Email Print

NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU, ELEKTRONSKOJ IDENTIFIKACIJI I USLUGAMA OD POVERENJA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU: Jedna od povoljnosti koja bi se uredila donošenjem Zakona jeste usluga elektronskog potpisa, kojoj bi korisnik mogao da pristupi onlajn i ne bi morao da koristi elektronsku karticu za potpis. Nacrt zakona predviđa punovažnost dokumenta, koja će obezbediti da se elektronski dokumenti vrednuju kao i papirni. U NALEDU smatraju da je potrebno preispitati potrebu određivanja obavezne pravne forme svojeručnog potpisa na pisanom dokumentu, te propisati prekršajnu odgovornost i kazne za sve organe javne uprave ukoliko ne priznaju punovažnost bilo kog e-dokumenta, potpisa ili pečata


Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju dao je dovoljno otvoren pravni okvir za sigurno elektronsko poslovanje i za buduće elektronske transakcije u skladu sa razvojem novih tehnologija, ali ipak sadrži neka zastarela rešenja koja treba unaprediti, rečeno je na sastanku Ekonomskog kokusa, koji je održan 18. januara 2017. godine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Istaknuto je i da je cilj donošenja tog zakona da unapredi, modernizuje i učini efikasnijim poslovne poteze.

Cilj Nacrta zakona je da se poslovanje odvija brže i efikasnije, kao i da se smanje troškovi poslovanja, ali i da se razvije tržište od poverenja i ubrza proces rada organa javnih vlasti i privrednih subjekata, a da se korisnicima javnih i drugih usluga olakša pristup usluga.

Još jedna od povoljnosti koja bi se uredila donošenjem Zakona jeste usluga elektronskog potpisa, kojoj bi korisnik mogao da pristupi onlajn i ne bi morao da koristi elektronsku karticu za potpis.

Pomoćnik ministara trgovine, turizma i telekomunikacija, Sava Savić, istakao je da Nacrt zakona predviđa punovažnost dokumenta, koja će obezbediti da se elektronski dokumenti vrednuju kao i papirni.

Kako smatraju predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), jedan od prioriteta privrede je da se omogući dugotrajno čuvanje poslovne dokumentacije u elektronskom obliku, ali i da se prethodno digitalizovana papirna dokumentacija uništi, što bi sve donelo ogromne uštede privredi.

U NALEDU smatraju da bi novi zakon trebalo da predvidi takvu mogućnost, uz opasku da je potrebno da se preispita potreba da se odredi obavezna pravna forma svojeručnog potpisa na pisanom dokumentu.

Predstavnici NALED-a su istakli da je namera ovog zakona da pokrene svest o mogućnostima e-poslovanja, efikasnosti i transparentnosti, ali da je potrebno da se propiše i prekršajna odgovornost i stroge kazne za sve organe javne uprave ukoliko ne priznaju punovažnost bilo kog e-dokumenta, potpisa ili pečata.

Nacrt zakona zameniće važeća dva zakona, Zakon o elektronskom potpisu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Zakon o elektronskom dokumentu ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009), a novine će se ogledati u uvođenju nivoa identifikacije, preporučenoj dostavi i arhiviranju dokumenta.

Izvor: Vebsajt Dnevnik i Narodna skupština, 18.01.2017.
Naslov: Redakcija