NEOPHODNE IZMENE ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: SUđENJA U SRBIJI SADA SU NEKAKVA MEšAVINA ANGLOSAKSONSKOG I KONTINENTALNOG KRIVIčNOG POSTUPKA, U KOJEM SE NIKO NE SNALAZI DOBRO, NI SUD, NI TUżIOCI, NI ADVOKATI

Pravna baza Paragraf Lex

Predsednik Višeg suda u Nišu Zoran Krstić rekao je da se nakon godinu i po dana primene Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pokazalo da su mnoge njegove odredbe u suprotnosti sa Ustavom Srbije, da su međusobno protivurečne i da je zato bilo problema u njihovoj primeni.

Izmene tog zakona očekivane su i ranije i na njima se još uvek radi, rekao je Krstić, zapitavši da li smo sa novim ZKP dobili efikasniji sudski postupak.

Prema njegovom mišljenju, sa novim ZKP dobili smo stranački krivični postupak i tužilačku istragu u kome sud nema velikih mogućnosti da interveniše kada uoči da nema dovoljno dokaza ili kada dokaze ne predloži stranka, odnosno da utvrđuje materijalnu istinu u postupku.

Krstić je podsetio da je Hrvatska imala sličan ZKP, pa je izmenjeno 148 članova.

Tužilac, na primer, donosi naredbu o pokretanju istrage, a osumnjičeni nema prava žalbe, pa se u istragu ulazi bez odluke suda, ili, u drugostepenom postupku sama stranka ne ukazuje na nedostake koje je sud uočio, naveo je on neke od "spornih" mesta tog Zakonika.

Kao ilustracija može da posluži i podatak iz niškog Osnovnog suda u kome je kvalitet rada u krivičnoj materiji 66,14 odsto, dok je, na primer, u parničnoj materiji 91,37 odsto, a uzrok u takvim pokazateljima u krivičnoj materiji, može se tražiti i u nedoslednoj zakonskoj regulativi.

Krstić je ukazao i na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

"Posle uspostavljanja nove mreže sudova uočeno je da se donose različite odluke u istim ili sličnim predmetima na područjima raznih apelacionih sudova, pa čak i u istim sudovima", kazao je Krstić.

On je napomenuo da su počev od Vrhovnog kasacioniog suda, preko apelacionih i viših sudova, prošle godine preduzimane brojne mere da se sudska praksa ujednači.

Prema njegovim rečima, neujednačena sudska praksa je i rezultat nejasnih i neusklađenih zakonskih normi, pa i malog učešća stručne javnosti u pripremi zakona, što samo po sebi uzrokuje njihovo različito tumačenje.

Srbija je odustala od svoje pravne tradicije kada je usvojila potpuno nov koncept glavnog pretresa. Suđenja u Srbiji sada su nekakva mešavina anglosaksonskog i kontinentalnog krivičnog postupka, u kojem se niko ne snalazi dobro, ni sud, ni tužioci, ni advokati.

I pored svih upozorenja i detaljnih stručnih analiza, uz jasno predočavanje budućih negativnih efekata novih zakonskih odredbi, ZKP je ipak bio usvojen i najpre je počeo da se primenjuje na krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine, a od 1. oktobra 2013. stupio je na snagu i za sva druga krivična dela.

Na probleme u primeni novog ZKP ukazalo je i Udruženje tužilaca Srbije koje je predložilo da se pristupi njegovim izmenama, kao i da se sagledaju problemi u vezi nedostatka resursa (nedovoljnog broja nosilaca javnotužilačke funkcije, administrativnog osoblja, prostora).

Kako je saopšteno nakon sednice Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa u Srbiji, održane krajem januara, biće formirana radna grupa od strane Ministarstva pravde sa zadatkom izmene ZKP-a i radna grupa za utvrđivanje problema u vezi nedostatka resursa Javnog tužilaštva za njegovu primenu.

Izvor: Tanjug, 18.2.2015.