Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

NOVI PLAN ORGANIZACIJE ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ TREBALO BI DA ONEMOGUĆI PORESKE TRIKOVE KORPORACIJA I PREBACIVANJE NOVCA U ZEMLJE SA NIŽIM POREZOM


Epl, Starbaks ili Folksvagen, velike multinacionalne korporacije preusmeravaju zarađeni novac u druge zemlje i time briše tragove, kada god je to u njihovoj koristi. Doduše, one to rade legalno, ali je ipak reč o "izbegavanju plaćanja poreza", piše Dojče vele.

OECD je osmislio plan protiv poreskih trikova velikih kompanija. Taj plan bi trebalo da usvoji 20 najvažnijih industrijskih zemalja i zemalja u razvoju (G20). Prvi nacrt tog sporazuma prosleđen je medijima. Glavna poruka: Korporacije treba da plaćati porez tamo gde ostvaruju dobit. Potrebno je, pored ostalog, onemogućiti i preusmeravanje te dobiti.

Uspeh plana malo verovatan?

Kada bi se predloženi plan konsekventno sprovodio, korporacije u svim zemljama OECD-a trebalo bi objave podatke svih svojih troškova - troškovi za dozvole, kamate, naknade za upravljanje, plate itd. "To bi bila vrlo stroga pravila, puno stroža nego što su bila do sada", kaže stručnjak za porez Mihael Borman. Umanjivanje dobiti u izveštajima, tako bi se omogućilo prebacivanje dobiti u zemlje sa manjim porezom, time bi bilo otežano..

Markusa Manjcera iz Mreže za poresku ravnopravnost, smatra da uspeh ovog plana zavisi o tome hoće li ti podaci biti dostupni svima ili samo poreskoj upravi: "Samo ako su podaci javni i ako korisnik može da donosi odluke na osnovu tih podataka." Osim toga on tvrdi da je izuzetno važno da svi podaci o poslovanju preduzeća podležu transparentnosti.

"Samo na taj način se mogu donositi zaključci o radu korporacije", kaže Majncer.

Borman smatra da će u Nemačkoj teško doći do toliko transparentnosti. Na osnovi prava na poresku tajnost, zahtev za transparentnošću ne može se primeniti na sve građane. S druge strane, prisiliti samo velike korporacije na apsolutnu transparentnost nema pravne sistematike.

A šta Internet gigantima poput Gugla?

Posebne probleme prilikom naplaćivanja poreza OECD vidi sa internet korporacijama, kao što su Gugl i Epl. Pogotovo je za usluge, koje se nude na Internetu, lako prebacivati dobit. "Internet firme nemaju opipljiv proizvod", kaže Majncer. On se zalaže da se oporezivanje na Internetu vrši tamo, gde kupac nabavlja proizvod. Ova i slična pitanja bi trebalo da se rešiti nakon razmatranja prvog predloga OECD-a novim zakonom 2014.

Na taj način zemlje sa niskim porezom, ne bi više mogle biti konkurencija državama sa višim. Upravo iz toga razloga bi i zemlje koje nisu članice OECD-a trebalo da se uključe, navodi se u članku lista Zidojče cajtung.

"Iz perspektive nemačkog državnog budžeta, gde se teži tome da se uvećaju prihodi, logična je netrpeljivost prema državama koje imaju niže poreske stope", kaže Borman. Ali on smatra da je konkurencija na tom planu smislena, u domenu stvarnog poslovanja.

"Zašto se ne bi povećala atraktivnost jedne zemlje, ako se tamošnjim preduzećima daju poreske olakšice?"

Konkretne odluke tek od septembra.

„OECD će biti uspešan samo ako se stvarno uvedu temeljne kontrole za korporacije“, kaže Majncer. Ako se uvedu samo dobrovoljne mere, vladama će opet promaći naplata poreza u milijardskim iznosima. O zvaničnoj verziji plana, koja je predstavljena 19. jula, diskutovaće se na sastanku G20 u Sankt Petersburgu u septembru ove godine. Tek nakon toga će korporacije znati koji trikovi za izbegavanje plaćanja poreza više neće biti mogući.

Izvor: Blic