Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



ZAKON O REHABILITACIJI PREDVIĐA PRAVO NA REHABILITACIONO OBEŠTEĆENJE ŠTO JE DOVELO DO POKRETANJA BROJNIH POSTUPAKA ZA REHABILITACIJU


ZA šest i po godina od kako se primenjuje Zakon o rehabilitaciji, u Arhiv Srbije stiglo je 2.308 zahteva za uvid u tajne dosijee. Dok je tokom cele 2006. godine zatraženo 167 dokumenata, samo za prvih šest meseci ove na adresu Arhiva stiglo je 330 zahteva.

Međutim, budžet i broj stručnjaka /samo dva/ koji rade ovaj osetljivi posao ostao je isti, pa u Arhivu upozoravaju da sa ovim kapacitetima neće moći još dugo da odgovaraju na sve zahteve u zakonskim rokovima.

Ogromnu većinu zahteva, kažu u Arhivu, potpisali su viši sudovi u Srbiji pred kojima se i vode postupci za rehabilitaciju, a tek manji deo - građani. Ipak, bez obzira na to kome je slao odgovore, Arhiv je sam morao da snosi sve troškove - od istraživanja, preko izrade dokumenata i dostavljanja kopija.

- Broj zahteva evidentno je počeo da se povećava krajem prošle godine, a činjenica da smo od 1. jaunara do 16. juna ove godine primili 330 zahteva za nas je alarmantna - kaže Marija Nenadić, iz Arhiva Srbije, jedan od samo dva stručnjaka koji rade na dosijeima za rehabilitaciju. - Uzroci za povećanje ovog broja mogu se naći u odredbama zakona o vraćanju oduzete imovine koje predviđaju da se zakon primenjuje i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta, 1945. godine, pod uslovom da je bivši vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona.

NajviŠe podataka zaposleni u Arhivu pronalaze u građi bivših službi bezbednosti koja je preuzeta od BIA. Samim tim, posao im je je još teži, pošto pregledanje i izdavanje ove dokumentacije zahteva strogo propisani postupak.

Naime, pre nego što dostavi podatke sudu, Arhiv mora da anonimizira dosije, tj. da zatamni podatke o svim drugim osobama čija se imena pominju u dokumentima. To podrazumeva da se originalni dokumeti prvo kopiraju, pošto na njima ne smeju da se unose nikakve promene. Zatim se na kopiji zatamne podaci o svim osobama osim one čiji je dosije tražen. Zatamnjena kopija se ponovo kopira, i tek takva se dostavlja sudu. A sve ove troškove snosi samo - Arhiv.

Prema procenama stručnjaka Arhiva Srbije, potrebno je deset puta više zaposlenih na ovim poslovima i veći budžet kako bi posao mogao da se završava u zakonom određenim rokovima. Jer, broj zahteva raste iz dana u dan.

Izvor: E. RADOSAVLJEVIĆ V.NOVOSTI

<<< Nazad na ostale vesti