NACRT ZAKONA O PLATAMA ZAPOSLENIH U JAVNIM AGENCIJAMA - Tekst propisa

OSNOVNE ODREDBE

Predmet i sadržina zakona

Član 1.

Ovim zakonom se uređuje plata, uvećana plata, naknada plate, naknada troškova i drugih primanja zaposlenih u javnim agencijama i drugim pravnim licima na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave na koje se ne primenjuju propisi i platama u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili javnim službama.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na zaposlene u javnim preduzećima i privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno na zaposlene u pravnim licima koje obavljaju delatnost u skladu sa propisima o privrednim društvima.

Isplata plate

Član 2.

Plata za tekući mesec se isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca.

Ako se plata isplaćuje u jednom delu ili u više delova, puna plata odnosno poslednji deo plate se isplaćuje u narednom mesecu za prethodni mesec.

Bliži rokovi za isplatu plate utvrđuju se kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu.

Zaštita prava na platu, naknade i druga primanja

Član 3.

Zaposleni ostvaruje zaštitu prava na platu, naknade i druga primanja prema opštim propisima o radu.

PLATA

Osnovna plata

Član 4.

Osnovna plata se određuje množenjem osnovice sa koeficijentom za obračun plate.

Osnovna plata određuje se za radno mesto za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, odnosno na koje je premešten u skladu sa zakonom.

Zaposleni ostvaruje osnovnu platu iz stava 1. ovog člana za ostvarivanje standardnih, odnosno očekivanih rezultata rada za poslove koje obavlja.         

Pravo na minimalnu zaradu

Član 5.

Zaposleni za ostvarene standardne, odnosno očekivane rezultate rada ostvaruje pravo na isplatu minimalne zarade obračunate u skladu sa opštim propisima o radu.

Osnovica

Član 6.

Osnovica za obračun i isplatu mesečne plate zaposlenih utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata zaposlenih u javnom sektoru.

Osnovica je jedinstvena za sve zaposlene kod poslodavca.

Član 7.

Osnovica iz člana 7. ovog zakona služi za obračun mesečne plate zaposlenog.

Osnovica za obračun osnovne plate za ostvarene sate rada zaposlenog koji u toku meseca nije ostvario pun fond radnih sati zbog odsustva sa rada u skladu sa zakonom ili zbog rada sa nepunim radnim vremenom, dobija se deljenjem osnovice iz člana 6. ovog zakona sa brojem 174.

Bliža merila za primenu kriterijuma za svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede

Član 8.

Sva radna mesta vrednuju se na osnovu kriterijuma složenosti poslova koji se obavljaju, potrebne kompetentnosti za rad na tim poslovima, odgovornosti za rad i donošenje odluka u obavljanju poslova, autonomije u radu, zahtevane poslovne komunikacije i uslova rada i svrstavaju u odgovarajuće platne grupe i platne razrede.           

Kriterijum složenosti poslova se izražava kroz merila: rešavanje problema, kreativnost i uticaj na organizacioni učinak, kriterijum kompetentnost kroz merila: obrazovanje, radno iskustvo, sposobnost i zahtevana dodatna znanja za rad na odgovarajućem radnom mestu, kriterijum odgovornosti kroz merila: odgovornosti za donošenje odluka, rukovođenje, finansijske odgovornosti, davanje saveta i mišljenja, kriterijum autonomija u radu se izražava kroz stepen samostalnosti, kriterijum poslovne komunikacije se izražava kroz zahtevani nivo kontakata za rad na odgovarajućem radnom mestu, dok rad noću i u smenama, okruženje i fizički napor određuju uslove rada.

Aktom poslodavca mogu biti određena i druga merila za primenu kriterijuma iz stava 1. ovog člana.

Primena kriterijuma i merila vrši se ocenom njihove zastupljenosti u opisima poslova određenog radnog mesta. Svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede vrši se tako što se radna mesta na kojima se obavljaju poslovi iste ili slične zahtevnosti primenom navedenih kriterijuma svrstavaju u istu platnu grupu i isti platni razred, u skladu sa opštim opisom platne grupe.

Platne grupe, platni razredi i koeficijent radnog mesta

Član 9.

