REFORMA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA: STRUčNA JAVNOST IMA BROJNE ZAMERKE NA ZAKONIK O KRIVIčNOM POSTUPKU

Prekomerno opterećenje tužilaštava, stavljanje optuženih u nepovoljan položaj, otpor sudija da se prilagode novom sistemu su, prema mišljenju stručne javnosti, neke od manjkavosti tužilačke istrage, koju je u naš pravosudni sistem 2013. godine uveo Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP). Kako navode stručnjaci, ove i druge mane ZKP-a bi zakonodavac trebalo da ima na umu prilikom neke od budućih izmena ovog akta.

Advokat Jugoslav Tintor kaže da je ZKP pisan sa jasnom namerom da se sudski postupci ubrzaju, dok je pravičnost istog stavljena u drugi plan.

- Uvođenje tužilačke istrage je značajno opteretilo tužioce. Primera radi, jedan zamenik tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu u ovom trenutku ima pred sobom 1.300 predmeta. Koliko on može da se posveti tim predmetima - pita se Tintor. On dodaje, da ZKP obiluje nizom rešenja koji oštećene dovodi u nezavidan položaj.

- Prema ZKP-u, ukoliko tužilac u istražnom postupku odustane od gonjenja, oštećeni nema mogućnost da preuzme gonjenje, što je stari zakon dozvoljavao. Sve što oštećeni može da uradi je da podnese žalbu Višem tužilaštvu, ali one se po pravilu odbijaju - navodi Tintor.

Prema njegovim rečima, tužilačka istraga je, drastično proširivši ovlašćenja tužioca, ostavila prostor za zloupotrebu prava optuženih na pravično suđenje.

- Tužilačka istraga može da traje neograničeno dugo, a tužiocima je i ostavljena mogućnost da tajno vode istragu. Sve te i brojne druge situacije dovode optužene i njihove branioce u nezavidan položaj u odnosu na tužilaštvo - kaže Tintor.

Kako navodi, jedan od problema je i taj što se sudije nisu u potpunosti navikle na nov sistem.

- Često se u praksi dešava da sudije automatski preuzimaju dokaze tužilaštva, iako su po adverzijalnom sistemu tužioci samo jedna strana u postupku - tvrdi Tintor.

Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, kaže da tužioci u teoriji nisu protivnici tužilačke istrage, ali da se protive tužilačkoj istrazi kakva je definisana ZKP-om.

- Ovaj zakon je tužioce stavio u nepovoljan položaj, zato što država nije obezbedila sredstva za njegovo sprovođenje. Tužioci nemaju resurse koji su im potrebni da bi sprovodili tužilačku istragu i zbog toga se ona, od jake želje tužilaca, pretvorila u njihovu noćnu moru - navodi Ilić.

Da problema ima u sprovođenju tužilačke istrage uvidele su i domaće i strane organizacije. MUP Srbije, Republičko javno tužilaštvo, Misija OEBS-a u Srbiji i američki Međunarodni program pomoći u kriminalističkoj obuci su definisali 13 tačaka koje bi u budućnosti trebalo da se nađu ZKP-u, kako bi se unapredio pravni okvir u ovoj oblasti.

Zamenik Misije OEBS, Majkl Ujehara, ocenio da ZKP i Zakon o policiji("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 63/2009 - odluka US, 92/2011 i 64/2015) nisu usklađeni, što otežava funkcionisanje sistema krivičnog prava, dok je pomoćnik direktora policije, Zvezdan Radojković, rekao da je neophodno izvršiti korekcije u postupanju policije.

Tužilaštva u Srbiji su, za devet meseci 2015. godine, napravila najmanje 30 miliona dinara duga prema trećim licima. Direktan uzrok tih dugovanja je bila primena tužilačke istrage, odnosno odbijanje države da tužilaštvima obezbedi sredstva koja su neophodna za njihovo neometano poslovanje u izmenjenim okolnostima.