Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Fond PIO protiv zamrzavanja penzija


Direktorka Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Dragana Kalinović smatra da u Srbiji nema prostora za zamrzavanje penzija, niti za povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Pitanje zamrzavanje penzija, koje je proteklih dana aktuelizovano u javnosti, doduše, još niko zvanično nije predložio, ukazala je Kalinović, i dodala da, bez obzira na krizu i na usporen privredni rast, zamrzavanje penzija nije rešenje.

Ona je u intervjuu Tanjugu precizirala da od 1,6 miliona penzionera, 20 odsto njih prima iznos do minimalne penzije, koja je u aprilu iznosila 12.645 dinara, a 58 odsto ih prima do prosečne penzije, koja je u istom mesecu iznosila 23.103 dinara.

Prema njenim rečima, čak 90 odsto penzionerskih primanja doseže do prosečne zarade od oko 40.000 dinara neto, odnosno 58.465 dinara bruto."Ako bi postojao predlog o zamrzavanju i ako bi on bio usvojen, mi bismo mogli da govorimo o genocidu najvećeg broja penzionera. Za to nema ekonomske opravdanosti, bez obzira na krizu u državi i bez obzira na usporen privredan rast", poručila je direktorka fonda PIO.

Kada je reč o pomeranju starosne granice za odlazak u penziu, Kalinović je ukazala da su dosadašnje mere pomeranja starosne granice, na primer, za žene sa 53 na 58 godina života, kao i promene načinjene u delu beneficiranog radnog staža kod zaposenih u MUP-u, doprinele uštedi od oko šest milijadi dinara

To pokazuje računica sagledana u periodu od 2010. do 2020. godine, kazala je Kalinovićeva i dodala da su sve mere tada preduzete predvidele uštetu od oko 70 milijardi dinara, za isti period. "Stvarno mislim da više nema prostora sa ovim pokazateljima da se čine bilo kakve reforme na rashodnoj strani, na smnjenju prava. Ma koliko god da je to bolno, teže, odgovornije, ekonomski rečeno, moramo raditi reforme na prihodnoj strani", rekla je Kalinović.

Po struci ekonomista, ona smatra da podizanje starosne granice ne treba gledati samo u kontekstu uštede, već i u kontekstu socijalne politike i politike zapošljavanja, zanavljanja kadrovske strukture, ali i privrednog rasta.

Ukoliko budu rađene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009 i 101/2010 - prim. red.), Klinović se zalaže za zadržavanje formule usklađivanja penzija sa platama u javnom sektoru. "Ako je plata pravo koje proizilazi iz rada i ako je penzija pravo koje proizilazi iz tog rada, ako to finansiranje ide dobrim delom iz budžeta, onda to mora biti u nekoj vezi", navela je ona.

Direktorka Fonda, naime, smatra da sistemski moraju biti povezani svi oni koji se finansiraju iz budžeta, makar i u jednom delu, posebno kada je zemlja u krizi.

Govoreći o poslovanju PIO, Kalinović s ponosom ističe napredak koji je načinjen kada je reč o roku u kome se dobijaju rešenja o penzionisanju. "Nije svejedno da li neko ko je prestao da radi na sledeću redovnu isplatu, pod uslovom da mu je plata bila redovna, čeka mesec-dva ili pet-šest meseci", rekla je direktorka Fonda.

Posebno se ističe doprinos zaposlenih u Fondu PIO koji su, kako kaže, zalaganjem i znanjem doprineli da se ažurnost u dobijanju rešenja poveća sa 60 na čak 93 odsto, što znači da sada u zakonskom roku od dva meseca ostaje nerešeno svega sedam odsto prispelih zahteva za penzionisanje. "Smatrali smo da je to naš neophodni doprinos, posebno u trenutku ekonomske krize kada nije svejedno kada će neko ko je prestao da radi dobiti rešenje za penziju", rekla je Kalinović.

Govoreći o nerešenim slučajevima, Kalinović kaže da su to oni čije rešenje nije u nadležnosti Fonda - odnosno predmeti u kojima se pojavljuje nepovezan staž, odnosno neuplaćeni doprinosi, stečajni postupci, nedostatak dokumentacije ili deo radnog veka proveden u insotranstvu.

Izvor: Tanjug

<<< Nazad na ostale vesti