Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



SUDSKO PRAVO USKORO BI MOGLO DA BUDE POSEBAN PREDMET NA PRAVNIM FAKULTETIMA I POSEBNA GRANA PRAVA


Nijedna grana pravne nauke ne izučava sa čim se sve sudija suočava kada donosi presudu ili određuje kaznu

Sudsko pravo uskoro bi moglo da bude poseban predmet na pravnim fakultetima i posebna grana prava. To je „živ” predmet koji se bavi vrlo praktičnim pitanjima organizacije i rada sudova, a studenti u okviru nastave odlaze na suđenja.

– Nijedna grana pravne nauke ne izučava sa čim se sve sudija suočava kada donosi presudu ili određuje kaznu. Upravo sudsko pravo treba da izučava i taj deo sudske prakse – kaže dr Sreto Nogo, profesor krivičnog i sudskog prava na Fakultetu za državnu upravu i administraciju.

Sudsko pravo bi trebalo i naučno da afirmiše sudsku vlast kao treću i posebnu granu vlasti, pored izvršne i zakonodavne.

– Studenti na pravnim fakultetima uče o organizaciji i uređenju sudova samo u okviru ustavnog prava, gde je naglasak na Ustavnom sudu. Međutim, o ustrojstvu sudskih sistema, kako u Srbiji, tako i u svetu, malo se uči. Sudsko pravo kod nas je naročito aktuelno poslednjih godina, zbog promene sudske mreže i seta pravosudnih zakona koji će već drugi put biti izmenjeni i dopunjeni– kaže dr Nogo.

Sudsko pravo proučava odredbe velikog broja zakona i propisa, na osnovu kojih rade sudovi i tužilaštva. Tu je najpre „pravosudni set”: Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova, kao i zakoni o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Kako suda nema bez građana i suđenja, sudsko pravo se bavi i zakonima o krivičnom, parničnom, vanparničnom i upravnom postupku, kao i Zakonom o advokaturi, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, pa i Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom, i još mnogim drugim.

– Naročito je važno razgraničiti šta radi izvršna a šta radi sudska vlast, kao ravnopravni nosilac jednog od tri stuba državne vlasti u demokratskim zemljama. Nije dobro da izvršna vlast propisuje organizaciju i uređenje sudova i način izbora sudija. O tome treba da odlučuje sudska vlast. Još se Monteskje zalagao da sudije bira narod na neposrednim izborima, a takve izbore može da organizuje sudska vlast – kaže dr Sreto Nogo.

Razvoj sudskog prava upravo ima za cilj da osnaži sudsku vlast i doprinese autoritetu i dostojanstvu pravosuđa. Ono proučava ne samo izbor i razrešenje sudija i tužilaca, nego i njihove plate i odgovornost, ne samo u Srbiji nego i u najrazvijenijim sudskim sistemima u svetu.

Sudsko pravo objašnjava i zašto se ne može u svakoj državi na isti način primeniti pravilo o broju sudija u odnosu na broj stanovnika. Otkriva kako je organizovana mreža sudova u zavisnosti od geografskih i raznih drugih specifičnosti jedne države i zašto je dobro poznavati sudski poslovnik.

Posebno analizira tužilaštvo, advokaturu, ulogu ombudsmana, pravobranilaštvo i arbitražu kao miran način rešavanja sporova.

Sudska vlast se razlikuje od druge dve grane vlasti po tome što neposredno rešava konflikte između građana ili između pravnih lica, a zakonima je jasno propisano koji je sud nadležan za koju vrstu spora. Samo sud, kao nosilac državne vlasti, ima pravo da kažnjava. Upravo to ga razlikuje od izvršne i zakonodavne vlasti.

– Događa se da diplomirani pravnici ne znaju koji su sudovi opšte i posebne nadležnosti. Zbunjuju ih i česte promene zakona, kojima se menjaju i nazivi i nadležnosti sudova – kaže dr Nogo.

Udžbenik „Sudsko pravo”, koje se kao poseban predmet kod nas izučava samo na Fakultetu za državu upravu i administraciju, preveden je nedavno i na ruski jezik. Objavilo ga je Ministarstvo obrazovanja i nauke Ruske federacije, a 27. septembra imaće i promociju na univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi, gde je deo obavezne literature u nastavi.

 

Grb i zastava u svakoj sudnici

Svaki sud u sudskoj zgradi obavezno na vidnom mestu mora istaći naziv i sedište suda, grb i zastavu države. U svakoj sudnici obavezno moraju biti istaknuti grb i zastava. Posebnim zakonom se propisuje šta mora da sadrži pečat svakog suda.

„U sudovima u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. U sudovima, odeljenjima izvan sedišta sudova i sudskim jedinicima, u službenoj upotrebi su i drugi jezici i pisma, u skladu sa zakonom”, stoji u Zakonu o uređenju sudova.

Aleksandra Petrović, politika.rs

objavljeno: 17.09.2012.

Izvor: Aleksandra Petrović, politika.rs