RADNA GRUPA MINISTARSTVA PRAVDE USVOJILA SMERNICE ZA BUDUĆI RAD PRAVOSUDNE AKADEMIJE

Završetak rada radne grupe Ministarstva pravde koja je usvojila smernice za budući rad Pravosudne akademije još jednom je pokazao da su zakoni dobri ako se pravovremeno primene i ciljno tumače.

• Asocijacija pravosudnih savetnika Srbije u toj radnoj grupi insistirala je da se hitno primeni član 50 Zakona o Pravosudnoj akademiji, koji govori o posebnoj obuci sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika, koja do sada nije nikad primenjivana, a koja bi priznavanjem njihove dosadašnje stečene prakse u sudovima i javnim tužilaštvima, uz preko potrebne dodatne obuke iz oblasti evropskog zakonodavstva, i izdavanjem ''sertifikata'' najzad dovela do istinskog izjednačavanja između njih i polaznika početne obuke Pravosudne akademije prilikom konkurisanja na mesto sudije ili javnog tužioca.

Nakon koraka napred sa usvajanjem tih smernica postavlja se pitanje kapaciteta Pravosudne akademije i ono što pomoćnike najviše interesuje - da li će Pravosudna akademija uspeti da na vreme ispuni veoma značajnu ulogu koja joj je data Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa i, između ostalog, izradi obuke za njih, te izda preko potrebne sertifikate pre prvog sledećeg velikog izbora za sudije i tužioce ili će pravosuđe još jednim odlaganjem rešenja njih izgubiti. Čak i pored trke za usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom i naznačenih problematičnih tačaka u okviru poglavlja 23 i 24 ovo ne mora nužno da bude nerešiv problem. Nepotrebno gubljenje vremena može se izbeći i opcijom koja, opet, postoji u samom Zakonu o Pravosudnoj akademiji, član 45, koji kaže da za novopostavljene sudije i tužioce, koji su na svojevrsnoj ''proveri'' od tri godine, treba obezbediti određenu obuku po postavljenju na funkciju, što bi dodatno osiguralo da, čak iako nisu bili na Pravosudnoj akademiji, mogu da dobiju sertifikate, i time bude ispoštovan zakon, kao i ustanovljen sistem na koji ćemo moći da se oslonimo u periodu dok najzad ne bude postala ustaljena praksa da se na jasan i unapred određen način biraju sudije i javni tužioci.

Neophodnost apsolutnog poštovanja zakona i transparentnosti u izboru sudija i javnih tužilaca dodaje posebnu težinu i odgovornosti svakog izbora za sudije i javne tužioce koji tek dolazi. Objavljivanje rang-lista i obrazloženja za svakog od kandidata koje će birati Visoki savet sudstva odnosno Državno veće tužilaca dovešće najzad do toga da se dođe do, ako ništa drugo, dizanja vela tajne i istinskog takmičenja između kandidata.

Uz sve napore strukovnih udruženja, eminentnih sudija i tužilaca, kao i relevantnih međunarodnih organizacija ono što je suštinsko jeste da su zakoni tu, ali se samo delimično primenjuju. Dosadašnja praksa da se svaki put kada nastane problem, pravi novi zakon i time anulira sav akumulirani trud gore pomenutih činilaca dovodi do unazađivanja i unošenja još veće konfuzije u sistem u kojem bi sve trebalo da bude kristalno jasno. Dobro pravosuđe je bilo i uvek mora da bude sigurno kormilo kako za stručnu javnost tako i za građane. Postojanje dramatičnih zaokreta u sistemu kao što je pravosudni ne priliči i ima upravo suprotan efekat - nepoverenje jednih u druge.