Početnim koeficijentom radnog mesta izražava se vrednost svih zahteva za obavljanje poslova tog radnog mesta.

Početni koeficijent radnog mesta određuje se u rasponu vrednosti platnog razreda one platne grupe iz zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru u koju su svrstana ta radna mesta primenom kriterijuma i merila iz člana 8. ovog zakona.

Svrstavanje radnih mesta zaposlenih u platne grupe i platne razrede i određivanje početnog koeficijenta utvrđuje se opštim aktom poslodavca.

Pri svrstavanju radnih mesta vodi se računa da se uporediva radna mesta, odnosno radna mesta na kojima se obavljaju isti ili slični poslovi kao na radnim mestima koja se utvrđuju aktom Vlade u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, svrstaju u platne grupe i platne razrede u koja su ta radna mesta svrstana aktom Vlade.

Opšti akt poslodavca iz stava 3. ovog člana donosi se uz prethodno pribavljenu saglasnost osnivača.

Svrstavanje u platne grupe i platne razrede i određivanje koeficijenta za radno mesto direktora utvrđuje se primenom kriterijuma i merila iz člana 8. ovog zakona rešenjem organa upravljanja pravnog lica.

Određivanje koeficijenta pri zasnivanju radnog odnosa

Član 10.

Licu koje zasniva radni odnos, početni koeficijent radnog mesta čije poslove obavlja određuje se ugovorom o radu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje ima radno iskustvo na poslovima radnog mesta na kojima zasniva radni odnos u trajanju od najmanje osam godina i posebna znanja kojima može da doprinese unapređenju rada i kvalitetu obavljanja poslova na svom radnom mestu, ugovorom o radu može da se odredi veći koeficijent u rasponu do dva platna razreda u odnosu na platni razred platne grupe u koje je njegovo radno mesto svrstano.

Prilikom određivanja visine uvećanja koeficijenta iz stava 2. ovog člana vodi se računa o kvalifikacijama i stručnosti zaposlenog u odnosu na poslove radnog mesta koje obavlja.

Koeficijent iz stava 2. ovog člana smatra se početnim koeficijentom u smislu drugih odredaba ovog zakona.

Korektivni koeficijent

Član 11.

Početni koeficijent za obračun i isplatu plate na određenim poslovima može da se uveća do 100% svoje vrednosti (u daljem tekstu: korektivni koeficijent) ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

1)         ako je potrebno obezbediti zapošljavanje ili održati zaposlenost na poslovima na kojima se zahtevaju specijalistička znanja i stručnost u njihovom obavljanju;

2)         ako se na tržištu poslovi iste vrste i složenosti za koje se zahtevaju isti ili slični uslovi rada vrednuju više od takvih poslova kod poslodavca;

3)         ako tržište rada nudi ograničen broj kvalifikovanih lica za te poslove.

Poslovi na kojima može da se utvrdi korektivni koeficijent, visinu korektivnog koeficijenta i period za koji se vrši korekcija plate utvrđuje Vlada Republike Srbije na obrazloženi predlog ministarstva nadležnog za uređenje sistema plata, za pravna lica kojima je osnivač Republika Srbija, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave na predlog pravnog lica iz člana 1. ovog zakona kojima je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na korektivni koeficijent preispituje se na najviše 24 meseca.

Rešenje o korektivnom koeficijentu za zaposlene koji rade na poslovima iz stava 1. ovog člana donosi direktor.

Određivanje koeficijenta pri premeštaju na drugo odgovarajuće radno mesto

Član 12.

Zaposleni koji je premešten na drugo odgovarajuće radno mesto određuje se početni koeficijent radnog mesta na koje je premešten.

Uvećanje plate za ostvarene rezultate rada

Član 13.

Zaposleni ostvaruje pravo na uvećanje plate po osnovu postignutih rezultata rada iznad standardnih ili očekivanih, koje može da iznosi do 50% njegove osnovne plate.

Način praćenja rada zaposlenih, postupak vrednovanja i kriterijumi i merila za vrednovanje ostvarenih rezultata rada i način uvećanja plate iz stava 1. ovog člana utvrđuju se opštim aktom.

