Email Print

NBS PRIPREMILA NACRT ZAKONA KOJIM ĆE REGULISATI PITANJE VISINE BANKARSKIH PROVIZIJA NA TRANSAKCIJE PLATNIM KARTICAMA: CILJ PROPISA JE ZAšTITA MALIH TRGOVACA, KOJI BI IMALI ISTU PREGOVARAčKU POZICIJU KOJU IMAJU VELIKI TRGOVINSKI LANCI, KADA UGOVARAJU UPOTREBU POS-TERMINALA NA NJIHOVIM PRODAJNIM MESTIMA


Narodna banka Srbije pripremila je predlog Nacrta zakona kojim bi se ograničile provizije koje trgovci plaćaju bankama prilikom svake transakcije platnim karticama. U Srbiji one iznose i do tri i po odsto, dok će od decembra 2015. godine u Evropskoj uniji biti ograničene na 0,2 do 0,3 procenta. Cilj je zaštita malih trgovaca za koje takve provizije predstavljaju veliki trošak.

Pošto su malim trgovcima marže relativno niske, a trgovačke provizije visoke, uglavnom nemaju pos-terminale jer tako ostaju bez zarade.

Pos-terminal prodavca u proseku košta oko 200 evra, a svaki put kada provuče karticu kroz uređaj plaća takozvanu trgovačku proviziju, odnosno naknadu banakama i kartičarskim organizacijama. Ona se u Srbiji kreće od 0,8 za nacionalnu platnu karticu do tri i po odsto za internet plaćanja.

"Cilj ovog zakona je da se zaštite male trgovačke radnje, zanatske radnje, preduzetnici koji kad ugovaraju upotrebu pos-terminala na njihovim prodajnim mestima nemaju istu pregovaračku poziciju koju imaju veliki trgovinski lanci. Tako da za njih po pravilu, ta usluga bude skuplja i onda destimulativno utiče da uopšte koriste platne kartice na svojim prodajnim mestima", objašnjava v. d. generalnog direktora Sektora za platni sistem NBS, Dragana Stanić.

U Finskoj, na primer, trgovačke provizije ne postoje, a povodom njihovog ograničavanja u Evropi i Americi rađene su projekcije.

"Postojala je bojazan, u diskusijama koje su se vodile godinama povodom ograničavanja provizija, da će uvođenje takvih granica dovesti do toga da se neki troškovi prevale na korisnike, a da će to dovesti do smanjenja broja kartica koje se koriste, što je suprotno onom što Narodna banka Srbije hoće, a to je da se keš manje koristi", kaže sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije, Branislava Žunjić.

U Srbiji je izdato više od šest miliona platnih kartica i polovina je aktivna. U prvih osam meseci ove godine od naknada i provizija prihod banaka bio je 4,4 milijarde dinara.

Svaki put kada neko plati karticom, to sa sobom povlači i plaćanje niza provizija, od kojih su dve najbitnije: međubankarska i trgovačka. Međubankarsku proviziju plaća banka na čijem je POS terminalu (uređaju kroz koji se 'provlači' kartica) prikačen račun onoj banci koja je korisniku izdala karticu kojom je izvršeno plaćanje. Maksimalnu i minimalnu visinu ove provizije određuju kartičarski sistemi.

Trgovačku proviziju plaća trgovac banci koja mu je ustupila POS terminal. Zato su trgovačke provizije po pravilu veće od međubankarskih. Međubankarske provizije su uglavnom od 0,8 do dva odsto, dok su trgovačke od dva do 2,5 procenta, pa i više.

Izvor: Vebsajt RTS, 15.10. 2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija