Email Print

PREDLOG ZAKONA O POLICIJI: PREDVIđENA JE UPOTREBA NOVIH SREDSTAVA PRINUDE, MEđU KOJIMA SU ELEKTROšOKERI I RAZNI LJUTI I OMAMLJUJUćI SPREJOVI. POLICIJSKI SLUżBENICI BI TIME MOGLI DA POSTIGNU ISTI CILJ, BEZ UPOTREBE VATRENOG ORUżJA I NANOšENJA TEšKIH POVREDA


Predlogom zakona o policiji predviđeno je da policija počne da koristi nova sredstva prinude, među kojima su i elektrošokeri ("tejzeri") i razni ljuti i omamljujući sprejovi. Policijski službenici bi time mogli da postignu isti cilj, bez upotrebe vatrenog oružja i nanošenja teških povreda. Predlagači obrazlažu i navode da se u većini država članica EU odavno primenjuju ova sredstva.

Glavni argument pobornika elektrošokera jeste da su oni mnogo humaniji i manje opasni od vatrenog oružja koje ljudima neminovno nanosi teške ili čak smrtonosne povrede. Da bi to zaista bilo tako, policajci bi "tejzere" smeli da upotrebe isključivo u slučaju krajnje nužde. Od kada su uvedeni u SAD, godišnje je broj povređenih policajaca smanjen za polovinu. Ali "druga strana medalje" je da su postali često veoma sporno sredstvo, jer su upotrebljavani u situacijama u kojima policajci uopšte nisu bili ugroženi.

Zakonom o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 20/2015) čija primena počinje 5. marta 2016. godine, biber-sprejovi i električni uređaji za omamljivanje napadača strujom, koji se na zapadu često koriste za samoodbranu, biće dozvoljeni za upotrebu i građanima u našoj zemlji, ali samo kao odbrambeno sredstvo. Dosad su bili zabranjeni, tačnije, tretirani kao oružje.

Ovi sprejovi su hemikalije na bazi ekstrakta ljute paprike u malim bočicama pod pritiskom i kad se naprskaju napadaču u lice, izazivaju jak kašalj, probadanje u grudima, privremeno slepilo i iritaciju očiju. Na zapadu ih veliki broj žena nosi u tašnama da bi se odbranile od nasilnika, a popularni su zato što su jeftini i efikasni. Električni šokeri su pak, mali uređaji koji staju u džep ili tašnu i izuzetno efikasno omamljuju napadača strujom napona od 10.000 do 100.000 volti. Postoje dve vrste, oni koji se tankom žicom i "udicom" na nekoliko metara zabodu u telo i drugi koji moraju da se prislone uz telo i pritiskom dugmeta, strujom omamljuju.

Predlogom zakona policajcima će biti dozvoljeno da nose električne šokere ali i takozvane električne pendreke za pojasom pa na primer, izazivači nereda na stadionima ili protestnim okupljanjima na ulici ne treba da budu iznenađeni ako ta sredstva budu korišćena protiv njih. Naša policija je električne pendreke nameravala da uveze još pre četvrt veka, posle devetomartovskih demonstracija, i to iz Južnoafričke Republike, ali uvoz je sprečen u poslednjem trenutku jer su to bile zalihe tamošnje "aparthejdske" policije u smirivanju crnačkih protesta, pa "nije bilo uputno i politički oportuno".

Glavna i najveća opasnost upotrebe elektrošokera je naspram osoba sa ugrađenim pejsmejkerima, srčanim pokretačima. Zna se da one imaju pravo da ne prolaze kroz bezbednosne kapije, klone se trafoa, pa čak im je dozvoljeno u svetu da ne vezuju pojaseve u automobilima. Takođe, postoje problemi i kod osoba sa utvrđenom srčanom manom, jer strujni šok može da izazove zastoje u radu srca, što može biti fatalno po život.

Priča o elektrošokovima kao policijskoj prinudi nije u Srbiji nikad ni prestajala. Pre četiri godine, u nastavnom centru MUP-a Srbije na Avali, svečano je medijima predstavljena buduća elektroprinova u rukama srpske policije. Tada su srpski policajci prvi put videli na delu "humani elektrošoker". Represivna "igračka" za "humano onesposobljavanje kriminalaca i izgrednika", prema tvrdnjama njegovih pobornika iz srpske policije doprineće povećanju efikasnosti u radu i bezbednosti njenih pripadnika. Munjevito parališu i onesposobljavaju pogođenog čoveka. Sa jednom baterijom moguće je čak izvršiti više desetina opaljenja. U prevodu – elektrošokovima može da se "pacifikuje" u praksi, veća grupa potencijalnih nasilnika, bilo da je reč o nezadovoljnim studentima, malinarima, obespravljenim radnicima ili prerušenim teroristima.