Deo sredstava koji je od ukupno utvrđenog iznosa sredstava za plate namenjen za uvećanje plate iz stava 1. ovog člana, određuje se u finansijskim planovima poslodavca.

Umanjenje plate zbog neostvarivanja rezultata rada

Član 14.

Ako se u postupku vrednovanja primenom kriterijuma i merila iz člana 13. ovog zakona utvrdi da zaposleni nije ostvario standardne ili očekivane rezultate rada, njegova osnovna plata može se umanjiti u skladu sa opštim propisima o radu.

Pravo na druga uvećanja plate

Član 15.

Zaposleni ostvaruje pravo na druga uvećanja plate za rad noću, rad na dan praznika koji nije radni dan, prekovremeni rad, pripravnost i minuli rad primenom zakona kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.

Član 16.

Osnovica za obračun uvećane plate zaposlenog koja se isplaćuje u toku meseca po radnim satima, dobija se deljenjem osnovice iz člana 7. ovog zakona sa brojem 174.

Pravo na naknadu plate

Član 17.

Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu plate u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.

Pravo na naknadu troškova prevoza

Član 18.

Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (u daljem tekstu: naknada za prevoz) u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

U slučaju promene mesta stanovanja zaposlenog nakon zasnivanja radnog odnosa, poslodavac nije u obavezi da naknadi uvećane troškove prevoza nastale promenom mesta stanovanja, osim ako navedena promena nije posledica premeštaja zaposlenog na zahtev poslodavca zbog potrebe posla ili organizacije rada ili ako poslodavac prihvati naknadu uvećanih troškova.

Ako zaposleni nema troškove nastale zbog odlaska i dolaska na rad zato što zbog blizine mesta stanovanja mestu rada ne koristi javni ili sopstveni prevoz, zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu troškova prevoza.

Bliži uslovi za ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza uređuju se opštim aktom.

Pravo na naknadu drugih troškova

Član 19.

Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok radi i boravi na terenu i na naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada, ako ostvarivanje navedenih prava nije obezbeđeno na drugačiji način, shodnom primenom propisa koji se odnose na državne službenike i nameštenike.

Opštim aktom mogu da se urede naknade drugih troškova koji proizilaze iz obavljanja poslova zaposlenog u skladu sa obezbeđenim finansijskim sredstvima za te namene.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.

Otpremnina zbog odlaska u penziju

Član 20.

Zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju u visini tri prosečne plate kod poslodavca, odnosno tri prosečne plate zaposlenog, odnosno tri prosečne zarade u Republici Srbiji, u zavisnosti šta je za njega povoljnije.

Pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana smatra se prosečna plata koja je ostvarena u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, na dan prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju.

Otpremnina zaposlenog koji je utvrđen viškom zaposlenih

Član 21.

Poslodavac je dužan da zaposlenom kojem prestaje radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena zbog prestanka potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (u daljem tekstu: višak zaposlenih) isplati otpremninu kao meru materijalne naknade i privremenog obezbeđenja njega i njegove porodice nastale zbog prestanka radnog odnosa i privremene nezaposlenosti.

Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini zbira trećine prosečne plate zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod svih poslodavca određenih zakonom o sistemu plata u javnom sektoru.

Za utvrđivanje otpremnine iz stava 1. ovog člana računa se vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca u javnom sektoru koji je prestao da postoji, odnosno promenio oblik organizovanja ako je za vreme rada zaposlenog njegov osnivač bila Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Zaposleni ne može da ostvari otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod poslodavca u javnom sektoru.

Izuzetno od st. 2. i 4. ovog člana, korisnik starosne penzije i zaposleni koji na dan prestanka radnog odnosa ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju, ima pravo na otpremninu u visini iz člana 20. ovog zakona, odnosno zaposleni koji na dan prestanka radnog odnosa ispunjava uslove za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju i zaposleni koji u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u dužem trajanju od opšteg pravila, ima pravo na otpremninu u visini dvostrukog iznosa iz člana 20. ovog zakona.

Otpremninu iz stava 1. ovog člana ne može da ostvari zaposleni koji je u radnom odnosu na određeno vreme.

Član 22.

Pod prosečnom platom iz člana 21. ovog zakona smatra se prosečna plata zaposlenog ostvarena u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je utvrđen prestanak radnog odnosa.

