EKONOMISTI OČEKUJU DOGOVOR SA MMF-OM O POVEĆANJU PRIMANJA

Ekonomski analitičari uvereni su da će Misija Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji dati pozitivnu ocenu nakon druge revizije aranžmana koja počinje u četvrtak 20. avgusta. Ne isključuju mogućnost da MMF dozvoli i povećanje plata i penzija.

Predsednik Upravnog odbora "Sosijete ženeral" banke Goran Pitić kaže da su rezultati fiskalne konsolidacije nesporno dobri, prenosi Tanjug.

Krenulo se i sa rešavanjem problema preduzeća u restrukturiranju javnih preduzeća, započeta je reforma državne uprave, struja je skuplja.

Kada je reč o strukturnim reformama, Pitić smatra da je potrebna agilnija politika i da će Srbija nakon revizije dobiti pozitivnu ocenu. Ističe da će razgovori biti teški pre svega zato što će se razgovarati i o usklađivanju plata i penzija.

"Između onoga što je vezano za želju vlade da nagradi populaciju za strpljenje koje je iskazano i razumevanja da možda sada i nije pravi trenutak da se to uradi, biće teški razgovori", smatra Pitić.

Ana Trbović, dekanka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, uverena je da će MMF prihvatiti zahtev za povećanje plata i penzija, iako, kako kaže, to nije najmudriji potez.

"Povećanje plata i penzija nije najmudriji potez, ali je izvodljiv ukoliko se obezbede efikasnosti na drugoj strani i smanji potrošnja u javnom sektoru. Da li je Vlada spremna to da uradi u ovom trenutku, zaključiće MMF kada vidi gde će biti uštede koje će pokriti dodatne troškove", ističe Trbović.

Kada se govori o uštedama koje su do sada ostvarene, Trbović kaže da je vreme bilo kratko, da je manji deficit pozitivna činjenica, ali da i dalje imamo veliku rupu na strani duga i kamata koje plaćamo.

Kako navodi, čini se da bi bilo mudrije da se nastavi reforma javnog sektora a da se za povećanje zarada opredele u nekom drugom trenutku.

Ne isključuje mogućnost da se to izbalansira, ukoliko se mnogo više uradi u drugom delu koji je, kako je rekla, i mnogo važniji. Tvrdi da će i to što su smanjene penzije i plate u javnom sektoru biti nedovoljno ukoliko se ne uozbilje kada je u pitanju javni sektor.

Za Pitića, međutim, nije sporno da će napori koji su do sada učinjeni, bez obzira što nisu kompletni, biti ocenjeni pozitivno.

"Od prve revizije pojedine stvari su se pomerile na bolje, ali je u svakoj važno pitanje fiskalne konsolidacije i rezultata koji su tu učinjeni. A rezultati su nesporni čak i kad se odbiju neisplaćena potraživanja, kapitalni rashodi, jednokratni troškovi", rekao je Pitić za Tanjug.

Upozorava da se ne mogu zatvarati oči pred onim što je fokus vlade, a to je dugoročno održanje javnih finansija.

"Kada je reč o privatizaciji, izdvojena su i preduzeća za koja će se još godinu dana imati razumevanje i koja će da idu u stečaj. Tu će se verovatno dodatno malo zaoštriti i tražiti da se to stvarno ispunjava, kao i da se čuvena naša javna preduzeća reorganizuju", navodi Pitić i dodaje da je sigurno i dalje najteže pitanje strukturnih promena, koje zahteva još agilniju politiku.

Upitan kako ocenjuje da će MMF reagovati na započetu racionalizaciju javnog sektora, kaže da je to verovatno jedna od najosetljivijih tema, ali da prvi koraci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave idu u dosta dobrom pravcu.

"Dobar korak načinjen je oko racionalizacije lokalne samouprave, da se ograniči koliko može da ima zaposlenih, i tako dalje... Verujem da će se taj kvantitativni deo pokrenuti, ali mnogo veći problem je strukturni deo. Da li zapravo postoje pravi ljudi za stvarne izazove?", upitao je Pitić.

Podseća da su u tom smislu napravljene analize i osnovne preporuke, kao i inventar toga koliko stvarno u kvantitativnom smislu treba da se uradi.

"U javnom sektoru se operisalo sa brojem zaposlenih između 500.000 i 700.000 ljudi. A posebna je tema da li treba da se obuhvate javna preduzeća ili ne. Verujem ipak da su to teme koje će ostati za razgovore u narednom periodu", rekao je Pitić.

Misija MMF-a boraviće u Srbiji od 20. avgusta do 2. septembra, kada će proveravati da li su i u kojoj meri ispunjeni uslovi predviđeni trogodišnjim aranžmanom iz predostrožnosti koji je ta institucija zaključila sa Vladom Srbije 23. februara 2015. godine.

Misuju će ovoga puta, umesto Zuzane Murgasove koja je bila šefica od 2012, predvoditi Džejms Roah.

Aktuelni aranžman iz predostrožnosti, vredan 1,2 milijarde evra, zaključen je zvanično 23. februara ove godine, ali je u praksi u primeni od 1. januara 2015. godine.

Srbija je u poslednjih 15 godina imala tri sporazuma sa MMF-om, od 2001. do 2004. stend-baj aranžman i 2009. aranžman iz predostrožnosti.

Poslednji aranžman sklopljen je krajem septembra 2011. godine, ali je zamrznut već u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.

Izvor: RTS, 18.08.2015.