NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: UKIDANJE FIRMARINE I EKO-TAKSE ZA MOTORNA VOZILA. REPUBLIKA ćE OPšTINAMA UMESTO 20 ODSTO UZIMATI POLOVINU PRIHODA OD POREZA NA ZARADE. VELIKIM KOMPANIJAMA SMANJENJE DAżBINA, GRAđANIMA VEćI POREZ NA IMOVINU I DO 30 ODSTO. VEćI TRANSFERI OPšTINAMA KOJE SU USPEšNIJE U EVIDENTIRANJU, RAZREZU POREZA I PRIKUPLJANJU PORESKIH PRIHODA

Od 2017. godine firmarine će biti ukinute, kao i eko-taksa koju naplaćuju opštine u Srbiji, ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je trenutno na javnoj raspravi. Ali, osim ovog udara, opštinske budžete ovim Nacrtom zakona očekuje još jedan, mnogo veći - država će im ubuduće uzimati ne 20, već 50 odsto prihoda od poreza na zaradu.

Velike kompanije u Srbiji sa zadovoljstvom očekuju ukidanje firmarina, jer su one poslednjih meseci, kako tvrde, postale nepodnošljivo visoke i to će za privredu biti plus. Opštine su, sa druge strane, konstantnim dizanjem cene naknade za isticanje firmi pokušale da nadomeste to što ih je Republika ostavila bez prihoda, najviše od poreza na imovinu.

- Tačno je, firmarine su podignute u poslednje vreme i to najviše pogađa velike kompanije, kao što su telekomunikacione. Većina opština je tu naknadu koja bi trebalo da bude ukinuta novim zakonom, podigla, ali su one i dalje u zakonskom okviru, odnosno nisu veće od deset prosečnih zarada - kaže za Slobodan Krstović iz Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED).

Osim firmarine, biće ukinuta i taksa za motorna vozila, a to su dve od 16 naknada koje lokalne samouprave trenutno naplaćuju. Krstović ističe da ne zna koliko koliko se tačno novca zahvaljujući ovim dvema naknadama sliva u opštinske budžete. "U zavisnosti od opštine do opštine, dva do pet odsto svakog budžeta punilo se zahvaljujući firmarinama", napominje Krstović.

On ističe kako NALED podržava ukidanje pomenutih naknada, kao i velikog broja drugih parafiskalnih nameta, ali ono što nadležne po opštinama mnogo više muči od ukidanja eko-takse i firmarine, jeste što je Nacrtom zakona predviđeno da porez od zarade dele na ravne časti sa Republikom.

- Lokalne samouprave sa sa razlogom bune zbog toga što će ovim zakonom umesto dosadašnjih 80 odsto, u opštinske budžete ići svega 50 odsto poreza na zarade - ističe Krstović.

Predsednik opštine Paraćin, Saša Paunović, kaže da država lokalnim samoupravama poslednje tri godine stalno smanjuje prihode, i da bi još jedno "zakidanje" za opštine bilo pogubno. Predstavnik Stalne konferencije gradova i opština tvrdi da Ministarstvo finansija koristi čudna opravdanja zbog čega moraju da se smanje prihodi lokalnih samouprava.

- Oni kažu da su opštine u suficitu od osam milijardi dinara. Knjigovodstveno, možda, ali u stvarnosti samo u Kragujevcu i Nišu dospeli dugovi su osam milijardi dinara. Osim toga, u Nacrtu zakona piše da će se lokalnim samoupravama ovaj gubitak nadoknaditi izmenom Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon). Znate šta to znači? Firme koje zarađuju dobro nagradićemo smanjenjem obaveza, ali će građani plaćati 30 odsto veći porez na imovinu- napominje Paunović.

Paunović napominje kako je zakonodavac pritom predvideo da će država praviti analizu toga koliko je koja opština naplatila poreza na imovinu.

- Napraviće analizu, opštine koje ne naplate maksimalan iznos za porez na imovinu, računaće se kao da im taj novac nije ni potreban i biće im smanjen iznos transfera sa republičkog na lokalni nivo, odnosno biće manji od predviđene jedne trećine - napominje Saša Paunović.

Konkretno, opštine naravno neće moći da zakinu na uličnoj rasveti ili grejanju u školama, ali će se ovakva restriktivna politika države prema lokalu osetiti, na primer, u infrastrukturi, pa će putevi koji su bili u planu da se završe za pet, biti završavani u roku od 20 godina.