Ako zaposleni nije ostvario platu u poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, prosečnom platom za određivanje visine otpremnine iz čl. 20. i 21. ovog zakona smatra se osnovna plata koju bi zaposleni ostvario u tom periodu uvećana za minuli rad.

Druga primanja prema opštim propisima o radu

Član 23.

Opštim aktom mogu da se utvrde pravo na jubilarnu nagradu i druga primanja u skladu sa opštim propisima o radu.

NADZOR NAD SPROVOĐENJEM ZAKONA

Član 24.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na radne odnose i plate u javnim službama, a inspecijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada.   

KAZNENE ODREDBE

Član 25.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac ako zaposlenom odredi korektivni koeficijent suprotno odredbama ovog zakona (član 11).

Novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara za prekršaj oiz stava 1. ovog člana kazniće se direktor, odnosno odgovorno lice kod poslodavca.     

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Utvrđivanje osnovice

Član 26.

Osnovica za obračun i isplatu plata za 2018. godinu, utvrdiće se tako da se primenom ovog zakona troškovi za plate i druga primanja zaposlenih u 2018. godini kreću u okviru raspoložive mase sredstava za plate utvrđene odobrenim finansijskim planovima tih pravnih lica.

Privremeno zadržavanje postojeće plate

Član 27.

Zaposleni čija bi osnovna plata, primenom ovog zakona bila manja od zatečene plate na radnom mestu čije poslove obavlja na dan početka primene ovog zakona utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, zadržava pravo na platu koju je imao do početka primene ovog zakona dok njegova osnovna plata, primenom odredaba ovog zakona ne dostigne platu koju je imao.           

Rok za donošenje akata za izvršenje ovog zakona

Član 28.

Akte za izvršavanje ovog zakona poslodavci su dužni da donesu do početka primene ovog zakona.       

Primena važećih opštih akata poslodavca

Član 29.

Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, odnosno do isteka važenja kolektivnog ugovora.

Poslodavci koji prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa na dan stupanja na snagu ovog zakona uređuju Pravilnikom o radu, dužne su da usklade Pravilnik o radu sa odredbama ovog zakona do početka primene ovog zakona.

Okončavanje započetih postupaka

Član 30.

Postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Stupanje na snagu zakona

Član 31.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1.1.2018. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Donošenje posebnog zakona kojim će se na celovit način urediti segment plata i drugih primanja zaposlenih u javnim agencijama uslovljeno je članom 39. stav 3. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 108/16), kojim se propisuje obaveza da se do 1. januara 2018. godine donese, u skladu sa odredbama ovog zakona, zakon kojima se uređuje radnopravni status, plate i druga primanja zaposlenih u javnim agencijama.

U Zakonu o radu koji se primenjuju i na zaposlene u javnim agencijama osim u slučajevima u kojima zakonom nije drugačije određeno, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih navedeno je pravo na odgovarajuću zaradu odnosno jedna od osnovnih obaveza poslodavca je da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Poseban deo Zakona o radu pod nazivom "Zarada, naknada zarade i druga primanja" detaljno uređuje pitanje zarada. U članu 104. stav 2. Zakona navodi se da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Dodatno, u članu 106. Zakona o radu se kao deo zarade pored osnovne zarade navodi i deo zarade za radni učinak i uvećane zarade, pri čemu se radni učinak određuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Ovim odredbama Zakona o radu se omogućava da se kvalitetan rad i visok nivo odgovornosti prema radnim obavezama dodatno nagrade čime se podstiče konkurentnost i kvalitet rada generalno, slično odredbama iz Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Osim zarada i pitanja zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, Zakon o radu u ovom delu uređuje i minimalnu zaradu, naknadu zarade, naknadu troškova, druga primanja, obračun zarade i naknade zarade, evidenciju zarade i naknade zarade i zaštita zarade i naknade zarade.

Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 108/16), kao sistemski zakon na čijoj se normativnoj podlozi i prema izričitoj odredbi donose ovaj i drugi posebni zakoni, usvojen je u situaciji izrazite fragmentiranosti propisa o platama i zaradama u javnom sektoru. Takva situacija otvarala je niz dodatnih problema. Ključni od njih su problem upravljivosti, neujednačenosti, netransparentnosti i konačno nepravednosti dalje egzistencije takvog sistema. Postojanje posebnih pravnih pravila koja su važila za pojedine delove javnog sektora, vodilo je ka mogućnosti olake izmene tih pravila u interesu isključivo one grupe na koju se odnose, bez sagledavanje celine javnog sektora kao takvog. To je posledično dovelo do razlika u visini plata za poslove koji se obavljaju pod istim ili sličnim uslovima, u zavisnosti od dela javnog sektora u kojem se ti poslovi vrše.

U segmentu plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, ovaj zakon, sledeći ciljeve utvrđene sistemskim zakonom o platama, donosi se sa svrhom uspostavljanja ujednačenog i finansijski održivog sistema finansiranja plata u ovom delu javnog sektora, kroz uvažavanje specifičnosti koje sa sobom nosi delatnost javne agencije.

U cilju uspostavljanja ujednačenog sistema plata, ovim zakonom određuje se osnovna plata zaposlenih u javnim agencijama kao rezultat množenja osnovice i koeficijenta za obračun plate.

 Ujednačenost sistema postiže se i najpre kroz primenu jedinstvene osnovice, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru. Na ovaj način omogućava se da ujednačavanje prvog elementa plate bude izvršeno na nivou opštih pravila sistemskog zakona.

Dalje, na bazi opštih kriterijuma za vrednovanje poslova radnih mesta predviđenih Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, ujednačavanje sistema postiže se usvajanjem bližih merila za primenu kriterijuma za svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede. Primenom ovakvog sistema vrednovanja, koeficijenti radnih mesta određuju se na osnovu jasno definisanih pravila koja ne ostavljaju prostora nejednakom postupanju u istim situacijama. Zakonom je dodatno predviđeno da će aktom Vlade biti izvršeno svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede i određeni početni koeficijenti, a na osnovu kriterijuma i merila koji su predviđeni ovim zakona.

Takođe, uvažavajući specifičnosti obavljanja određenih poslova, zakon propisuje korektivni koeficijent.

Ovim zakonom predviđeni i osnovi za uvećanu platu, a to je uvećana plata za ostvarene rezultate rada kao i druga uvećanja plate, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sisteme plata u javnom sektoru.

U cilju očuvanja finansijske stabilnosti, u prelaznim i završnim odredbama propisano je će se osnovica u 2018. godini utvrditi tako da se troškovi za plate i druga primanja zaposlenih u 2018. godini kreću u okviru raspoložive mase sredstava za plate utvrđene odobrenim finansijskim planovima tih pravnih lica.

Takođe, prelaznim i završnim odredbama propisano je privremeno zadržavanje postojeće plate za one zaposlene čija bi osnovna plata primenom ovog zakona bila manja od zatečene plate koja je utvrđena u skladu sa sistemskim zakonom o platama.

 Na ovaj način se u segmentu plata, kao dela radnopravnog statusa zaposlenih, kompletira proces započet sistemskim zakonom o platama u ovom podsistemu.

III. OBJAŠNJENJE POJEDINIH REŠENJA

 Članom 1. Nacrta zakona, definisan je predmet uređenja ovog zakona u smislu da se ovim zakonom uređuje plata, uvećana plata, naknada plate, naknada troškova i drugih primanja zaposlenih u javnim agencijama i drugim pravnim licima na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama.

 Takođe, predviđeno je da se odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave na koje se ne primenjuju propisi i platama u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ili javnim službama.

Takođe, u stavu 3. ovog člana propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na zaposlene u javnim preduzećima i privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno na zaposlene u pravnim licima koje obavljaju delatnost u skladu sa propisima o privrednim društvima.

 Članom 2. propisani su rokovi u kojima se isplaćuje plata, odnosno propisano je da se plata za tekući mesec isplaćuje najkasnije do kraja narednog meseca, te da ukoliko se plata isplaćuje u više delova poslednji deo plate isplaćuje se u narednom mesecu za prethodni mesec, kao i da se bliži rokovi za isplatu plate utvrđuju kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu

Članom 3. definisana je zaštita prava na platu, naknade i druga primanja i propisano je da se zaštita prava na platu, naknade i druga primanja ostvaruje prema opštim propisima o radu.

Članom 4. definiše se osnovna plata za radno mesto za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, odnosno na koje je premešten u skladu sa zakonom, kao rezultat množenja osnovice sa koeficijentom, i propisuje da se osnovna plata ostvaruje za standardne, odnosno očekivane rezultate rada za poslove koje obavlja.

Članom 5. utvrđeno je da zaposleni za ostvarene standardne, odnosno očekivane rezultate rada ostvaruje pravo na isplatu minimalne zarade u skladu sa opštim propisima o radu.

Članom 6. propisano je da se osnovica za obračun i isplatu mesečne plate zaposlenih utvrđuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata zaposlenih u javnom sektoru kao i da je osnovica jedinstvene za sve zaposlene kod poslodavca.

Članom 7.

Član 8. propisana su bliža merila za primenu kriterijuma za svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede i opisan je način primene navedenih kriterijuma u postupku vrednovanja radnih mesta. Primena kriterijuma i merila vrši se ocenom njihove zastupljenosti u opisima poslova određenog radnog mesta, a svrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede vrši se tako što se radna mesta na kojima se obavljaju poslovi iste ili slične zahtevnosti primenom navedenih kriterijuma svrstavaju u istu platnu grupu i isti platni razred, u skladu sa opštim opisom platne grupe.

 Kriterijumi za vrednovanje radnih mesta su složenost poslova koji se na njima obavljaju, potrebna kompetentnost za rad na tim poslovima, odgovornost za rad i donošenje odluka u obavljanju poslova, autonomija u radu, zahtevana poslovna komunikacija i uslovi rada. Merila kroz koja se izražavaju kriterijumi su: za kriterijum složenosti poslova - rešavanje problema, kreativnost i uticaj na organizacioni učinak; za kriterijum kompetentnosti - obrazovanje, radno iskustvo, sposobnost i zahtevana dodatna znanja za rad na odgovarajućem radnom mestu; za kriterijum odgovornosti - odgovornosti za donošenje odluka, rukovođenje, finansijske odgovornosti, davanje saveta i mišljenja; za kriterijum autonomije u radu - stepen samostalnosti; za kriterijum poslovne komunikacije - zahtevani nivo kontakata za rad na odgovarajućem radnom mestu, za kriterijum uslova rada - rad noću i u smenama, okruženje i fizički napor.

Odredbe čl. 9-12. odnose se na koeficijent radnog mesta.

 Članom 9. definiše se šta se smatra početnim koeficijentom radnog mesta, odnosno propisano je da se početnim koeficijentom radnog mesta izražava vrednost svih zahteva za obavljanje poslova tog radnog mesta, kao i da se početni koeficijent određuje u rasponu vrednosti platnog razreda one platne grupe iz zakona kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru u koji su svrstana ta radna mesta, na osnovu primene kriterijuma i merila opisanih u prethodnom članu. Takođe, ovim članom se precizira da će svrstavanje radnih mesta zaposlenih u platne grupe i platne razrede i određivanje početnog koeficijenta biti utvrđeno aktom poslodavca. Nadalje, propisano je da se pri svrstavanju radnih mesta vodi računa da se uporediva radna mesta, odnosno radna mesta na kojima se obavljaju isti ili slični poslovi kao na radnim mestima koja se utvrđuju aktom Vlade u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, svrstaju u platne grupe i platne razrede u koja su ta radna mesta svrstana aktom Vlade, dok će se svrstavanje radnog mesta direktora u platne grupe i platne razrede i određivanje koeficijenta za to radno mesto utvrditi rešenjem organa upravljanja, odnosno organa nadležnog za postavljenje direktora ako pravno lice nema organ upravljanja, a primenom kriterijuma i merila iz člana 8. ovog zakona.

