PREDLOG ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI: PREDLOG ZAKONA PREDVIđA OBAVEZE I ODGOVORNOST OPERATERA INOFRMACIONO-KOMUNIKACIONIH SISTEMA U SLUčAJU KADA SU ODREđENE AKTIVNOSTI U VEZI SA TIM SISTEMOM POVERENE TREćIM LICIMA, KAO I OBAVEZU OBAVEšTAVANJE NADLEżNIH ORGANA O INCIDENTIMA KOJI MOGU DA IMAJU ZNAčAJAN UTICAJ NA NARUšAVANJE INFORMACIONE BEZBEDNOSTI
Cilj Predloga zakona o informacionoj bezbednosti je da se poveća nivo zaštite i bezbednosti u informaciono-komunikacionim sistemima u zemlji, i podizanje svesti institucija, organa i građana o opasnostima u toj oblasti, izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić.
Predstavljajući poslanicima taj zakonski predlog, Ljajić je u Narodnoj skupštini rekao da Srbija nije pošteđena od sajber napada i visokotehnološkog kriminala, zbog čega je potrebno doneti krovni zakon koji će ići u korak sa trendovima u zaštiti od tih pojava.
Podsećajući da je pre dve godine dolazilo do "napada" na sajtove SPC, Agencije za privatizaciju i drugih organa, Ljajić je rekao da se Srbija suočava sa gotovo istim izazovima koji su prisutni u svetu.
"Ključni razlog za donošenje ovog zakona je činjenica da se pojavljuju veliki izazovi na polju informacione bezbednosti i da svakim danom postajemo svesni ranjivosti naših uređaja i da to postaje globalni problem", rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, u 2013. godini u Srbiji je bilo 865 registrovanih krivičnih dela visokoogranizovanog kriminala, a 2014. - 780 napada.
Predloženi zakon, rekao je on, treba da omogući definisanje mera zaštite, da se ustanovi odgovornost pravnih lica koja upravljaju tim sistemima i koji su organi koji su nadležni za sprovođenje mera.
Propisana je čitava lepeza institucija na koje se odnose odredbe, a obaveza će im biti da donesu akt o bežbednosti, kojim se određuju jasne mere zaštite svih tih sistema, objasnio je Ljajić.
Predlogom zakona predviđeno je obrazovanje Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, kao i Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti kao koordinaciono telo Vlade Republike Srbije.
Njega će činiti predstavnici ministarstava nadležnih za poslove informacionog društva, odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, pravde, službi bezbednosti, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije, Uprave za zajediničke poslove republičkih organa i Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika.
Predlog zakona, pored ostalog, predviđa obaveze i odgovornost operatera inofrmaciono-komunikacionih sistema u slučaju kada su određene aktivnosti u vezi sa tim sistemom poverene trećim licima, kao i obavezu obaveštavanje nadležnih organa o incidentima koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti.
Posebna glava je posvećena kriptobezbednosti i zaštiti od kompritujućeg elektronskog zračenja, pa je propisano da je ministarstvo nadležno za odbranu nadležno za poslove informacione bezbednosti koji se odnose na odobravanje kriptografskih proizvoda, distribuciju kriptomaterijala i zaštitu od kompromitujućeg elektromagnetnog zračenja.
Izvor: Vebsajt Tanjug, 19.01.2016.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija