preduzeća, transformišu u javne ustanove i da se za njih predvidi sistemsko finansiranje od strane države.

"Bez toga da se jezici manjina čuju, doći će do asimilacije i nestanka multikulturalizma i višejezničnosti na koju je Srbija ponosna", upozorila je ona.

Direktor televizije StudioB Aleksandar Timofejev smatra da će zakon o informisanju, ako bude usvojen u sadašnjem obliku, "ubiti Studio B", jer taj medij ne može da funkcioniše bez finansiranja grada. "Imamo ime, znak i brend, ali taj brend će uz čestitke, pozdrave i jeftine rialiti programe, jer ne znam šta bi u ovim uslovima novi vlasnik radio, biti brzo ukaljan i zaboravljen", upozorio je Timofejev.

Izvor: Tanjug, 19.3.2013.