Članom 10. propisuje da se licu koje zasniva radni odnos, ugovorom o radu određuje početni koeficijent radnog mesta čije poslove obavlja. Izuzetak u odnosu na ovo opšte pravilo odnosi se na lice koje ima radno iskustvo na poslovima radnog mesta na kojima zasniva radni odnos, u trajanju od najmanje osam godina i posebna znanja kojima može da doprinese unapređenju rada i kvalitetu obavljanja poslova na svom radnom mestu, može se ugovorom o radu odrediti veći koeficijent u rasponu do dva platna razreda u odnosu na platni razred platne grupe u koje je njegovo radno mesto svrstano, kao i da se ovako određeni koeficijent smatra početnim koeficijentom u smilslu drugih odredaba ovog zakona. Na ovaj način zakon stimuliše zapošljavanje lica koja svojim specifičnim znanjima i iskustvom mogu doprineti poboljšanju kvaliteta rada javne službe, pri čemu posebno reguliše da se prilikom određivanja visine uvećanja koeficijenta iz ovog člana vodi računa o kvalifikacijama i stručnosti zaposlenog u odnosu na poslove radnog mesta koje obavlja.

Članom 11. propisuje se uvećanje početnog koeficijenta do 100% svoje vrednosti na onim poslovima u pogledu kojih su kumulativno ispunjeni uslovi: da se radi o poslovima na kojima je potrebno obezbediti zapošljavanje ili održati zaposlenost a na kojima se zahtevaju specijalistička znanja i stručnost u njihovom obavljanju, ako se na tržištu poslovi iste vrste i složenosti za koje se zahtevaju isti ili slični uslovi rada vrednuju više od takvih poslova kod poslodavca i ako tržište rada nudi ograničen broj kvalifikovanih lica za te poslove. Korektivni koeficijent za poslove za koje su kumulativno ispunjeni navedeni uslovi, visinu istog, kao i period za koji se vrši korekcija plate za pravna lica kojima je osnivač Republika Srbija utvrđuje Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za uređenje sistema plata, odnosno za pravna lica iz člana 1. ovog zakona kojima je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave na predlog tih pravnih lica.

Članom 12. propisuje se pravilo za određivanje koeficijenta zaposlenog koji je premešten na odgovarajuće radno mesto, odnosno predviđa se da se u ovoj situaciji takvom zaposlenom određuje početni koeficijent radnog mesta na koje je premešten,

Odredbama čl. 13-16. regulisani su osnovi za određivanje uvećanje plate, odnosno umanjenje plate, kao i pravo na druga uvećanja plate.

Članom 13. propisano je uvećanje plate za ostvarene rezultate rada, odnosno uvećanje plate po osnovu postignutih rezultata rada iznad standardnih ili očekivanih, do 50% osnovne plate zaposlenog, a prema kriterijumima i merilima za vrednovanje i postupku vrednovanja utvrđenim opštim aktom i u skladu sa sredstvima planiranim finansijskim planom poslodavca..

Članom 14. propisano je umanjenje plate u skladu sa opštim propisima o radu zbog neostvarenih rezultata rada, odnosno zbog ostvarivanja rezultata rada ispod standardnih ili očekivanih, koji su, primenom kriterijuma i merila iz prethodnog člana, u postupku vrednovanja utvrđeni kao takvi.

 Članom 15. propisano je da zaposleni ostvaruje pravo i na uvećanja plate koja su predviđena zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru u skladu sa tim zakonom (uvećanja plate za rad noću, rad na dan praznika koji nije radni dan, prekovremeni rad, pripravnost i minuli rad).

 Članom 16. precizirano je da se osnovica za uvećanu platu koja se isplaćuje u toku meseca po radnim satima dobija deljenjem osnovice propisane ovim zakonom sa brojem 174.

Članom 17. definisano je da pravo na naknadu plate, zaposleni ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.

Odredbama čl. 18 - 19. regulisano je pravo na naknadu troškova

Pored naknade troškova prevoza za koju je propisano da se ostvaruje u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju kao i da se bliži uslovi za ostvarivanje ovog prava uređuju opštim aktom, predviđeno je i pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji ili inostranstvu, za smeštaj i ishranu dok radi i boravi na terenu i na naknadu troškova koji su izazvani privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada, ako ostvarivanje navedenih prava nije obezbeđeno na drugačiji način, shodnom primenom propisa koji se odnose na državne službenika i nameštenike. Naknade drugih troškova koji proizilaze iz obavljanja poslova zaposlenog mogu da se urede opštim aktom, u skladu sa obezbeđenim finansijskim sredstvima za te namene. Dodatno, propisano je da zaposleni ostvaruje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru.

Odredbama čl. 20-23. definisano je pravo na otpremninu i na druga primanja prema opštim propisima o radu.

Članom 20. propisano je pravo zaposlenog na otpremninu zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju i način obračuna njene visine. Naime, otpremnina po ovom osnovu isplaćuje se u visini tri prosečne plate kod poslodavca, odnosno tri prosečne plate zaposlenog, odnosno tri prosečne zarade u Republici Srbiji, u zavisnosti šta je povoljnije za zaposlenog. Precizirano je da se pod prosečnom platom smatra prosečna plata koja je ostvarena u poslednja tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, na dan prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju.

Članom 21. propisano je pravo na otpremninu zaposlenog koji je utvrđen viškom zaposlenih i način određivanja njene visine, odnosno propisano je da se visina ove otpremnine utvrđuje u visini zbira trećine prosečne plate zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod svih poslodavca određenih zakonom o sistemu plata u javnom sektoru, pri čemu se računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca u javnom sektoru koji je prestao da postoji, odnosno promenio oblik organizovanja ako je za vreme rada zaposlenog njegov osnivač bila Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Dodatno je precizirano da zaposleni ne može da ostvari otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod poslodavca u javnom sektoru kao i da pravo na ovu otpremninu nemaju zaposleni koji su u radnom odnosu na određeno vreme. Takođe, propisano je da se pod prosečnom platom iz člana 21. smatra prosečna plata zaposlenog ostvarena u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je utvrđen prestanak radnog odnosa, a ako zaposleni nije ostvario platu u poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa, prosečnom platom za određivanje visine otpremnine smatra se osnovna plata koju bi zaposleni ostvario u tom periodu uvećana za minuli rad (član 22.).

 Članom 23. propisano je da se opštim aktom mogu utvrditi pravo na jubilarnu nagradu i druga primanja u skladu sa opštim propisima o radu.

 Član 24. odnosi se na nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, odnosno na inspekcijski nadzor.

U pogledu nadzora nad primenom ovog zakona, propisano je da isti vrši ministarstvo koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na radne odnose i plate u javnim službama, a da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši inspekcija rada.

Odredbom člana 25. propisane su kaznene odredbe za učinjene prekršaje.

 Naime, propisana je novčana kazna za poslodavca u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara, odnosno u rasponu od 100.000 do 200.000 dinara za direktora za učinjeni prekršaj iz člana 11. odnosno za određivanje korektivnog koeficijenta suprotno odredbama ovog člana.

Odredbama čl. 26 – 31. definisane su prelazne i završne odredbe.

Članom 26. propisan je način utvrđivanja osnovice za obračun i isplatu plata za 2018. godinu. Naime, predviđeno je da će se navedena osnovica utvrditi tako da se troškovi za plate i druga primanja zaposlenih u 2018. godini, primenom ovog zakona, kreću u okviru raspoložive mase sredstava za isplatu plate utvrđene odobrenim finansijskim planovima tih pravnih lica.

Članom 27. propisano je privremeno zadržavanje zatečene plate na dan početka primene ovog zakona, kao i zadržavanje plate u slučaju premeštaja. Naime, zaposleni zadržava pravo na platu koju je imao do početka primene ovog zakona, ukoliko bi njegova plata, primenom ovog zakona bila manja od zatečene plate na radnom mestu čije poslove obavlja na dan početka primene ovog zakona utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, sve dok njegova osnovna plata primenom ovog zakona ne dostignu platu koju je imao.

Članom 28. utvrđeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom.

Članom 29. definisana je primena važećih opštih akata poslodavca u smislu da odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom ostaju na snazi do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru, odnosno do isteka važenja kolektivnog ugovora, a poslodavci su dužni da do početka primene ovog zakona usklade Pravilnik o radu sa odredbama ovog zakona, ukoliko prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa na dan stupanja na snagu ovog zakona uređuju pravilnikom o radu.

Članom 30. definisan je način okončavanja započetih postupaka odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona na način da će se isti okončati primenom propisa prema kojima su započeti.

Članom 31. Utvrđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1.1.2018. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, 12.10.2017.