CENTRALNA BAZA PODATAKA ZEMLJIŠNE ADMINISTRACIJE BIĆE USPOSTAVLJENA DO 27. NOVEMBRA 2016. GODINE: SATELITSKI SNIMCI POSLUžIćE PRI RADU NA MASOVNOJ PROCENI NEPOKRETNOSTI, KOJA ćE BITI OSNOV I ZA PORESKU REFORMU JER ćE SE, NJIHOVIM KORIšćENJEM, ZNATI KO I KAKVOM IMOVINOM RASPOLAžE NA TERITORIJI RS

Projektom objedinjavanja satelitskih snimaka Srbija bi do 27. novembra 2016. godine trebalo da dobije centralnu bazu podataka zemljišne administracije, što će omogućiti svim građanima da jednim klikom dođu do podataka o svakoj nepokretnosti u našoj zemlji.

Na konferenciji "Satelitski snimci za potrebe održivog razvoja u period 2015-2030", predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Organizacije za hranu i poljoprivredu UN predstavili su prednosti korišćenja satelitskih snimaka kako u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, tako i za potrebe ozakonjenja objekata.

Prema rečima Borka Draškovića, v. d. direktora RGZ, u ovom trenutku Srbija je "vlasnik satelitskog snimka koji pokriva celu teritoriju naše zemlje".

- Faktički imamo evidenciju svih nepokretnosti u digitalnom obliku. Da bi građani ostvarili upis prava nad tim objektima, potrebno je da se obrate RGZ sa potrebnom dokumentacijom i taj upis će biti izvršen u predviđenom zakonskom roku - navodi Drašković.

Prema njegovim rečima, ovaj sistem biće od koristi investitorima kako bi uradili analizu lokacija koje žele da preuzmu jer pruža precizne podatke o infrastrukturnoj mreži, gustini naseljenosti i pokrivenosti u ekonomskom smislu.

Pored toga, kako je rekao, satelitski snimci poslužiće pri radu na masovnoj proceni nepokretnosti, koja će poslužiti kao osnov i za poresku reformu jer će se, njihovim korišćenjem, nepogrešivo znati ko i kakvom imovinom raspolaže na teritoriji Republike Srbije.

Projekat centralizovanja satelitskih snimaka realizuje se na osnovu ugovora koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Svetskom bankom, a njegova vrednost je 44 miliona dolara.