Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VRAćANJU ODUZETE IMOVINE I OBEšTEćENJA: PRECIZIRANE I DOPUNJENE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA VRAćANJE IMOVINE U NATURI, PRE SVEGA KADA JE REč O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIšTU KOJE JE BILO PREDMET KOMASACIJE


Predsednik Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja, Gordana Stamenić, ocenila je da će ovim dokumentom Srbija dodatno afirmisati i zaštititi pravo svojine i time poslati poruku investitorima da je naše društvo stabilno i pravno predvidljivo.

  • Stamenić je na javnoj raspravi o ovom zakonskom rešenju, koja je održana u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu, objasnila da je cilj da se u Srbiji afirmiše pravo svojine kao osnovno ljudsko pravo i da se ono posebno zaštiti, čime dokazujemo da je naše društvo sazrelo.

    Ključnim izmenama tog zakona, koji je donet 2011. godine, biće precizirane i dopunjene odredbe koje se odnose na vraćanje imovine u naturi, pre svega kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje je bilo predmet komasacije, precizirala je ona.

    Oduzeto zemljište, kako je navela, moći će da bude vraćeno ne samo sa komasiranog područja, već i u okviru iste ili susedne jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine, ili čak na nekom drugom mestu u okviru upravnog okruga.

Takva odredba izazvala je burne reakcije predstavnika poljoprivrednih udruženja, koji su upozorili na to da, kako su istakli, ispravljanje jedne nepravde ne izazove novu.

Predsednik udruženja poljoprivrednika u Vrbasu, Brano Prelević, rekao je da oni nemaju ništa protiv toga da se nepravedno oduzeta imovina vrati, ali se protive vraćanju konkretne imovine "koja nije bila oduzeta, odnosno one koja se nalazi u drugim katastarskim jedinicama".

Ako budu donete predložene zakonske izmene, postoji opasnost da bivšim vlasnicima bude vraćeno i ono državno poljoprivredno zemljište "od kojeg živi veliki broj porodica širom Vojvodine", rekao je Prelević.

Predsednica Radne grupe je, reagujući na to i slična upozorenja, ocenila da bojazan građana koji trenutno koriste to državno zemljište nije opravdana.

Ona je naglasila da se ne samo kod nas nego i u drugim zemljama pokazalo da država nije dobar vlasnik i privrednik, niti da na najbolji način upravlja imovinom i dodala da će vlasnici, kad im ta zemlja bude vraćena, sigurno nastaviti ili pokrenuti proizvodnju i plaćati porez, što će biti od opšte koristi.

Upravnica poslova u Matici srpskoj, Jelena Veselinov, u raspravi je primetila da u nacrtu tog zakona nije predviđeno da udruženja i ustanove, kao pravna lica, mogu da učestvuju u postupku restitucije.

One su bile sopstvenici određene imovine koja im je, na osnovu određenih zakona nekad oduzeta, pa je izostavljanjem Matice srpske, SANU, Crvenog krsta, Sokolskog društva i drugih iz učešća u postupku restitucije, načinjena diskriminacija, što je suprotno i odgovarajućim odredbama Ustava Srbije, upozorila je Veselinov.

Izmenama i dopunama zakona predviđeno je i da se briše odredba važećeg zakona prema kojoj nije bilo moguće vraćanje zemljišta bivšim vlasnicima odnosno naslednicima, ukoliko nije bilo pristupnog puta do te zemlje jer, kako je napomenula Stamenić, taj nedostatak ne sme da derogira pravo svojine.

Izmenama i dopunama zakona predviđa se i vraćanje, u naturi, objekata u kojima su smeštena diplomatska i konzularna predstavništva, kao i vraćanje građevinskog zemljišta oko već izgrađenog objekta, ako za to postoje određeni uslovi.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 18.06.2015.