Email Print

ZAKON O NASLEĐIVANJU: Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave


Starost je sama po sebi teška, a još kada joj se dodaju bolest i niske penzije, postaje još teža. Penzionere plaši i neizvesnost oko toga da li će imati nekoga da im pomogne kada im bude najteže. Zato mnogi, još dok su u punoj snazi, odlučuju da se osiguraju za pozno doba. Jedan od načina je sklapanje ugovora o doživotnom izdržavanju.

- U svetu se stari, kako bi popravili svoje materijalno stanje, najčešće odlučuju na sklapanje ugovora o doživotnom izdržavanju. Ta praksa polako počinje da se primenjuje i kod nas - ističe Vesna Kanački Moutsos, predsednik Asocijacije za pomoć starijim licima ELPIS iz Pančeva. - S obzirom na to da su penzije niske, penzionerima koji su još u punoj snazi često nedostaje novac kako bi živeli malo bolje, ugodnije. Kasnije, kada ih bolest sustigne, potrebna im je briga i sigurnost da će imati nekoga ko će ih voditi kod lekara, nabavljati im namirnice, prineti čašu vode. Onima pak koji žele da budu davaoci životnog izdržavanja nedostaje mesto gde će da žive ili im je potrebna nekretnina koju bi ostavili svojoj deci. Uz to, mogu, žele i znaju da brinu o starijoj osobi. Kada se želje jedne i druge strane poklope, sklapanje ugovora o doživotnom izdržavanju je moguće.

Ukoliko je vrednost nekretnine koju će posle smrti starije osobe davalac izdržavanja naslediti oko 30.000 evra, ugovorom se uređuje da davalac izdržavanja mesečno daje oko 100 evra penzioneru sa kojim je ugovor sklopio. Novac se daje sve dok davalac osiguranja nema nikakve druge obaveze prema primaocu izdržavanja. Kada se osoba u trećem dobu razboli, a davalac osiguranja počne da brine o njoj, vodi je kod lekara, kupuje namirnice i lekove, prestaje se sa davanjem novca.

- Potpisivanjem ovakvog ugovora, svaka strana ima svoja prava i obaveze, koje mora da ispunjava. Ako se ugovor ne poštuje, ulaže se tužba, a onda sud donosi odluku o tome ko nije ispoštovao svoj deo ugovora. Naše udruženje pomaže starijima da se informišu o pravima i načinima na koje mogu da osiguraju svoju budućnost, ali i posredništvom između strana zainteresovanih za sklapanje ovakvog ugovora - kaže Kanački Moutsos.

Penzioneri, puni strahova i zebnji, česta su meta prevaranata i onih koji bi lako da se domognu nekretnine, ne poštujući svoj deo ugovora. Zato se pre potpisivanja bilo kakvog sporazuma, proveravaju želje, namere i mogućnosti davalaca izdržavanja.

- Stari ljudi su najviše zloupotrebljeni - upozorava predsednica ELPIS-a. - Mnogi i ne znaju koji su sve to "mehanizmi" kojima mogu da poprave svoj položaj i osiguraju penzionerske dane, i ne poznaju zakonske instrumente koji štite njihova prava. Mnogo je i onih koji bi na ovaj način da se domognu nekretnina, a pritom ne žele da pogledaju čoveka kada padne u postelju.

Starije i njihova deca često žele da iskoriste. Pritiskaju ih da sklope ovakav ugovor, kako bi nekretnina na koju su se namerili bila izopštena iz ostavinske rasprave.

- Zato se trudimo da pomognemo zainteresovanim stranama, odnosno da sprečimo da penzioneri budu prevareni. Iz razgovora možemo da shvatimo da li je doživotno izdržavanje zaista želja penzionera ili posledica pritiska kojim su svakodnevno izloženi. Tada im savetujemo da dođu s drugim naslednicima i tek kada se i oni saglase, možemo dalje da govorimo o ugovoru. Najčešće, posle ovakve naše molbe, "klijenti" se više ne vrate. -

Još jedan od načina da penzioneri obezbede svoju starost, jeste prodaja stana ili kuće u kojoj žive, ali s pravom da tu stanuju dok ne umru. Tako sklapanjem ugovora o kupoprodaji sa pravom plodouživanja osobe u trećem dobu dolaze do novca koji im je potreban. Prednost je i to što u tom slučaju ne menjaju mesto stanovanja, komšiluk i okruženje na koje su navikli, već u svom domu ostaju do smrti.

- Mogućnost da ne menjaju životni prostor, za stare je velika prednost - ističe predsednica ove asocijacije. - Zato je ovo idealna stvar za penzionere kojima je novac trenutno potreban. Nekretnina tad najčešće košta upola jeftinije. Ova vrsta "sporazuma" idealna je za ljude koji sada imaju malu decu i žele da im na vreme obezbede kuće ili stanove. Tako za pristojnu cenu mogu da kupe nekretninu u koju će se njihovi naslednici useliti za 10-20 godina. Uslovi kupoprodaje zavisiće od zdravstvenog stanja penzionera, ali i od njegovih godina, pošto nije isto da li je zagazio u šestu ili sedmu deceniju. Stanje u kome se nalazi stan ili kuća, još jedna je stavka koja će uticati na ugovor.

Kada uvide da osoba s kojom bi penzioner potpisao ovakvu vrstu ugovora "vrda", odnosno već u početku želi da umanji svoje obaveze, iz Asocijacije savetuju da se od ovakve namere odustane:

- Tada otvoreno kažemo starijoj osobi da, poučeni dugogodišnjim iskustvom i bogatom praksom, ne verujemo da će osoba s kojom žele da sklope ugovor te klauzule i poštovati. Zato savetujemo da nađe nekog drugog, pouzdanijeg i odgovornijeg. -

Penzioneri se na opciju sklapanja ugovora o kupoprodaji sa zadržavanjem plodouživanja često odlučuju kako bi pomogli deci. Tako dolaze do preko potrebnog novca koji će dati najmilijima, a oni bezbrižno ostaju u svom stanu sve do smrti. Iz ovih razloga u Italiji se, na primer, godišnje sklopi 30 odsto ovakvih ugovora.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. B. Milošević, 15.06.2017.
Naslov: Redakcija