NACRT ZAKONA O APOTEKARSKOJ DELATNOSTI: NACRTOM ZAKONA SE UREđUJE FARMACEUTSKA DELATNOST KROZ LICENCIRANJE FARMACEUTA I FORMIRANJE ZVANIčNOG REGISTRA APOTEKA

Farmaceuti iz državnih i privatnih ustanova traže da se u svim apotekama obavezno primenjuje jedinstvena cena lekova koji se izdaju na recept, jer sadašnja praksa da se isti medikament prodaje na privatni recept po različitim cenama utiče i na kvalitet i na sigurnost upotrebe.

Pored toga što različiti cenovnici kod pacijenata stvaraju dilemu da li je lek pravi, u ovakvoj tržišnoj utakmici, bez jasnih pravila, postoji velika opasnost i od pojave falsifikata, upozoravaju farmaceuti.

Da bi obezbedili što bolju poziciju na tržištu nekoliko velikih lanaca apoteka, dok su cene lekova bile više nego sada, u proseku bar za 30 odsto, uveli su popuste i do 16 odsto. Iako je ta praksa nastavljena, strukovna udruženja farmaceuta upozoravaju da je sa sadašnjim cenama ta praksa potpuno neodrživa i da se pacijenti sa pravom pitaju da li su lekovi koji se prodaju "ispod cene" prošli sve neophodne kontrole.

- Prodaja istog leka po različitim cenama presedan je koji kod nas predugo traje, na štetu pacijenata i apotekara, pa je neophodno što pre utvrditi jedinstvenu, obavezujuću maloprodajnu cenu lekova - glavni je zaključak nedavne Konferencije posvećene rešavanju problema i uređenju farmaceutskog tržišta u Srbiji.

Vlasnici i direktori apotekarskih ustanova saglasni su da farmaceutsku delatnost - licenciranje farmaceuta, zvaničan registar apoteka, njihovu delatnost i još mnogo toga - treba urediti posebnim zakonom prema standardima EU.

- Od 15. decembra 2015. godine na javnoj raspravi je Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti - kaže magistar farmacije Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Farmaceuti ističu da domaće tržište lekova karakteriše nekoliko nepovoljnih činjenica: više od milion i po stanovnika je starije od 65 godina, što predstavlja opterećenje za zdravstveni i penzioni sistem. Za zdravstvo se u Srbiji izdvaja 296 evra po stanovniku, a u Hrvatskoj - 472 evra.

- statistički podaci pokazuju da je povećana potrošnja lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta i dodataka ishrani. To se dešava zbog erozije cena lekova na recept, jer se proizvođači usredsređuju na preparate iz tzv. otvorenog programa kako bi mogli da prežive. I baš zbog sve prisutnijeg samolečenja otvara se potreba da farmaceuti više nego sad moraju da se posvete svakom ko uđe da kupi lek bez recepta. U suprotnom suočićemo se sa ozbiljnim posledicama, jer, recimo, pacijent koji zbog problema sa srcem uzima preparate na bazi acetokumarina, ne mora da zna da ne sme paralelno da uzima i medikamente na bazi acetilsalicilne kiseline kada su prehlada i grip u pitanju, jer time može da našteti sebi - upozorava dr Nada Milovanović Ivančić.

- U domovima zdravlja od 100 pregledanih pacijenata samo je jedan preventivni pregled, a broj savetovališta pri domovima zdravlja kojih je deceniju ranije bilo više od 100, drastično je smanjen - upozorava dr Milovanović Ivančić. - Proširivanjem uslužne delatnosti apoteka, posebno otvaranjem različitih savetovališta, farmaceuti bi doprineli značajnoj prevenciji bolesti građana.