Oko šire upotrebe "tejzera" u svetu se vode dugogodišnje rasprave, a naročito oštro kritikuju je međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava među kojima i "Amnesti internešenel". Razlog za sumnju u neškodljivost "tejzera" tvrde, jesu brojni smrtni slučajevi kao posledica njihove upotrebe. Nije zanemarljiva ni činjenica da delovanje elektrošokera na ljudski organizam nije nikada u potpunosti ispitano. U SAD i Kanadi, u kojoj su "tejzeri" u upotrebi od 2001. godine, zbog njih je, prema procenama, umrlo "tek nešto više od stotinu ljudi". "Amnesti internešenel" upozorava da su policajci "tejzere" ponegde upotrebljavali bez ikakve kontrole, čak i protiv neposlušnih učenika, bahatih vozača, nenaoružanih, ošamućenih ili drogiranih pojedinaca, osumnjičenih koji su probali da pobegnu, kao i protiv osoba koje su se posvađale sa policajcem ili nisu postupile po njihovom naređenju". Nije daleko od logike da to može da se dogodi i u Srbiji.

Možemo i da zamislimo ovakvu situaciju u praksi – policajac (u civilu na primer), krene šokerom na osumnjičenu osobu, ona odgovori svojim odbrambenim šokerom za koje ima pravo da nosi i da upotrebi u odbrani... Jer, ko u magnovenju misli na nešto drugo osim na odbranu. Kako to sve posle podvesti... da li pod opravdano sredstvo prinude, dozvoljeno sredstvo nužne odbrane ili nešto treće... Bilo bi zato dobro da se bolje prouče iskustva država koje su se nosile mišlju da kupe "tejzere" za svoju policiju, pa odustale. Recimo, slovenačka policija koja se sa tom dilemom srela još 2004. godine. Njihov Institut za sudsku medicinu utvrdio je da upotreba "tejzera" predstavlja rizik za zdravlje ljudi iz više rizičnih grupa, kao što su osobe sa srčanim tegobama, stariji ili pod uticajem droga. Sudski institut iz nemačkog Tibingena je upozorio da pogodak elektrošokera u oko može da oslepi, i podvukao opasnost od pucanja lobanje u slučaju da se paralizovan čovek sruši na tvrdu podlogu.

Sličan stav u vezi sa elektrošokerima zauzele su mnoge države. U Švedskoj oni se tretiraju kao vatreno oružje. Tamošnja policija se posle probe elektrošokera nije odlučila da ih nabavi. U Islandu, Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji su dozvoljeni uslovno, a u Estoniji, Argentini i Irskoj su zabranjeni. U Francuskoj nijedna služba ne upotrebljava "tejzere", uz obrazloženje da su ih "isprobali samo i isključivo protiv divljih pasa". Zanimljivo da Francuzima nije na pamet palo da probaju efikasnost na demonstrantima. Austrija je upotrebu "tejzera" ograničila protiv trudnica, a strogo je sankcionisano ispaljivanje projektila prema glavi i licu.

Milicajci a potom i policajci bili su zaduženi pravilima službe za šapku, palicu i dodeljene metke. Morali su da pišu službene izveštaje ako izgube šapku, ili ispale jedan jedini metak... Zato je važno pitanje ko će i kako kontrolisati način, a i količinu potrošene struje iz eletrošokera? Nije nebitno ni to što će se potrošiti desetak miliona evra za nabavku i obuku.

Na buvljacima, u ponekim radnjama i preko oglasa već može "ispod tezge" da se pazari čitav asortiman elektrošokera i biber-sprejova, po ceni od nekoliko stotina pa do više hiljada dinara. Ima ih u imitaciji mobilnih telefona, baterijskih lampi, paklica cigareta, upaljača, bočica parfema, pa čak i pumpica za astmu.

Izvor: Vebsajt Politika, Ozren Milanović, 19.01.2016.
Naslov: Redakcija