Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Ukoliko se predstavnici advokature i civilnog sektora ne dogovore o tekstu ovog Zakona, moguće je da advokatura uđe u štrajk. Sporno je ko sve ima pravo da zastupa pred sudom i da deli pravne savete


Ukoliko se predstavnici advokature i civilnog sektora ne dogovore o tekstu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, 28. novembra 2016. godine, za kada je zakazan sastanak Radne grupe, moguće je da advokatura, po rečima predsednika Advokatske komore Beograda Slobodana Šoškića, opet uđe u štrajk.

Srbija je jedina evropska zemlja koja nema ovaj zakon. Glavni spor vodi se oko toga ko ima pravo da pruža pomoć - da li samo advokati i jedinice lokalne samouprave, koji se pominju u Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), ili i civilni sektor i pravni fakulteti. U javnosti je ovo drugačije protumačeno - kao bitka oko 5,6 miliona evra godišnje, koliko je predviđeno da u prve tri godine primene zakona bude potrošeno. U Ministarstvu pravde kažu da su u toku "finalna usaglašavanja Radne grupe" i veruju da će propis biti pred poslanicima do kraja 2016. godine, jer se primena predviđa od 1. januara 2018. godine.

U postupku izrade sprovedena je javna rasprava, tokom koje su dostavljene mnogobrojne primedbe i sugestije. Ministarstvo je te predloge razmotrilo i doradilo radnu verziju zakona.

Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i član Radne grupe, kaže da predstavnici civilnog sektora nisu na suprotnim pozicijama u odnosu na advokate, već na funkcionere advokatskih komora, koji "imaju ambicije da obezbede monopol u pružanju besplatne pravne pomoći":

- Razvijene zemlje idu ka tome da besplatnu pravnu pomoć pruža što širi krug pružalaca. I naš Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) kaže da svako može svakog da zastupa. Udruženja i sindikati imaju službe pravne pomoći, koje rade decenijama. Mislimo da svi oni mogu davati pravne savete, a pred sudom mogu zastupati oni koji imaju položen pravosudni ispit, bez obzira na to da li imaju advokatsku kancelariju ili ne. -

Advokat Biljana Bjeletić, već 10 godina član Radne grupe u ime advokature, kaže da je na prethodni tekst Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, i pored postignutog usaglašavanja oko pojedinih bitnih odredaba, ostala generalna primedba advokatskih komora da tekst nije u saglasnosti sa Ustavom. Verzija zakona koja im je dostavljena u septembru izmenjena je upravo u cilju tog usaglašavanja:

- Ustav kaže da pravnu pomoć mogu pružati advokati i jedinice lokalne samouprave. Složili smo se da organizacije iz civilnog sektora mogu davati pravne savete samo u okviru oblasti za koje su osnovane, ali ne mogu zastupati pred sudom. I sada za njih zastupanja rade advokati, pa ti advokati mogu da se prijave u registar za besplatnu pomoć. A pravni fakulteti su obrazovne ustanove koje mogu davati opšte pravne informacije, a ne pravne savete. -

Tekst zakona bio je usaglašen pre nešto više od godinu dana, međutim nije stigao pred poslanike jer su raspisani izbori. Kada je trebalo ponovo da se nađe pred Radnom grupom, ispostavilo se da konsenzusa ipak nema.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 17.11.2016.
Naslov: Redakcija