Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: ZABRANA PRIBLIŽAVANJA I KOMUNIKACIJE SA ŽRTVOM U PRAKSI


Sudovi izriču po jednu zabranu prilaska žrtvi dnevno, ali to ne „pali“ uvek. U 2013. u porodičnim svađama ubijeno 46 osoba, od čega 27 žena, pišu Novosti.

SKORO SVAKOG DANA U PROŠLOJ GODINI PO JEDAN PORODIČNI NASILNIK DOBIO JE OD SUDA MERU ZABRANE PRIBLIŽAVANJA ŽRTVI. TAČNIJE, NJIH 330, ŠTO JE DALEKO VIŠE NEGO GODINU PRE TOGA, KADA IH JE BILO 246.

Ovo, međutim, nije imalo mnogo efekta na smanjenje porodičnog zlostavljanja, a ovogodišnji bilans više je nego mračan. Od Nove godine u različitim porodičnim svađama ubijeno je 46 osoba, od čega 27 žena! A tek je polovina avgusta...

Sudovi izriču mere zabrane prilaska zlostavljača žrtvi na 100, 200 ili više metara ne samo kad su u pitanju maltretirani žene i deca, već i sinovima i kćerima koji premlaćuju ostarele roditelje, momcima koji su tukli svoje devojke, braći i sestrama, komšijama...

- Imala sam slučaj dvojice braće koja su bila u dugogodišnjem sukobu, bilo je čak i pokušaja ubistva, pa je sud, umesto pritvora, jednom od njih odredio zabranu prilaska do pravosnažnosti presude - laže Svetlana Tomić Jokić, portparol novosadskog Višeg suda.

Pitanje je, međutim, koliko ove mere imaju efekta.

- Kada gledamo rad sudova, možemo da kažemo da je mera zaživela jer je oni, kada je u pitanju nasilje, izriču skoro rutinski - kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne ženske kuće. - Ali pitanje je šta posle biva sa žrtvom, koliko je ona stvarno bezbedna?

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012)

Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

Član 89a

(1) Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.

(2) Sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

(3) Mera iz stava 1. ovog člana može se ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena.

 

Ova sudska mera neke nasilnike zaista zastraši i oni se, bar neko vreme, ne usuđuju da prilaze svojoj porodici ili devojci. Ali ima i onih koje ni to ne može da odvrati. Oni sačekuju bivše žene ili devojke, vređaju ih, pljuju, šamaraju, a bilo je i težeg nasilja. Tako je, recimo, lane, muž koji je imao zabranu prilaska, i tu zabranu više puta kršio, na kraju sačekao suprugu S. G. i izudarao je čekićem po glavi, nanevši joj izuzetno teške telesne povrede.

- Kada žrtva pozove policiju, umesto da onaj koji je prekršio zabranu automatski ode u zatvor i da ga tužilac goni po službenoj dužnosti, policija kaže - tužite ga. A žena obično nema ni novca, ni živaca, ni snage, ni vremena za novi sudski spor. Tako prekršioci praktično prođu nekažnjeno, pa mera ne daje rezultate koje bi trebalo - kaže Stanojević.

Ova zabrana se izriče i u teškim krivičnim postupcima, koji se obično vode pred višim sudovima. Reč je o zabrani približavanja i komunikacije sa svedokom ili oštećenim. Po rečima sudije Svetlane Tomić Jokić, u pitanju su krivična dela ubistva u pokušaju (ako postupak nije pravosnažno okončan, a okrivljeni nije u pritvoru), kod bludnih radnji, pokušaja obljube zloupotrebom službenog položaja ili silovanja, kao i kod nanošenja teških telesnih povreda...

- Reč je o tek nekoliko takvih mera izrečenih godišnje, i to mahom tokom istražnog postupka - kaže portparol novosadskog suda.

ZABRANA približavanja zlostavljaču, prema našem zakonu, može trajati najduže tri godine. U to se ne računa vreme provedeno u pritvoru ili zatvoru. Ako se ustanovi da je zlostavljač prekršio izrečenu meru, po zakonu se pokreće novi krivični postupak i on u tom slučaju može biti osuđen najviše do tri godine zatvora.

Izvor: Pressonline, Novosti