Email Print

ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: PREDSTAVNICIMA LOKALNIH SAMOUPRAVA URUčENI RAčUNARI U CILJU UNAPREđENJA TEHNIčKIH KAPACITETA ZA PRIMENU ELEKTRONSKE OBJEDINJENE PROCEDURE U IZDAVANJU GRAđEVINSKIH DOZVOLA


Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, uručila je računare predstavnicima lokalnih samouprava i drugih nadležnih organa koji učestvuju u izdavanju građevinskih dozvola, kao i specijalna priznanja gradovima i opštinama koji su postigli najbolje rezultate u tom poslu.

Uručeno je 120 računara za više od 40 lokalnih samouprava i institucija u cilju unapređenja tehničkih kapaciteta za primenu elektronske objedinjene procedure.

Računari su obezbeđeni iz kredita Svetske banke, a Mihajlović je tom prilikom rekla da je u prva četiri meseca 2016. godine bilo za 40 odsto više izdatih građevinskih dozvola nego u istom periodu pre dve godine.

Takođe, vrednost građevinskih radova je povećana za 70 odsto u odnosu na pre dve godine, istakla je ministarka.

"Sigurna sam da posao možemo zajednički da realizujemo, i sve što radimo važno je da radimo zajedno. Zajedno smo dokazali da se građevinske dozvole mogu dobiti sa mnogo manje papira i veoma kratkom roku, i da se u proseku dozvola za gradnju dobija za svega osam dana", poručila je Mihajlović obraćajući se predstavnicima gradova i opština kojima su uručeni novi računari.

Ona je dodala da su sledeći koraci reforma katastra, a posebna pažnja kada je ova oblast u pitaju biće posvećena gradu Beogradu.

"Katastar mora da se reformiše i na tome ćemo raditi u narednom periodu kako bismo i tu imali jedan moderan, efikasan i brz sistem dok će drugi pravac naših aktivnosti biti usmeren ka Gradu Beogradu, gde se ne radi dovoljno efikasno, a to je nešto što od nas investitori očekuju", istakla je ministarka.

Mihajlović je dodala da je cilj i da Srbija napreduje na listi Svetske banke, odnosno bude u prvih 30 zemalja.

"Cilj je i da nemamo problema sa birokratijom i da niko ne bude nezadovoljan", rekla je Mihajlović.

Ona je navela da je za dve godine, od početka reforme sistema građevinskih dozvola udeo građevinarstva u BDP zemlje sa četiri odsto povećan na 5, 5 odsto.

Cilj je da dostignemo udeo od sedam odsto kako bi ova oblast bila zamajac, odnosno pokretač privrede, dodala je Mihajlović.

Ministarka je sa predstavnicima NALED-a uručila i specijalna priznanja gradovima i opštinama koji su postigli najbolje rezultate u tome.

Priznanja su uručena predstavnicima Apatina, Rume, Velikog Gradišta, Svilajnca, Bečeja, Smedereva, Valjeva, Sombora, Vršca i Kruševca.

Predsednica UO NALED-a Ana Brnabić rekla je da je Srbija načinila značajne pomake kada je oblast izdavanja građevinskih dozvola u pitanju.

Ona je to ilustrovala podatkom da je 2012. godine za izdavanje takvih dozvola bilo potrebno 269 dana, a sada, 2016. godine svega osam dana.

"To je pravi pokazatelj toga koliko se puno radilo na reformi. Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) je uvedena objedinjena procedura kako bi se od ove godine počelo sa izdavanjem elektronskih dozvola", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je sada 47 odsto više izdatih građevinskih dozvola, što znači i više radnih mesta i posla za građevinski sektor u Srbiji.

"Ponosni smo na lokalne samouprave u Srbiji koje su uspele same da implementiraju sve potrebno na lokalu i počnu da primenjuju elektronske servise", istakla je Brnabić i najavila da će NALED u saradnji s novom Vladom Republike Srbije raditi na izradi strateškog okvira za dalji razvoj e-uprave u Srbiji.

Direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović rekao je da je početak izdavanja građevinskih dozvola elektronskim putem pokazatelj dobrog timskog rada svih nadležnih - kako resornog ministarstva, NALED-a, APR i loklanih samouprava.

On je naglasio da je do sada preko portala eDozvole podneto više od 25.500 zahteva za različita odobrenja za gradnju od čega je okončano oko 23.000, odnosno skoro 90 odsto.

Gotovo dve trećine rešeno je pozitivno, a sistem koristi čak 5.658 službenika.

"Posao nije završen, sistem se i dalje razvija", dodao je Obradović.

Statistika koju je pripremio NALED pokazuje da se među uspešnim gradovima izdvajaju i Šabac i Kragujevac, a među većim opštinama Velika Plana.

Kada je reč o manjim lokalnim samoupravama, Novi Kneževac, Rača, Bela Palanka i Vladimirci uspeli su da reše sve zahteve dok je Rekovac sve prijave rešio pozitivno, a Malo Crniće čak 98 odsto.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 17.07.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija