Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

IAKO JE ZAKON O LUSTRACIJI DONELA SKUPŠTINA PO HITNOJ PROCEDURI 2003. GODINE, ON NIKADA NIJE PRIMENJEN


Postaćemo Ginisovi rekorderi, jer 2013. prestaje važenje ovog zakona, a nije primenjen ni na jednom jedinom slučaju, što je redak primer u svetu. Političari na pomen lustracije već godinama sležu ramenima. Tadašnja vlast tvrdila je da je on neophodan da bi se raščistila prošlost, a opozicija da je reč o revanšizmu prema političkim neistomišljenicima.  

Država dosad nije otvorila nijedan tajni dosije, nije raspustila ni civilnu, ni vojnu tajnu policiju, nije otvorila pitanje novca koji je iznet iz zemlje.


Donesen je Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Međutim, devetočlana komisija koja je trebalo da sprovodi ovaj zakon nikada nije osnovana, iako su se iz budžeta sve do prošle godine izdvajale pare za njen rad. Po zakonu, komisiju je trebalo da čine tri sudije Ustavnog suda, zamenik republičkog javnog tužioca, tri istaknuta pravnika i dva narodna poslanika.


U starom Rimu, gde je i nastala, lustracija je značila periodično preispitivanje važnih ličnosti, "čišćenje grada" koje se obavljalo svakih pet godina. Otuda "lustrum" znači petogodišnji period između dve lustracije. U modernom svetu lustracija je karakteristika posttotalitarističkih režima, uglavnom u Evropi. Najozbiljnije se time pozabavila Češka 1991, zabranivši javne funkcije svima koji su radili za komunistički režim od Drugog svetskog rata do tada. U zemljama bivše Jugoslavije lustracija se "primila" u Makedoniji gde je zakon donesen 2008. U Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj se o lustraciji povremeno govori, ali još nije stavljena u pravne okvire.

- Bez primene ovog zakona Srbija ne može postati normalna zemlja. Da bi imao efekta najbolje je da se zakon primeni odmah kada se iz neke diktature uđe u stvaranje demokratskog društva. U politici lustracija postoji i zove se izbori. Lustracija je u društvu neophodna u institucijama koje su na neki način zaštićene, kao što je zdravstvo, sudstvo... pa i crkva .

 Sedam godina nakon usvajanja zakona LSV predlaže da se važenje zakona produži za 10 godina, a Srpski pokret obnove da se usvoji Zakon o otvaranju tajnih dosijea. 

Izvor: Blic