Email Print

ZAKON O MIRNOM REŠAVANJU RADNIH SPOROVA: AKO JE PREDLOG PODNELA JEDNA OD STRANA U SPORU, AGENCIJA ZA MIRNO REšAVANJE SPOROVA DOSTAVLJA PREDLOG I DOKUMENTACIJU DRUGOJ STRANI U SPORU I POZIVA JE DA SE U ROKU OD TRI DANA IZJASNI DA LI PRIHVATA MIRNO REšAVANJE SPORA


Jedan dan štrajka prema procenama košta od 50.000 pa do čak 500.000 evra. Upravo zato se u situacijama kada poslodavac i radnici ne mogu da nađu zajednički jezik, u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 104/2009), uključuje Agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Oni nastoje da u najkraćem roku dođu do rešenja koje je u interesu i zaposlenih, ali i poslodavaca.

Pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova od 2005. do kraja 2014. godine pokrenuto je 13.236 radnih sporova, od toga meritorno je rešeno 4.745 individualnih i 130 kolektivnih radnih sporova.

- Najbolje rešenje za svaki radni spor je ono u kojem nema pobednika i pobeđenog, gde je zadovoljen interes obe strane u sporu - kaže Mile Radivojević, direktor Agencije za mirno rešavanje sporova. - To, nažalost, nije uvek moguće.

Institut mirnog rešavanja radnih sporova se afirmisao najpre u preduzećima i ustanovama koje se finansiraju iz budžeta, kao što su ustanove kulture, zdravstva, obrazovanja, javna preduzeća, u kojima postoje organizovani oblici udruživanja zaposlenih, odnosno sindikati. U realnom sektoru, ovaj institut ostao je nedovoljno afirmisan i razvijen.

- Kada govorimo o individualnim sporovima, najčešće je zlostavljanje na radu poznatije kao mobing i skoro 90 odsto predloga odnosi se na ovu oblast - kaže Radivojević. - Pred Agencijom je rešeno više od 150 sporova, dok pred sudovima svega oko 30, tako da smo najefikasnija institucija u procesuiranju mobinga.

Kada se govori o kolektivnim radnim sporovima, tu su na prvom mestu štrajkovi. Štrajk prosvetnih radnika bio je tipičan primer kolektivnog radnog spora koji je rešen posredstvom Agencije. Štrajk je obustavljen i normalizovan je proces nastave, što je bilo u interesu kako učesnika postupka tako i društva u celini.

- Postupak pred Agencijom pokreće se predlogom za pokretanje postupka, u kome se navode podaci o predlagaču, o drugoj strani u postupku i predmetu spora - objašnjava Radivojević. - On se zatim izjašnjava lično, putem pošte, elektronskom poštom ili faksom.

Po dobijanju predloga, Agencija isti prosleđuje drugoj strani spora, koja se o prihvatanju izjašnjava u roku od tri dana. Ako druga strana spora prihvati predlog on se rešava u roku od mesec dana po jednostavnoj i efikasnoj proceduri. Ako, pak, odbije ili ništa ne odgovori, postupak se obustavlja.

Arbitri i miritelji se biraju na javnom konkursu koji raspisuje Socio-ekonomski savet, na mandatni period od četiri godine. Najčešće su to redovni profesori radnog prava i drugi stručnjaci iz predmetne materije.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija,16.11.2015.
Naslov: Redakcija