NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr.zakon i 5/15), u članu 1. stav 1. posle reči: "društava" dodaju se reči: "i drugih oblika organizovanja".

Član 2.

U članu 3. posle reči: "registracijom" dodaju se reči: "u Registar privrednih subjekata", a reči: "privrednih subjekata" brišu se.

Član 3.

U članu 4. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Odluku o promeni pretežne delatnosti donosi skupština društva, ortaci, odnosno komplementari."

Član 4.

U članu 9. stav 4. posle reči: "zakonom o registraciji" dodaju se zapeta i reči: "a akcionari u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala".

Član 5.

Posle člana 9. dodaje se naziv člana i član 9a, koji glase:

"Podaci o licima koja se registruju

Član 9a

Podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, a koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji su:

1) za domaće fizičko lice - lično ime i jedinstveni matični broj;

2) za stranca - lično ime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno lični broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja;

3) za domaće pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta i matični broj i

4) za strano pravno lice - poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i država u kojoj je to lice registrovano."

Član 6.

U članu 10. stav 3. tačka 2) reči : "i akcionarskog društva" brišu se.

Posle tačke 2) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3) u slučaju akcionarskog društva o tome odluku donesi skupština tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara i ta odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji."

Član 7.

U članu 11. stav 2. posle reči: "potpisaˮ dodaju se zapeta i reči: "s tim da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova društva, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti".

Član 8.

U članu 12. stav 2. reči: "zakonom kojim se uređuje overa potpisaˮ, zamenjuju se rečima: "sa članom 11. stav 2. ovog zakonaˮ.

U stavu 4. reči: "odnosno drugog organa određenog ovim zakonomˮ i zapeta, brišu se.

Član 9.

U članu 14. stav 3. posle reči: "radiˮ dodaju se reči: "registracije iˮ.

Član 10.

Član 15. menja se i glasi:

"Član 15.

Član društva može zaključiti ugovor u pisanoj formi sa jednim ili više članova istog društva kojim se regulišu pitanja od značaja za njihove međusobne odnose u vezi sa društvom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana proizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili.

Ugovor iz stava 1. ovog člana u slučaju ortačkog društva naziva se ugovor ortaka, u slučaju komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošću ugovor članova, a u slučaju akcionarskog društva ugovor akcionara.ˮ

Član 11.

U članu 16. st. 1. i 2. posle reči: "osnivačkim aktomˮ dodaju se reči: "ili statutomˮ.

Član 12.

U članu 19. stav 1. posle reči: "osnivačkim aktomˮ dodaju se zapeta i reč: "statutomˮ, a posle reči: "skupštineˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno odlukom ortaka ili komplementaraˮ.

Član 13.

U članu 20. stav 2. menja se i glasi:

"Društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte na teritoriji Republike Srbije, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Ako društvo ima posebnu adresu za prijem pošte, dostavljanje se vrši na tu adresu, umesto na adresu sedišta društva."

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 14.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

Društvo je dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje se u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.ˮ

Član 15.

U članu 22. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Uz poslovno ime privrednog društva u postupku prinudne likvidacije dodaje se oznaka "u prinudnoj likvidaciji".ˮ

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 8. dodaje se stav 9, koji glasi:

"Odluku o poslovnom imenu donosi skupština, ortaci, odnosno komplementari.ˮ

Član 16.

U članu 23. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Skraćeno poslovno ime može da sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja, tako da ti akronimi ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom.ˮ

Član 17.

U članu 28. stav 2. reči: "pravnog licaˮ zamenjuju se rečju: "društvaˮ.

Član 18.

U članu 29. stav 1. menja se i glasi:

"Poslovno ime društva može da sadrži reč "Srbijaˮ, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključujući i oponašanje tih reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRBˮ, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom.ˮ

Član 19.

U članu 33. stav 3. posle reči: "u viduˮ dodaju se reči: "zajedničkog zastupanja, odnosnoˮ.

Član 20.

U članu 36. stav 1. menja se i glasi:

"Prokura se izdaje odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, direktora, odbora direktora ili izvršnog odbora, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije određeno.ˮ

Član 21.

U članu 38. stav 3. reči: "ili drugog prokuriste (zajednička prokura)ˮ brišu se.

Član 22.

U članu 46. stav 2. reč: "donošenjaˮ zamenjuje se rečju: "registracijeˮ.

U stavu 2. tačka 1) reči: "ili čije su akcije uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno na multilateralnoj trgovačkoj platformiˮ i zapeta, zamenjuju se rečima: "uz objavljivanje prospektaˮ.

U stavu 3. reči: "člana 319.ˮ zamenjuju se rečima: "člana 147a, odnosno člana 319.ˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

"Izuzetno od stava 3. ovog člana, odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine, može se obaveza lica iz stava 1. ovog člana uz njegovu saglasnost zameniti drugom obavezom, i to:

1) obaveza na uplatu novčanog uloga u društvo obavezom na unos nenovčanog uloga iste vrednosti, osim u slučaju javne ponude akcija uz objavljivanje prospekta;

2) obaveza na unos nenovčanog uloga u društvo obavezom na uplatu novčanog uloga iste vrednosti;

3) obaveza na unos jednog nenovčanog uloga u društvo obavezom na unos drugog nenovčanog uloga iste vrednosti.ˮ

Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Odluka iz stava 4. ovog člana donosi se:

1) u slučaju ortačkog i komanditnog društva, jednoglasno od strane ortaka, odnosno komplementara, osim ako osnivačkim aktom nije drugačije propisano;

2) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, dvotrećinskom većinom glasova svih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većina;

3) u slučaju akcionarskog društva, tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, osim ako je statutom određena veća većina."

Član 23.

U članu 48. stav 4. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ

Stav 5. menja se i glasi:

"U pozivu iz stava 2. ovog člana društvo je u obavezi da upozori tog člana društva na posledice propuštanja da svoju obavezu izvrši i u tom naknadnom roku.ˮ

U stavu 6. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ

U stavu 7. reči: "iz st. 2. i 3. ovog članaˮ brišu se, a reči: "a javno akcionarsko društvo je u obavezi da donese tu odlukuˮ zamenjuju se rečima: "odnosno u slučaju akcionarskog društva odluku o povlačenju i poništaju bez naknade akcija tog akcionara koje nisu uplaćene, odnosno za koje nije unet nenovčani ulog u društvoˮ.

Posle stava 7. dodaje se stav 8, koji glasi:

"Javno akcionarsko društvo je u obavezi da donese odluku iz stava 7. ovog člana.ˮ

Član 24.

U članu 50. stav 1. tačka 1) ispred reči: "sporazumnoˮ dodaju se reči: "od strane člana društva iliˮ.

Član 25.

U članu 53. posle reči: "biraˮ dodaju se reč: "direktorˮ i zapeta.

Član 26.

U članu 57. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

"2) u najmanje tri meseca tog perioda trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou uz ostvareni obim trgovanja koji je iznosio najmanje 0,05% ukupnog broja izdatih hartija od vrednosti, odnosno instrumenata tržišta novca.ˮ

Član 27.

U članu 58. stav 2. reči: "i objavljujeˮ brišu se.

Član 28.

Član 66. menja se i glasi:

"Član 66.

U slučajevima iz člana 65. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, zaključivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako drugačija većina nije određena osnivačkim aktom, odnosno statutom:

1) u slučaju ortačkog društva, odnosno komanditnog društva, većinom glasova svih ortaka, odnosno komplementara koji nemaju lični interes;

2) u slučaju društva s ograničenom odgovornošću, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, odnosno člana društva, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes;

3) u slučaju akcionarskog društva, ako postoji lični interes direktora, običnom većinom glasova svih direktora koji nemaju lični interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, a ako postoji lični interes člana nadzornog odbora, odnosno akcionara, običnom većinom glasova svih članova nadzornog odbora koji nemaju lični interes, odnosno običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes.

Pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje iz stava 1. ovog člana, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, organ društva koji je primio obaveštenje iz člana 65. st 1. i 2. ovog zakona, određuje lice iz člana 51. st. 1. i 2. ovog zakona koje će izvršiti procenu tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet pravnog posla ili pravne radnje i o tome sačiniti izveštaj.

Izveštaj iz stava 2. ovog člana je sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes.

Ako usled broja članova odbora direktora koji nemaju lični interes u predmetnom poslu ne postoji kvorum za glasanje, ili ako se zbog jednake podele glasova članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora odluka ne može doneti, predmetni posao odobrava skupština običnom većinom glasova prisutnih akcionara koji nemaju lični interes u tom poslu, odnosno običnom većinom glasova svih članova društva koji nemaju lični interes u tom poslu.

Osnivačkim aktom, odnosno statutom može se odrediti da odobrenje iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana daje skupština.

U slučaju da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor odobri pravni posao u kome postoji lični interes, o tome se obaveštava skupština na prvoj narednoj sednici.

Obaveštenje iz stava 6. ovog člana mora sadržati detaljan opis pravnog posla, kao i prirode i obima ličnog interesa.

U pogledu donošenja odluke iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja kvoruma kao ukupan broj glasova uzeće se ukupan broj glasova onih članova društva koji nemaju lični interes iz predmetnog posla.

Društvo iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dužno je da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana nije potrebno u slučaju:

1) postojanja ličnog interesa jedinog člana društva;

2) postojanja ličnog interesa svih članova društva;

3) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po osnovu prava prečeg upisa, odnosno prava preče kupovine članova društva;

4) pribavljanja sopstvenih udela, odnosno akcija od strane društva, ako se to pribavljanje vrši u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili zakona kojim se uređuje tržište kapitala.ˮ

Član 29.

U članu 71. uvodna rečenica reči: "iz člana 69. stav 1. ovog zakonaˮ brišu se.

U tački 2) posle reči: "odnosnoˮ dodaju se reči: "sa njimeˮ, a reči: "iz člana 69. stav 1. ovog članaˮ brišu se.

Član 30.

U članu 74. stav 1. uvodna rečenica reči: "iz člana 61. ovog zakonaˮ brišu se.

U tački 2) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.

Tačka 3) briše se.

Član 31.

U članu 76. stav 1. tačka 2) zapeta i reči: "odnosno konkurentsko društvo iz člana 75. ovog zakonaˮ brišu se.

U tački 3) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.

Tač. 4) i 5) brišu se.

Član 32.

U članu 86. stav 1. menja se i glasi:

"Preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

U stavu 2. reči: "opis pretežne delatnostiˮ i zapeta brišu se, a reč: "sedišteˮ zamenjuje se rečima: "mesto u kome je sedište preduzetnikaˮ.

U stavu 3. reči: "oznake kojima se bliže određujeˮ brišu se.

St. 4. i 5. menjaju se i glase:

"Ako poslovno ime preduzetnika sadrži naziv, onda to poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja.

 U slučaju iz stava 4. ovog člana, naziv preduzetnika mora se razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom.ˮ

Član 33.

U članu 87. stav 1. reči: "iz koga upravlja obavljanjem delatnostiˮ zamenjuju se rečima: "na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnostˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

"Preduzetnik može obavljati delatnost u izdvojenom mestu poslovanja koje može biti i izvan sedišta, u skladu sa zakonom.ˮ

U stavu 3. posle reči: "mestoˮ dodaje se reč: "poslovanjaˮ.

U stavu 5. posle reči: "mestuˮ dodaje se reč: "poslovanjaˮ.

Posle stava 7. dodaje se stav 8, koji glasi:

"Na dostavljanje, adresu za prijem pošte i adresu za prijem elektronske pošte shodno se primenjuju odredbe čl. 20. i 21. ovog zakona.ˮ

Član 34.

U članu 88. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Preduzetnik može da se registruje, s tim da početak obavljanja delatnosti može da registruje i naknadno.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 35.

U članu 89. stav 5. reči: "zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonomˮ zamenjuju se rečima: "zastupnika iz člana 32. ovog zakonaˮ.

Član 36.

U članu 91. stav 6. reč: "radomˮ zamenjuje se rečima: "obavljanjem delatnostiˮ.

U stavu 6. tačka 1) reč: "trajnimˮ briše se.

Tačka 3) menja se i glasi:

"3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;ˮ.

U stavu 8. reči: "stava 7.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 7. i 9.ˮ, a posle reči: "preduzetnikaˮ dodaju se reči: "ili pravnosnažnosti rešenja kojim je utvrđen gubitak poslovne sposobnostiˮ.

Posle stava 9. dodaje se stav 10, koji glasi:

"Ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, lice iz stava 7. mora da ispunjava te uslove.ˮ

Član 37.

U članu 92. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3. reči: "stavom 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 2.ˮ.

Član 38.

U članu 94. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) podatke o ortacima iz člana 9a, kao i podatak o prebivalištu ortaka;ˮ

U tački 4) posle reči: "ulogaˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i podatke o udeluˮ.

Član 39.

U članu 100. stav 1. posle reči: "prenosioca udelaˮ dodaju se zapeta i reči: "koje proističu iz udela ili su u vezi sa udelom,ˮ.

Član 40.

U članu 111. stav 2. menja se i glasi:

"Izjava volje trećih lica učinjena bilo kom od ortaka ovlašćenih da zastupaju društvo zajedno smatraće se da je učinjena društvu.ˮ

St. 3. i 4. brišu se.

Član 41.

U članu 117. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) okončanja likvidacije društva;ˮ

U stavu 2. tačka 2) zapeta i reči: "kao posledice likvidacije ili zaključenja stečajaˮ brišu se.

Član 42.

Naziv člana 118. i član 118. menjaju se i glase:

"Prestanak društva po odluci suda

Član 118.

Po tužbi nekog od ortaka nadležni sud donosi presudu kojom određuje prestanak društva kada za to postoji opravdan razlog.

Opravdan razlog u smislu stava 1. ovog člana postoji ako ortaci ne mogu da vode poslove društva zbog međusobnog neslaganja ili ako iz drugih razloga nije moguće da društvo nastavi poslovanje u skladu sa ovim zakonom, odnosno ugovorom o osnivanju.

Ništav je sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka na podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana.

Tužba iz stava 1. ovog člana podnosi se protiv društva."

Član 43.

U članu 119. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:

"Ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici mogu u roku od trideset dana od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka da zahtevaju od društva da stupe na mesto preminulog ortaka.

Naslednici ortaka koji ne stupe na mesto preminulog ortaka, u slučaju iz st.1, 2. i 3. ovog člana, imaju pravo na isplatu naknade za udeo srazmerno svom naslednom delu, u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 6. reči: "stavom 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 5.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 7. reči: "stavom 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 6.ˮ.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Član 44.

U članu 121. stav 3. reči: "ovim članomˮ zamenjuju se rečima: "stavom 2. ovog članaˮ.

U stavu 4. posle reči: "ortakaˮ dodaju se reči: "na istupanjeˮ, a reči: "iz ovog članaˮ brišu se.

Član 45.

U članu 124. stav 5. reči: "pokretanje postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na prinudnu likvidacijuˮ zamenjuju se rečima: "namirenje svog potraživanja na imovini društva do visine onoga što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenjeˮ.

Stav 6. briše se.

Član 46.

U članu 137. stav 3. reči: "šest meseciˮ zamenjuju se rečima: "tri mesecaˮ, a reči: "u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvoˮ brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

"U slučaju smrti jedinog komplementara društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog komplementara, ako naslednici u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka zahtevaju upis promene komplementara u registar.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Naslednici komplementara koji ne stupe na mesto preminulog komplementara, u slučaju iz stava 4. ovog člana, imaju pravo na isplatu naknade za udeo srazmerno svom naslednom delu, u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona.ˮ

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. reči: "u ortačko društvo, a u slučaju da je preostao samo jedan komplementar on može odlučiti i da postane preduzetnikˮ brišu se.

Dosadašnji stav 6. briše se.

U stavu 7. reči: "st. 3. do 6. ovog članaˮ zamenjuju se rečima: "st. 3, 4. i 6. ovog člana.ˮ

Član 47.

U članu 141. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) podatke o članovima društva iz člana 9a, kao i podatak o prebivalištu člana društva;ˮ

Član 48.

U članu 144. stav 4. menja se i glasi:

"Dostavljanje licima iz stava 1. ovog člana se vrši na adresu iz evidencije podataka o članovima društva, a dostavljanje se smatra izvršenim danom slanja preporučene pošiljke na tu adresu, odnosno danom slanja elektronske pošte.ˮ

Član 49.

U članu 146. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Odluka skupštine o povećanju osnovnog kapitala može se doneti i pre potpune uplate, odnosno unosa uloga postojećih članova društva, pod uslovom da član koji pristupa istovremeno sa pristupanjem uplati, odnosno unese svoj ulog u celosti.ˮ

Posle dosadašnjeg stava 3, koji postaje stav 4. dodaje se stav 5, koji glasi:

"Odredbe ovog zakona o povećanju osnovnog kapitala akcionarskog društva shodno se primenjuju i na povećanje osnovnog kapitala društva s ograničenom odgovornošću, osim ako odredbama ovog člana nije drugačije određeno.ˮ

Član 50.

Član 147. menja se i glasi:

"Član 147.

Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može se smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona:

1) radi pokrića gubitaka društva;

2) radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva;

3) u slučajevima iz člana 46. stav 3, čl.155. i 159. ovog zakona.

Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom nije predviđena drugačija većina, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Odluka iz stava 2. ovog člana registruje se u skladu sa zakonom o registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana donošenja.

Odluka iz stava 2. ovog člana koja nije registrovana u skladu sa stavom 3. ovog člana ništava je.

Odluka iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja radi obezbeđenja tih potraživanja, ako se smanjenje osnovnog kapitala vrši uz primenu odredaba člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca.ˮ

Član 51.

Posle člana 147. dodaju se nazivi čl.147a,147b i 147v i čl. 147a,147b i 147v, koji glase:

"Zaštita poverilaca

Član 147a

Odluka o smanjenju osnovnog kapitala društva objavljuje se u registru u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije u skladu sa članom 147. ovog zakona.

Poverioci čija su potraživanja, nezavisno od datuma dospeća, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala društva, mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave odluke iz stava 1. ovog člana.

Poverioci koji su tražili obezbeđenje potraživanja u skladu sa stavom 2. ovog člana i koji od društva ne dobiju obezbeđenje tih potraživanja u roku od tri meseca po isteku roka iz stava 1. ovog člana, niti im društvo izmiri ta potraživanja, mogu tužbom protiv društva, pred nadležnim sudom, tražiti ustanovljavanje obezbeđenja svojih potraživanja, pod uslovom da dokažu da je izmirenje njihovih potraživanja ugroženo predmetnim smanjenjem osnovnog kapitala.

Prilikom odlučivanja po tužbi iz stava 3. ovog člana sud će posebno voditi računa o tome da li je traženo obezbeđenje neophodno u cilju zaštite poverilaca imajući u vidu imovinu društva.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, obezbeđenje potraživanja ne mogu tražiti:

1) poverioci čija potraživanja spadaju u prvi ili drugi isplatni red u smislu zakona kojim se uređuje stečaj;

2) poverioci čije je potraživanje obezbeđeno.

U slučaju smanjenja osnovnog kapitala društvo može vršiti plaćanja članovima samo po isteku roka od 30 dana od dana registracije smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o registraciji.

Izuzeci od primene odredaba o zaštiti poverilaca

Član 147b

Odredbe člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca ne primenjuju se u slučaju kada se:

1) poništavaju sopstveni udeli koje je društvo besteretno steklo i koji su u potpunosti uplaćeni, odnosno uneti;

2) udeo člana, koji je u potpunosti uplatio, odnosno uneo svoj ulog, povlači i poništava isplatom na teret sredstava rezervi koje se mogu koristiti za te namene, pri čemu je društvo u obavezi da poštuje odredbe člana 275. ovog zakona o ograničenjima plaćanja;

3) pokrivaju gubici društva;

4) stvaraju ili povećavaju rezerve za pokrivanje budućih gubitaka društva ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva.

Smanjenje osnovnog kapitala društva u slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana može se vršiti samo ako društvo, prema objavljenom godišnjem finansijskom izveštaju za godinu koja prethodi godini u kojoj se odluka donosi, ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene, i to u iznosu koji ne može biti veći od iznosa gubitaka koji se pokrivaju.

Rezerve iz stava 1. tačka 4) ovog člana po sprovedenom smanjenju kapitala ne mogu biti veće od 10% osnovnog kapitala.

Registracija smanjenja osnovnog kapitala i dejstvo registracije

Član 147v

Osnovni kapital društva smatra se smanjenim danom registracije u registru privrednih subjekata.ˮ

Član 52.

Naziv člana 149. i član 149. brišu se.

Član 53.

U članu 153. posle posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Suvlasnici udela svoje međusobne odnose u vezi sa suvlasničkim udelima uređuju posebnim ugovorom.ˮ

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5. reči: "stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. reči: "stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ.

Član 54.

U članu 157. stav 2. tačka 3) briše se.

Član 55.

U članu 159. stav 1. tačka 3) briše se.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Odluka o raspolaganju sopstvenim udelom iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i rok za uplatu neuplaćenog, odnosno unos neunetog uloga.

Ako društvo ne raspolaže sopstvenim udelom na način iz stava 1. ovog člana, u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.ˮ

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

Član 56.

U članu 162. stav 4. reči: "kraći od osam dana, niti duži od 180 dana,ˮ zamenjuju se rečima: "duži od 90 dana od dana prijema ponudeˮ.

Član 57.

Naziv člana 169. i član 169. menjaju se i glase:

"Obaveza otkupa udela

Član 169.

Ako društvo obavesti prenosioca udela o tome da mu uskraćuje traženu saglasnost, pri čemu ne odredi treće lice u skladu sa članom 168. ovog zakona, dužno je da od prenosioca otkupi udeo u roku od 30 dana od dana isteka roka iz člana 167. stav 4. ovog zakona.

Ukoliko društvo ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, prenosilac udela ima pravo da udeo proda trećem licu po svom izboru, pod istim uslovima.ˮ

Član 58.

U nazivu odeljka 4. reči: "i zajamˮ brišu se.

Član 59.

U članu 178. stav 1. druga rečenica posle reči: "srazmeraˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno tačan iznos dodatnih uplataˮ.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Osnivačkim aktom ili odlukom skupštine iz stava 1. ovog člana mogu se odrediti i rokovi za vraćanje dodatnih uplata.ˮ

Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 5.ˮ.

Dosadašnji st. 6. i 7. brišu se.

Član 60.

U članu 180. stav 1. menja se i glasi:

"Društvo je u obavezi da vrati dodatne uplate članovima društva u roku iz člana 178. stav 2. ovog zakona ili ako rok nije određen, na njihov zahtev, samo ako to nije neophodno za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva.ˮ

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

"Ako društvo ne izvrši povraćaj dodatnih uplata u skladu sa stavom 1. ovog člana, član društva može da podnese tužbu sudu za povraćaj dodatne uplate.

Pravnosnažna odluka suda doneta po tužbi iz stava 4. ovog člana predstavlja osnov za registraciju pokretanja postupka vraćanja dodatne uplate.ˮ

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

Član 61.

U članu 186. tačka 5) reč: "celokupnogˮ briše se.

Član 62.

Član 187. menja se i glasi:

"Član 187.

Član društva, koji nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo, može u svako doba, na osnovu izjave o istupanju dostavljene društvu, da istupi iz društva bez navođenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo.

Udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela.

Istupanjem člana iz društva, članu ne prestaju obaveze koje je imao prema društvu do momenta istupanja.

Istupanje člana iz društva i sticanje sopstvenog udela registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Član 63.

U članu 189. stav 3. zapeta i reči: "a u suprotnom smatraće se da je zahtev usvojen u celiniˮ brišu se.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela, srazmerno uplaćenom, odnosno unetom ulogu, dok se za iznos neuplaćenog, odnosno neunetog uloga, vrši smanjenje osnovnog kapitala društva, uz primenu odredbi člana 147a ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 64.

U članu 192. st. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 5.

Član 65.

Naziv člana 194. i član 194. brišu se.

Član 66.

U članu 195. stav 2. reči: "st. 1. i 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 2.ˮ.

St. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 5.

Član 67.

U članu 196. stav 2. reči: "većinom glasova prisutnih članova, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većinaˮ zamenjuju se rečima: "u skladu sa odredbama ovog zakonaˮ.

U stavu 5. reči: "180 danaˮ zamenjuju se rečima: "šest meseciˮ, a reči: "tri godineˮ zamenjuju se rečima: "pet godinaˮ.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Ako na zahtev člana koji poseduje udeo koji predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva, skupština u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva ne odluči o zahtevu za podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ili odbije zahtev, ili se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o podnošenju tužbe, član koji je podneo zahtev ima pravo, da u naknadnom roku od 30 dana, podnese tužbu sudu u svoje ime, a za račun društva.ˮ

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 68.

U članu 199. stav 2. menja se i glasi:

"Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno udelu, s tim da se tim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa.ˮ

Član 69.

U članu 200. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:

"Skupština društva:ˮ

Tačka 18) menja se i glasi:

"18) imenuje i razrešava ostale zastupnike društva, ako je upravljanje društvom jednodomno;ˮ.

U tački 21) reči: "ugovor o pristupanjuˮ zamenjuju se rečju: "pristupanjeˮ.

Tačka 25) briše se.

Član 70.

U članu 202. stav 3. procenat: "20%ˮ zamenjuje se procentom: "10%ˮ.

U stavu 4. posle reči: "direktorˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno nadzorni odborˮ.

Član 71.

U članu 205. stav 1. procenat: "10%ˮ zamenjuje se procentom: "5%ˮ.

Član 72.

U članu 211. stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ.

Posle stava 3. dodaje se st. 4. i 5, koji glase:

"Odluke potpisuju:

1) jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;

2) oba člana društva, u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova;

3) u slučaju ponovljene sednice skupštine u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova, oba člana društva, ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan;

4) predsednik skupštine, u svim ostalim slučajevima.

Odredbe stava 4. ovog člana shodno se primenjuju i na vođenje i potpisivanje zapisnika iz člana 210. ovog zakona.ˮ

Član 73.

U članu 221. posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

"Ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, član društva ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva.

Postupak iz stava 4. ovog člana je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.ˮ

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 6. posle reči: "do imenovanja direktoraˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno privremenog zastupnika iz stava 4. ovog članaˮ.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 7.

Član 74.

U članu 222. stav 2. briše se.

Član 75.

U članu 232. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2) imenuje i razrešava direktora i ostale zastupnike, utvrđuje naknadu za njihov rad, odnosno načela za utvrđivanje tih naknada;ˮ.

Član 76.

U članu 246. stav 1. tačka 5) reči: "i drugih hartija od vrednosti koje je društvo ovlašćeno da izdaˮ brišu se.

U tački 6. reč: "usloviˮ zamenjuje se rečju: "usloveˮ.

Član 77.

U članu 253. posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Preferencijalne akcije mogu se izdavati samo za novčani ulog.ˮ

Član 78.

U članu 259. stav 1. reči: "i da je najmanje u tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa iznosio najmanje 0,05% ukupnog broja izdatih akcija te klase na mesečnom nivouˮ zamenjuju se rečima: "i da se najmanje u tri meseca tog perioda trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou uz ostvareni obim trgovanja koji je iznosio najmanje 0,05% ukupnog broja izdatih akcija te klaseˮ.

Član 79.

U članu 265. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

"1) podatke o akcionarima koji osnivaju društvo, u skladu sa članom 9a ovog zakona, kao i podatak o prebivalištu akcionara;ˮ.

U tački 5) tačka i zapeta zamenjuju se tačkom, a slovo "iˮ briše se.

Tačka 6) briše se.

Član 80.

U članu 271. stav 1. menja se i glasi:

"Plaćanje dividende akcionarima može se odobriti odlukom o raspodeli dobiti usvojenoj na redovnoj sednici skupštine, kojom se određuje i iznos dividende i rok za isplatu dividende (odluka o isplati dividende), koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende.ˮ

Član 81.

Naziv člana i član 276. brišu se.

Član 82.

U članu 278. stav 2. posle reči: "akcionaraˮ dodaju se reči: "te klaseˮ.

U stavu 5. reči: "preče kupovineˮ zamenjuju se rečima: "prečeg upisaˮ, reč: "ukinutiˮ zamenjuje se rečju: "isključitiˮ, a posle reči: "akcionaraˮ dodaju se reči: "te klaseˮ.

Član 83.

Naziv člana 280. i član 280. menjaju se i glase:

"Povlačenje i poništaj akcija zbog neuplate, odnosno neunošenja uloga

Član 280.

U slučaju iz člana 48. stav 7. ovog zakona odluku o povlačenju i poništaju akcija donosi skupština tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, a u slučaju iz člana 48. stav 8. ovog zakona tu odluku u obavezi je da bez odlaganja donese odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno.

Odluka iz stava 1. ovog člana može se doneti samo u odnosu na sve akcionare koji nisu izvršili svoju obavezu iz člana 46. stav 1. ovog zakona ni u naknadno ostavljenom roku iz člana 48. stav 2 ovog zakona.ˮ

Član 84.

U članu 284. stav 1. tačka 2) briše se.

U tački 6) reči: "ako se akcije stičuˮ brišu se.

Član 85.

U članu 285. posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.ˮ

Član 86.

U članu 287. stav 6. reči: "odnosno ne otuđiˮ zamenjuju se rečima: "ne otuđi, odnosno ne poništiˮ, a reči: "st. 3. i 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1, 3. i 4.ˮ.

Član 87.

U članu 288. stav 4. reči: "preče kupovineˮ zamenjuju se rečima: "prečeg upisaˮ, a posle reči: "akcionaraˮ dodaju se reči: "te klaseˮ.

Član 88.

U članu 294. stav 6. tačka 2) posle reči: "ulozimaˮ dodaje se zapeta i reči: "ukoliko se nenovčani ulog odmah u celosti unosiˮ.

Član 89.

U članu 296. stav 1. tačka 4) reči: "ili metod njenog utvrđivanjaˮ brišu se.

Stav 5. menja se i glasi:

"Ako odluka o povećanju osnovnog kapitala nenovčanim ulozima ne sadrži podatke iz stava 3. ovog člana, pravne radnje koje su preduzete radi unosa nenovčanog uloga u društvo ne proizvode pravno dejstvo prema društvu.ˮ

Član 90.

U članu 298. stav 3. posle reči: "javne ponudeˮ dodaju se reči: "uz objavljivanje prospektaˮ.

Član 91.

U članu 299. stav 2. tačka 4) posle reči: "akcijamaˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno pisana izjava zakonskog zastupnika društva o unetom nenovčanom uloguˮ.

Član 92.

U članu 301. stav 1. tačka 3) reči: "ako je upravljanje društvom dvodomno,ˮ zamenjuju se rečima: "društva, odnosno sa njim povezanog licaˮ.

Tačka 4) briše se.

U stavu 2. posle reči: "odlukeˮ dodaju se reči: "o uslovnom povećanju osnovnog kapitalaˮ.

Član 93.

U članu 303. st. 2. i 3. reči: "tač. 2) do 4)ˮ zamenjuju se rečima: "tač. 2) i 3)ˮ

Član 94.

U članu 319. stav 5. reči: "stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 4ˮ.

Član 95.

U članu 326. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"U slučaju iz stava 4. ovog člana kada je jedini član društva pravno lice, statutom se može odrediti organ tog člana društva koji u njegovo ime vrši funkciju skupštine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to zakonski zastupnik tog člana.ˮ

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

Član 96.

U članu 335. stav 1. posle tačke 7) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 8), koja glasi:

 "8) obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti."

U stavu 3. tačka 2) reči: "i na internet stranici registra privrednih subjekataˮ brišu se.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Akcionarsko društvo dužno je da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra.ˮ

Posle dosadašnjeg stava 4, koji postaje stav 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

 "Odluka nadležnog odbora o sazivanju sednice skupštine akcionara kod javnih akcionarskih društava obavezno se objavljuje na internet stranici društva i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme, odmah po donošenju, a najkasnije narednog radnog dana.ˮ

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 7. reči: "stavom 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 4. i 5.ˮ.

Dosadašnji st. 6, 7, 8. i 9. postaju st. 8, 9, 10. i 11.

Dosadašnji stav 10, koji postaje stav 12. menja se i glasi:

"Materijali za sednicu skupštine moraju se staviti na raspolaganje akcionarima na internet stranici društva, istovremeno sa upućivanjem poziva, tako da ih akcionari mogu preuzeti u celosti, a akcionarima se, na njihov zahtev, mora omogućiti lično preuzimanje, odnosno preuzimanje putem punomoćnika u sedištu društva u redovno radno vreme.ˮ

Dosadašnji st. 11, 12. i 13. postaju st. 13, 14. i 15.

Član 97.

U članu 337. stav 1. menja se i glasi:

"Jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa može odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno predložiti:

1) dodatne tačke dnevnog reda sednice o kojima predlažu da skupština raspravlja, pod uslovom da taj predlog obrazlože;

2) dodatne tačke dnevnog reda sednice o kojim predlažu da skupština donese odluke, pod uslovom da taj predlog obrazlože i dostave tekst tih odluka;

3) drugačije odluke po postojećim tačkama dnevnog reda, pod uslovom da taj predlog obrazlože i dostave tekst tih odluka.ˮ

U stavu 4. posle reči: "dnevni redˮ dodaju se reči: "i predloge odlukaˮ, a reči: "st.3. do 5.ˮ brišu se.

Član 98.

U članu 338. stav 2. reči: "st.3. do 5.ˮ brišu se.

Član 99.

U članu 345. stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2. reč: "javnomˮ briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 100.

U članu 348. stav 4. menja se i glasi:

"Ako klijent ne izda određena uputstva za glasanje, punomoćje za glasanje može dati pravo banci da glasa samo u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vršenja prava glasa.ˮ

Član 101.

U članu 351. stav 1. reči: "od ukupnog broja glasovaˮ zamenjuju se rečima: "koja se računa u odnosu na ukupan broj glasovaˮ.

U stavu 2. posle reči: "prilikomˮ dodaju se reči: "izračunavanja broja prisutnih, odnosno predstavljenih akcionara, radiˮ.

Član 102.

U članu 353. stav 1. briše se.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 1. reč: "vanrednuˮ briše se, a posle reči: "broj glasovaˮ dodaju se zapeta i reči: "ali ne veći od broja glasova propisanih članom 351. stav 1. ovog zakonaˮ.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

Član 103.

U članu 379. stav 2. menja se i glasi:

"Ako je poništena odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud presudu iz stava 1. ovog člana po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji, a parnične stranke imaju pravo da zahtevaju registraciju promene onih podataka koji su bili registrovani na osnovu poništene odluke, ako su ti podaci registrovani na dan podnošenja prijave.ˮ

Član 104.

U članu 394. stav 3. reči: "u roku koji je predviđen za održavanje redovne sedniceˮ zamenjuju se rečima: "na redovnoj sedniciˮ.

Član 105.

U članu 396. stav 4. posle reči: "Ostavkaˮ dodaju se reči: "i brisanjeˮ.

Član 106.

U članu 398. stav 1. tačka 10) reči: "stav 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.ˮ, a reči: "stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 2.ˮ.

U tački 12) reči: "stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 4.ˮ.

U tački 13) reči: "određuje dan i postupak njihove isplate, a određuje i način njihove isplateˮ zamenjuju se rečima: "i isplaćuje jeˮ.

Član 107.

U članu 415. stav 4. reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ.

Član 108.

U članu 422. stav 2. tačka 4) reči: "da su u nadležnostiˮ zamenjuju se rečima: "da je potrebna saglasnostˮ.

Član 109.

U nazivu člana 426. posle reči: "direktoraˮ dodaju se reči: "i postavljanje privremenog zastupnikaˮ.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Ostavka i brisanje izvršnog direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Ako je društvo ostalo bez jedinog izvršnog direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, akcionar ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva.ˮ

Posle stava 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Postupak iz stava 5. ovog člana je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.ˮ

Član 110.

U članu 427. stav 1. tačka 5) reči: "određuje dan i postupak njihove isplate, a određuje i način njihove isplateˮ zamenjuju se rečima: "i isplaćujeˮ.

Član 111.

U članu 440. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ostavka i brisanje člana nadzornog odbora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 112.

U članu 441. stav 1. tačka 5) posle reči: "društvaˮ dodaju se reči: "i izveštaje o poslovanju društvaˮ.

Tačka 6) menja se i glasi:

"6) odobrava uslove ugovora o radu, odnosno angažovanje izvršnih direktora i daje ovlašćenje za zaključenje tih ugovora;ˮ

U tački 9) reči: "stav 4.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 2. i 3.ˮ, a reči: "262. stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: "263. stav 2.ˮ.

U tački 13) zapeta i reči: "i predlaže ugovore o radu, odnosno angažovanju izvršnih direktoraˮ brišu se.

Član 113.

U članu 466. stav 1. reč: "petˮ zamenjuje se rečju: "osamˮ, a posle reči: "pravo daˮ dodaju se reči: "u narednom roku od 30 danaˮ.

Član 114.

U članu 469. stav 3. tačka 5) reči: "po tržišnoj vrednosti u smislu ovog zakonaˮ zamenjuju se rečima: "po vrednosti utvrđenoj u skladu sa članom 475. stav 2. ovog zakonaˮ,.

Član 115.

U članu 470. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Izuzetno od stava 5. ovog člana jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra se istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti iz stava 1. ovog člana.ˮ

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 116.

U članu 472. stav 1. menja se i glasi:

"Ako nije pribavljeno odobrenje u skladu sa čl. 470. i 471. ovog zakona, društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, pod uslovom da je posedovao ili predstavljao najmanje 5% osnovnog kapitala društva na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno pravne radnjeˮ.

U stavu 3. reči: "Odbor direktora, odnosno nadzorni odborˮ zamenjuju se rečima: "Članovi odbora direktora, odnosno članovi nadzornog odboraˮ.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za naknadu štete protiv lica iz stava 3. ovog člana.ˮ

Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 5. menja se i glasi:

 "Tužbe iz st. 1. i 4. ovog člana mogu biti podnete u roku od šest meseci od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je razmatran izveštaj o poslovanju za poslovnu godinu u kojoj je izvršeno sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, a najkasnije u roku od tri godine od dana sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti.ˮ

Član 117.

U članu 474. stav 1. tačka 1) reči: "predviđena statutom ili zakonomˮ zamenjuju se rečima: "iz člana 251. stav 1. tač. 1) do 4) i prava iz člana 253. ovog zakonaˮ.

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3. posle reči: "čl. 475. i 476. ovog zakonaˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno da nije bilo nesaglasnih akcionaraˮ.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

Član 118.

U članu 479. stav 1. uvodna rečenica posle reči: "pravne formeˮ dodaju se zapeta i reči: "jedan ili više direktoraˮ.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Radi sprovođenja postupka promene pravne forme ortačkog društva, akte i dokumente iz stava 1. ovog člana jedan od ortaka priprema i dostavlja ostalim ortacima radi usvajanja.

Radi sprovođenja postupka promene pravne forme komanditnog društva, akte i dokumente iz stava 1. ovog člana jedan od komplementara priprema i dostavlja ostalim komplementarima i komaditorima radi usvajanja.ˮ

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 4. posle reči: "pripremaˮ dodaju se reči: "jedan ili više direktora, odnosnoˮ.

Član 119.

U članu 482. stav 2 reč: "javnoˮ briše se, posle reči: "iliˮ dodaju se reči: "javno akcionarsko društvoˮ, a reči: "koje se odnose na sticanje, odnosno prestanak svojstva javnog društvaˮ brišu se.

U stavu 4. posle tačke 3) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4) prava trećih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama društva koje menja pravnu formu, prelaze na akcije, odnosno udele nove pravne forme društva.ˮ

Član 120.

U članu 495. stav 1. reči: "mesec danaˮ zamenjuju se rečima: "60 danaˮ.

 Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3. reči: "stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4. reči: "st. 2. i 3.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.ˮ.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 121.

U članu 498. stav 4. posle tačke 2) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3) donese odluku o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala u zavisnosti od vrste statusne promene.ˮ

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

"Ako se statusnom promenom vrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, odluka iz stava 1. ovog člana mora da sadrži odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave od strane lica iz člana 474. stav 4. ovog zakona, da se svaki član društva prenosioca saglasio da se statusnom promenom izvrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, osim članova društva prenosioca koji koriste svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508. ovog zakona.ˮ

Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 122.

U članu 502. stav 2. briše se.

Član 123.

U članu 504. stav 1. posle reči: "prenosiocaˮ dodaju se zapeta i reči: "nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podeleˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

"Registracija statusne promene ne može se vršiti pre isplate nesaglasnih članova društva koje učestvuje u statusnoj promeni.ˮ

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Lica iz člana 474. stav 4. ovog zakona pisanom izjavom potvrđuju da su isplaćeni svi nesaglasni članovi društva koje učestvuje u statusnoj promeni, odnosno da nije bilo nesaglasnih članova društva.ˮ

Dosadašnji st.3. i 4. postaju st.4. i 5.

Član 124.

U članu 508. stav 1. reč: "kojeˮ zamenjuje se rečju: "kojiˮ.

U stavu 3. posle reči: "društva sticaocaˮ dodaju se zapeta i reči: "osim kod podele uz osnivanje kada se raspodeljuju na članove društava koja se osnivajuˮ.

Član 125.

Posle člana 514. dodaje se deo sedmi a, koji glasi:

"Deo sedmi a

PREKOGRANIČNO PRIPAJANjE I SPAJANjE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

1. POJAM I OSNOVNE ODREDBE

Prekogranično pripajanje

Član 514a

Prekogranično pripajanje u smislu ovog zakona je ono pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 139. ili 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (u daljem tekstu: države članice).

Jedno ili više društava iz stava 1. ovog člana pripajaju se drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije.

Prekogranično spajanje

Član 514b

Prekogranično spajanje u smislu ovog zakona je ono spajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 139. ili 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društavo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice.

Dva ili više društava iz stava 1. ovog člana spajaju se osnivanjem novog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.

Primena

Član 514v

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati zadruge ni kada su prema pravu druge države članice osnovane kao društvo kapitala.

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na prekogranična pripajanja i spajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.

2. POSTUPAK SPROVOĐENjA PREKOGRANIČNOG PRIPAJANjA

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju

Član 514g

Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju sadrži naročito:

1) pravnu formu, poslovna imena i registrovana sedišta svih društava koja učestvuju u pripajanju;

2) podatke o srazmeri zamene udela, odnosno akcija u društvu prenosiocu za udele, odnosno akcije u društvu sticaocu, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3) način preuzimanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu i datum od koga ti udeli, odnosno akcije daju pravo učešća u dobiti i sve pojedinosti u vezi tog prava;

4) datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime društva sticaoca;

5) očekivane posledice pripajanja na zaposlene društva prenosioca;

6) prava koja društvo sticalac daje članovima društva koji imaju posebna prava, kao i imaocima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

7) sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima nadležnih organa iz stava 1. ovog člana društava koja učestvuju u pripajanju, kao i stručnim licima koja ocenjuju zajednički nacrt ugovora o pripajanju i sačinjavaju izveštaje o tome;

8) predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta, odnosno statuta društva sticaoca;

9) ako je to odgovarajuće, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učešće zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u društvu sticaocu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učešće zaposlenih u odlučivanju;

10) procenu vrednosti imovine i visine obaveza koji se prenose na društvo sticaoca i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši društvu sticaocu;

11) datume finansijskih izveštaja koji predstavljaju osnov za pripajanje.

Kad sve akcije, odnosno udele u pripojenom društvu ima društvo sticalac, zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne mora da sadrži podatke iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Član 514d

 Objavljivanje

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju, objavljuju se i:

1) podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2) obaveštenje poveriocima i manjinskim članovima društava koja učestvuju u pripajanju o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 514g ovog zakona;

3) obaveštenje članovima društva, predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima, o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz čl. 514đ ovog zakona i

4) obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 514e ovog zakona.

Izveštaj nadležnog organa društva

Član 514đ

Nadležni organ svakog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, sačinjava izveštaj o pripajanju iz člana 494. ovog zakona, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Izveštaj revizora o pripajanju

Član 514e

Svako pojedinačno društvo koje učestvuje u pripajanju imenuje revizora radi revizije zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, koji sačinjava izveštaj o pripajanju, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Ako nadležni organ društva koje je registrovano u Republici Srbiji, a koje učestvuje u pripajanju, ne imenuje revizora iz stava 1. ovog člana, na zahtev društva, odnosno člana tog društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o pripajanju za to društvo.

Sva društva koja učestvuju u pripajanju mogu sporazumno imenovati jednog revizora, koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno, izveštaj revizora o pripajanju ne sačinjava se ako se svi članovi društava koja učestvuju u pripajanju izričito saglase da se taj izveštaj ne sačinjava.

Sud iz stava 2. ovog člana, na zajednički zahtev svih društava koja učestvuju u pripajanju, imenuje istog revizora koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju za sva društva i određuje rok u kome je revizor obavezan da ovaj izveštaj dostavi svim društvima koja učestvuju u pripajanju.

Revizor sačinjava izveštaj o pripajanju u pisanoj formi, koji sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena udela, odnosno akcija pravična i primerena, kao i obrazloženje u okviru kojeg je dužan da navede naročito:

1) koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrđivanja predložene srazmere zamene udela, odnosno akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;

2) da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog slučaja, kao i kakva bi srazmera zamene udela bila da su dodeljeni drugačiji ponderi;

3) koje okolnosti su otežavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.

Usvajanje na skupštini

Član 514ž

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 514đ i 514e ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 514đ ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u društvu sticaocu.

Kada je društvo sa teritorije Republike Srbije društvo koje se pripaja, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnosti vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, odnosno udela, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara, odnosno članova društva koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji.

Odluka suda iz stava 3. ovog člana obavezuje društvo sticaoca i sve njegove članove.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji pripajanja

Član 514z

Na zahtev društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje.

Javni beležnik je ovlašćen da od društva iz stava 1. ovog člana zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za pripajanje.

U slučaju sudskih postupaka iz člana 514ž stav 3. ovog zakona, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 1. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija pripajanja

Član 514i

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 514z ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za prekogranično pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

Registar privrednih subjekata je dužan da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji pripajanja od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije pripajanja u registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu prema pravu države u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Pravne posledice pripajanja

Član 514j

Pravne posledice pripajanja iz člana 505. ovog zakona proizvode dejstvo danom stupanja na snagu pripajanja.

Ako je, za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja na društvo sticaoca u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjava društvo sticalac.

Pojednostavljeni postupak pripajanja

Član 514k

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije i jedini je član društva koje se pripaja, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne sadrži podatke iz člana 514g stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ne sačinjava se izveštaj revizora o pripajanju iz člana 514e ovog zakona.

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije koje ima najmanje 90% udela ili akcija u društvu koje se pripaja, ali ne i sve udele, odnosno akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, osim u slučaju iz člana 501. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a društvo koje se pripaja nije u obavezi da sačini izveštaj nadležnog organa društva iz člana 514đ ovog zakona, kao ni izveštaj revizora o pripajanju iz člana 514e ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju

Član 514l

Zaposleni u društvima koja učestvuju u prekograničnom pripajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u društvu sticaocu koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju.

Zaposleni u društvu koje se pripaja i koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u društvu sticaocu koje je registrovano na teritoriji druge države članice, u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.

Ništavost registracije pripajanja

Član 514lj

Nakon stupanja na snagu registracije pripajanja, ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja ne može se oglasiti ništavom.

Shodna primena

Član 514m

Odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno se primenjuju na prekogranična spajanja.ˮ

Član 126.

U članu 515. stav 1. procenat: "90%ˮ zamenjuje se procentom: "95%ˮ, a posle reči: "akcionara društvaˮ dodaju se zapeta i reči: "bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama,ˮ.

St. 3. i 4. brišu se.

Član 127.

Član 516. menja se i glasi:

"Član 516.

Društvo je dužno da u odluci o prinudnom otkupu utvrdi cenu akcija koje su predmet otkupa, u skladu sa članom 475. ovog zakona.

Cena akcija iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi više od tri meseca danu donošenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajući u obzir njeno bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje kao posledicu te odluke.

Izuzetno, ako kao posledica donošenja odluke o prinudnom otkupu pojedinim akcionarima prestaju posebne pogodnosti na koje su imali pravo, ta činjenica se uzima u obzir prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti akcija.

Društvo je dužno da u roku od tri dana od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, ovu odluku dostavi registru privrednih subjekata radi registracije.

Društvo je dužno da u roku od tri dana od dana registracije, odluku iz stava 1. ovog člana, dostavi Centralnom registru, u suprotnom odluka o prinudnom otkupu prestaje da važi.  

Otkupilac je u obavezi da u roku od tri dana od dana dostavljanja Centralnom registru odluke o prinudnom otkupu akcija, na poseban račun otvoren za tu namenu deponuje sredstva za isplatu cene akcija iz stava 1. ovog člana, kao i da dokaz o tome dostavi Centralnom registru.

U slučaju da otkupilac ne postupi u skladu stavom 6. ovog člana, odluka o prinudnom otkupu prestaje da važi.

Način i rok isplate cene i prenosa akcija po osnovu prinudnog otkupa vrši se u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra.

Prenete akcije iz stava 8. ovog člana, upisuju se na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.ˮ

Član 128.

Naziv člana i član 519. brišu se.

Član 129.

U članu 521. st. 2. i 3. brišu se.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 2. posle reči: "odlukom sudaˮ dodaju se reči: "po zahtevu akcionara iz stava 1. ovog članaˮ, a reči: "stav 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 6.ˮ.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 3. reči: "stavom 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stavom 2.ˮ.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 4. reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ, a reči: "stava 3.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ.

Član 130.

Član 522. menja se i glasi:

"Član 522.

Kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 95% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, obavezan je da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev.

Obavezu iz stava 1. ovog člana ima kontrolni akcionar koji na dan podnošenja pisanog zahteva poseduje najmanje 95% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži vrstu, klasu i broj akcija koje su predmet prodaje i dostavlja se društvu, čime se smatra da je zahtev dostavljen i kontrolnom akcionaru.

Cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije iz stava 1. ovog člana određuje se, shodnom primenom odredaba ovog zakona o ceni po kojoj se isplaćuju nesaglasni akcionari.

Društvo je dužno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana utvrdi cenu iz stava 4. ovog člana shodnom primenom člana 475. ovog zakona i da o tome u istom roku obavesti kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca zahteva.

Ukoliko društvo u roku iz stava 5. ovog člana ne utvrdi cenu po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da otkupi akcije iz stava 1. ovog člana, i o tome ne obavesti akcionara podnosioca zahteva, akcionar podnosilac zahteva može u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 5. ovog člana, tražiti od nadležnog suda da u vanparničnom postupku utvrdi tu cenu.

Kontrolni akcionar je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva, čime se vrši prenos akcija na kontrolnog akcionara.

Ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva u roku iz stava 7. ovog člana, akcionar podnosilac zahteva može u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 7. ovog člana, podneti tužbu nadležnom sudu radi isplate.

Akcionar podnosilac zahteva koji smatra da vrednost utvrđena od strane društva nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom, može u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana tražiti da sud u vanparničnom postupku utvrdi tu vrednost akcija u skladu sa članom 475. ovog zakona.

Ako sud, postupajući po zahtevu akcionara podnosioca zahteva iz stava 9. ovog člana, kao vrednost akcija utvrdi iznos koji je viši od cene koju je utvrdilo društvo, kontrolni akcionar je u obavezi da razliku do tako utvrđene vrednosti doplati akcionaru podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke suda, sa zakonskom zateznom kamatom počev od isteka roka za isplatu iz stava 7. ovog člana.

Ako kontrolni akcionar propusti da postupi u skladu sa stavom 10. ovog člana, društvo postaje neograničeno solidarno odgovorno za obavezu kontrolnog akcionara iz stava 10. ovog člana.

Zahtev akcionara čije su akcije prodate kontrolnom akcionaru za isplatu razlike iz stava 10. ovog člana zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke suda iz stava 10. ovog člana.ˮ

Član 131.

U članu 523. stav 1. menja se i glasi:

 "Izuzetno od čl. 515. i 516. ovog zakona, otkupilac koji je putem ponude za preuzimanje ispunio uslov iz člana 515. stav 1. ovog zakona, ima pravo da u roku od tri meseca od dana isteka ponude za preuzimanje podnese Centralnom registru zahtev za prinudni otkup akcija po uslovima iz ponude za preuzimanje.ˮ

Član 132.

U članu 536. stav 4. reči: "120 danaˮ zamenjuju se rečima: "150 danaˮ.

U stavu 6. posle reči: "registracijiˮ dodaju se zapeta i reči: "u roku od 15 dana od dana usvajanjaˮ.

Član 133.

U članu 537. stav 1. reči: "tri mesecaˮ zamenjuju se rečima: "šest meseciˮ.

U stavu 2. posle reči: "registracijiˮ dodaju se zapeta i reči: "u roku od 15 dana od dana usvajanjaˮ.

Član 134.

U članu 540. stav 3. reči: "i donosi odlukuˮ zamenjuju se rečju: "odlukomˮ.

Član 135.

U članu 543. stav 2. posle reči: "registracijiˮ dodaju se zapeta i reči: "a u slučaju akcionarskog društva brisanje se vrši nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registraˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

"Poslovne knjige i dokumenta društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju se tako da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica koje mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

U stavu 5 reči: "stava 6.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 4.ˮ.

Član 136.

Član 546. menja se i glasi:

"Član 546.

Prinudna likvidacija pokreće se ako:

1) je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

(1) zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

(2) zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

(3) oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

3) ortačko društvo, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka u skladu sa članom 119. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u istom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

4) komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez ijednog komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara u skladu sa članom 137. ovog zakona, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u istom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u istom roku ne otpočne likvidaciju;

5) se osnovni kapital društva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom, a društvo u roku od šest meseci ne poveća osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog ovim zakonom ili u istom roku društvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu čije uslove ispunjava u skladu sa ovim zakonom ili u istom roku društvo ne donese odluku o likvidaciji i takvu promenu u istom roku registruje, u skladu sa zakonom o registraciji;

6) društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja naredne godine za prethodnu poslovnu godinu ili izjavu o neaktivnosti do kraja februara naredne godine za prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi početni likvidacioni bilans, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;

7) je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva u skladu sa članom 14. ovog zakona;

8) je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva u skladu sa čl. 118, 138, 239. i 469. ovog zakona, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;

9) društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata;

10) društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;

11) usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa članom 536. stav 6. ovog zakona;

12) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.ˮ

Član 137.

Član 547. menja se i glasi:

"Član 547.

Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju iz člana 546. ovog zakona sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 30 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni navedene razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana registrator koji vodi registar privrednih subjekata u slučajevima iz člana 546. ovog zakona po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije prevođenjem društva u status "u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od tri meseca.

Oglas iz stava 2. ovog člana sadrži:

1) dan objave oglasa;

2) poslovno ime i matični broj društva;

3) razlog prinudne likvidacije;

4) obaveštenje poveriocima da u roku od tri meseca od dana objave oglasa mogu podneti predlog za pokretanje stečaja nadležnom sudu u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Nad društvom u prinudnoj likvidaciji može se otvoriti stečaj u slučaju postojanja stečajnog razloga u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.ˮ

Član 138.

Posle člana 547. dodaju se nazivi čl. 547a i 547b i čl. 547a i 547b, koji glase:

"Status društva u postupku prinudne likvidacije

Član 547a

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.

Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.

Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju se.

Prekinuti postupci iz stava 3. ovog člana, mogu se nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva u skladu sa članom 548. ovog zakona.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji društvo ne može registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata.

Okončanje postupka prinudne likvidacije

Član 547b

Ako registar privrednih subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa iz člana 547. stav 2. ovog zakona ne primi rešenje nadležnog suda o otvaranju stečaja nad društvom u prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa zakonom o registraciji. ˮ

Član 139.

U članu 567. stav 1. posle reči: "deo privrednog društvaˮ dodaju se reči: "na teritoriji Republike Srbijeˮ.

Član 140.

Član 569. menja se i glasi:

"Član 569.

Ogranak domaćeg i stranog privrednog društva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

U registru se registruju promene podataka i prestanak, odnosno brisanje ogranka iz registra, u skladu sa zakonom o registraciji.ˮ

Član 141.

U članu 571. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Na naziv ogranka shodno se primenjuju odredbe čl. 27. do 29. ovog zakona.ˮ

Član 142.

U članu 572. tačka 2) posle reči: "sastavuˮ dodaju se zapeta i reči: "osim ako u slučaju statusne promene postoji odluka pravnog sledbenika osnivača ogranka o nastavku rada ogrankaˮ.

Član 143.

U članu 573. stav 3. posle tačke 8) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 9), koja glasi:

"9) adresu za prijem elektronske pošte.ˮ

Stav 4. menja se i glasi:

"Prilikom registracije ogranka iz stava 1. ovog člana registruju se podaci iz stava 3. ovog člana i finansijski izveštaji osnivača ako su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu prava države po kojem osnivač ima tu obavezu.ˮ

Član 144.

U članu 575. stav 2. posle tačke 6) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 7), koja glasi:

"7) adresu za prijem elektronske pošte.ˮ

Član 145.

U članu 576. stav 1. tačka 2) posle reči: "predstavništvaˮ dodaju se zapeta i reči: "osim ako u slučaju statusne promene postoji odluka pravnog sledbenika osnivača predstavništva o nastavku rada predstavništvaˮ.

Član 146.

Posle člana 577. dodaje se deo jedanaesti a, koji glasi:

"Deo jedanaesti a

EVROPSKO DRUŠTVO

1. OSNOVNE ODREDBE

Pojam

Član 577a

U Republici Srbiji može se osnovati Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea) u skladu sa Uredbom Saveta 2157/2001/EEZ od 8. oktobra 2001. godine.

Evropsko akcionarsko društvo (u daljem tekstu: evropsko društvo) osniva se u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara, koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima iz člana 18. ovog zakona.

Primena propisa

Član 577b

Na pitanja koja nisu izričito propisana uredbom iz člana 577a stav 1. ovog zakona, primenjuju se odredbe ovog dela zakona, kao i odredbe ovog zakona koje se odnose na akcionarsko društvo.

Sticanje svojstva pravnog lica

Član 577v

Evropsko društvo koje se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.

Pravna forma evropskog društva se u poslovnom imenu označava latičnom oznakom: "SEˮ.

Način osnivanja evropskog društva

Član 577g

Evropsko društvo na teritoriji Republike Srbije može se osnovati:

1) pripajanjem, odnosno spajanjem akcionarskih društava, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (u daljem tekstu: države članice), pri čemu se:

(1) jedno ili više akcionarskih društava pripajaju akcionarskom društvu registrovanom na teritoriji Republike Srbije, prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koje se pripajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije, a društvo sticalac menja pravnu formu u formu evropskog društva, ili

(2) dva ili više društava spajaju uz osnivanje evropskog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije;

2) kao holding koga osnivaju:

(1) najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 139. ili 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice, ili

(2) najmanje dva društva iz čl. 139. ili 245. ovog zakona registrovana na teritoriji Republike Srbije od kojih svako, u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovan ogranak ili kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik;

3) osnivanjem kontrolisanog društva u obliku evropskog društva, koga osnivaju:

(1) najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 139. ili 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice ili

(2) najmanje dva društva iz čl. 139. ili 245. ovog zakona registrovana na teritoriji Republike Srbije od kojih svako, u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovan ogranak ili kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik;

4) promenom pravne forme akcionarskog društva koje u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovano kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) društva koja osnivaju evropsko društvo kao holding, nastavljaju da postoje.

Promena pravne forme u slučaju iz stava 1. tačka 4) ne utiče na pravni subjektivitet akcionarskog društva i nema za posledicu osnivanje novog pravnog lica.

Osnovni kapital

Član 577d

Osnovni kapital evropskog društva izražava se u evrima i iznosi najmanje 120.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Na osnovni kapital evropskog društva, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, akcije i druge hartije od vrednosti primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuju akcionarska društva.

Osnivački akt i statut

Član 577đ

Osnivački akt je konstitutivni akt evropskog društva.

Potpisi na aktu iz stava 1. ovog člana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, s tim da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova društva, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti.

Evropsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut, kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom i Uredbom iz člana 577a ovog zakona.

U osnivačkom aktu i statutu evropskog društva sedište društva određuje se u skladu sa odredbama člana 19. ovog zakona.

Izmene i dopune statuta donosi skupština evropskog društva dvotrećinskom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa.

2. OSNIVANjE EVROPSKOG DRUŠTVA PRIPAJANjEM I SPAJANjEM

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju

Član 577e

Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju sadrži naročito:

1) pravnu formu, poslovna imena i registrovana sedišta svih društava koja učestvuju u pripajanju, kao i poslovno ime i sedište evropskog društva;

2) podatke o srazmeri zamene akcija društva prenosioca za akcije u evropskom društvu, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3) način preuzimanja akcija u evropskom društvu i datum od koga te akcije daju pravo učešća u dobiti evropskog društva i sve pojedinosti u vezi tog prava;

4) datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime evropskog društva;

5) očekivane posledice pripajanja na zaposlene društva prenosioca;

6) prava koja evropsko društvo daje akcionarima društva koji imaju posebna prava, kao i imaocima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

7) sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima nadležnih organa iz stava 1. ovog člana društava koja učestvuju u pripajanju, kao i stručnim licima koja ocenjuju zajednički nacrt ugovora o pripajanju i sačinjavaju izveštaje o tome;

8) predlog osnivačkog akta i statuta evropskog društva;

9) ako je to odgovarajuće, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju;

10) procenu vrednosti imovine i visine obaveza koje se prenose na evropsko društvo i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši evropskom društvu;

11) datume finansijskih izveštaja koji predstavljaju osnov za pripajanje.

Kad sve akcije u pripojenom društvu ima društvo sticalac, zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne mora da sadrži podatke iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Član 577ž

Objavljivanje

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju, objavljuju se i:

1) podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2) obaveštenje poveriocima i manjinskim akcionarima društava koja učestvuju u pripajanju o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 577e ovog zakona;

3) obaveštenje članovima društva, predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima, o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 577z ovog zakona i

4) obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 577i ovog zakona.

Izveštaj nadležnog organa društva

Član 577z

Nadležni organ svakog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, sačinjava izveštaj o pripajanju iz člana 494. ovog zakona, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Izveštaj revizora o pripajanju

Član 577i

Svako pojedinačno društvo koje učestvuje u pripajanju imenuje revizora radi revizije zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, koji sačinjava izveštaj o pripajanju najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Ako nadležni organ društva koje je registrovano u Republici Srbiji, a koje učestvuje u pripajanju, ne imenuje revizora iz stava 1. ovog člana, na zahtev društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o pripajanju za to društvo.

Sva društva koja učestvuju u pripajanju mogu sporazumno imenovati jednog revizora, koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno, izveštaj revizora o pripajanju ne sačinjava se ako se svi članovi društava koja učestvuju u pripajanju izričito saglase da se taj izveštaj ne sačinjava.

Sud iz stava 2. ovog člana, na zajednički zahtev svih društava koja učestvuju u pripajanju, imenuje istog revizora koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju za sva društva i određuje rok u kome je revizor obavezan da ovaj izveštaj dostavi svim društvima koja učestvuju u pripajanju.

Revizor sačinjava izveštaj o pripajanju u pisanoj formi, koji sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena akcija pravična i primerena, kao i obrazloženje u okviru kojeg je dužan da navede naročito:

1) koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrđivanja predložene srazmere zamene akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;

2) da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog slučaja, kao i kakva bi srazmera zamene akcija bila da su dodeljeni drugačiji ponderi;

3) koje okolnosti su otežavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.

Usvajanje na skupštini

Član 577j

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 577z i 577i ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 514z ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu.

Kada je društvo sa teritorije Republike Srbije društvo koje se pripaja, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnosti vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji.

Odluka suda iz stava 3. ovog člana obavezuje evropsko društvo i sve njegove akcionare.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji

Član 577 k

Na zahtev društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje.

Javni beležnik je ovlašćen da od društva iz stava 1. ovog člana zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za pripajanje.

U slučaju sudskih postupaka iz člana 577j stav 3. ovog zakona, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 1. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija

Član 577l

Ako se evropsko društvo registruje u Republici Srbiji, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

Evropsko društvo ne može se registrovati, ako nije zaključen sporazum o učestvovanju zaposlenih u evropskom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu

Registar privrednih subjekata dužan je da, bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji evropskog društva od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano evropsko društvo.

Ako je evropsko društvo registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije evropskog društva u registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije evropskog društva u registru druge države članice.

Pravne posledice osnivanja evropskog društva pripajanjem

Član 577lj

Osnivanjem evropskog društva pripajanjem nastupaju pravne posledice iz člana 505. ovog zakona.

Pravne posledice iz stava 1. ovog člana prizvode dejstvo danom registracije evropskog društva.

Ako je za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja na evropsko društvo, u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjavaju društva koja učestvuju u pripajanju ili evropsko društvo.

Pojednostavljeni postupak osnivanja evropskog društva pripajanjem

Član 577m

Kada u osnivanju evropskog društva pripajanjem učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije i jedini je član društva koje se pripaja, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne sadrži podatke iz člana 577e stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ne sačinjava se izveštaj revizora o pripajanju iz člana 577i ovog zakona.

Kada u osnivanju evropskog društva pripajanjem učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije koje ima najmanje 90% akcija u društvu koje se pripaja, ali ne i sve akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, osim u slučaju iz člana 501. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a društvo koje se pripaja nije u obavezi da sačini izveštaj nadležnog organa društva iz člana 577z ovog zakona, kao ni izveštaj revizora o pripajanju iz člana 577i ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju

Član 577n

Zaposleni u društvima koja učestvuju u pripajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u evropskom društvu koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu.

Zaposleni u društvu koje se pripaja i koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u evropskom društvu koje je registrovano na teritoriji druge države članice, u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.

Ništavost registracije

Član 577nj

Nakon registracije evropskog društva u Republici Srbiji, registracija se ne može oglasiti ništavom.

Shodna primena

Član 577o

Odredbe ovog dela zakona o osnivanju evropskog društva pripajanjem shodno se primenjuju na osnivanje evropskog društva spajanjem.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na osnivanje evropskog društva pripajanjem, odnosno spajanjem shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.

3. OSNIVANjE EVROPSKOG DRUŠTVA KAO HOLDINGA

Član 577p

Nadležni organi društava koja učestvuju u osnivanju evropskog društva kao holdinga (u daljem tekstu: holding), pripremaju zajednički plan osnivanja holdinga (u daljem tekstu: plan osnivanja).

Plan osnivanja, osim elemenata iz člana 577e ovog zakona, sadrži i planirani osnovni kapital holdinga, kao i planiranu srazmeru akcija, odnosno udela svakog društva koje učestvuje u osnivanju holdinga, a koje članovi moraju uložiti u osnivanje holdinga. Akcije, odnosno udeli koji se ulažu u osnivanje holdinga moraju činiti više od 50% akcija, odnosno udela koje daju pravo glasa.

Na objavljivanje plana osnivanja, izveštaj nadležnog organa, izveštaj revizora i usvajanje na skupštini shodno se primenjuju odredbe čl. 577ž do 577j ovog zakona.

U roku od tri meseca od dana usvajanja plana osnivanja na skupštini svakog od društava koja učestvuju u osnivanju holdinga, članovi svakog društva obaveštavaju društvo da li će uložiti svoje akcije, odnosno udele u holding.

Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, ako su ispunjeni uslovi u pogledu minimalnog osnovnog kapitala, a prema srazmeri koja je utvrđena u planu osnivanja, kao i svi drugi uslovi, svako društvo je u obavezi da na svoj interenet stranici, kao i na internet stranici registra u kome je registrovano, objavi da su ispunjeni uslovi za osnivanje holdinga.

Članovi društava koji učestvuju u osnivanju holdinga, koji se u roku iz stava 4. ovog člana nisu izjasnili da li nameravaju da ulože svoje akcije, odnosno udele u holding, mogu se izjasniti u roku od mesec dana od dana objavljivanja obaveštenja iz stava 5. ovog člana.

Osnivački akt i statut holdinga usvajaju se tek po isteku roka iz stava 6. ovog člana.

Registracija

Član 577r

Ako se holding registruje u Republici Srbiji, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u osnivanju holdinga, o ispunjenosti uslova u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

4. OSNIVANjE KONTROLISANOG DRUŠTVA U OBLIKU EVROPSKOG DRUŠTVA

Opšta odredba

Član 577s

Na osnivanje kontrolisanog društva u obliku evropskog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na akcionarsko društvo, kao i odredbe čl.577e do 577nj ovog zakona.

5. OSNIVANjE EVROPSKOG DRUŠTVA PROMENOM PRAVNE FORME AKCIONARSKOG DRUŠTVA I PROMENA PRAVNE FORME EVROPSKOG DRUŠTVA U AKCIONARSKO DRUŠTVO

Promena pravne forme akcionarskog društva u evropsko društvo

Član 577t

Jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora akcionarskog društava koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a menja pravnu formu u evropsko društvo, priprema plan promene pravne forme (u daljem tekstu: plan promene).

Plan promene naročito sadrži:

1) poslovno ime i adresu sedišta društva koje sprovodi postupak promene pravne forme;

2) predlog osnivačkog akta i statuta evropskog društva;

3) očekivane posledice promene pravne forme na zaposlene, kao i na učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu;

4) planirani rok za promenu pravne forme;

5) prava za zaštitu akcionara i poverilaca.

Pored plana iz stava 1. ovog člana, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme, priprema i izveštaj o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadrži razloge i analizu očekivanih efekata promene pravne forme i objašnjenje pravnih posledica promene pravne forme na akcionare i zaposlene.

Ako je upravljanje društvom dvodomno, akta i dokumente iz st. 1. i 2. ovog člana priprema jedan ili više direktora, odnosno izvršni odbor, a nadzorni odbor ih utvrđuje i dostavlja skupštini radi usvajanja.

Akcionarsko društvo iz stava 1. ovog člana imenuje revizora radi revizije plana promene, koji sačinjava izveštaj o promeni pravne forme, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme. Ako nadležni organ društva ne imenuje revizora, na zahtev društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o promeni pravne forme.

Revizor sačinjava izveštaj o promeni pravne forme u pisanoj formi, kojim potvrđuje da akcionarsko društvo raspolaže neto imovinom koja je jednaka najmanje njegovom osnovnom kapitalu uvećanom za rezerve, koje se ne raspoređuju.

Na objavljivanje plana promene, izveštaja o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme i revizorskog izveštaja o promeni pravne forme shodno se primenjuju odredbe člana 577ž ovog zakona.

Odluka o promeni pravne forme donosi se tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.

Prenos sedišta akcionarskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu ne može se vršiti istovremeno sa promenom pravne forme u evropsko društvo.

Registracija

Član 577ć

Registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona koja ne može biti starija od šest meseci od dana njenog izdavanja.

Promena pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo

Član 577u

Evropsko društvo registrovano na teritoriji Republike Srbije može promeniti pravnu formu u akcionarsko društvo.

Promena pravne forme iz stava 1. ovog člana može se sprovesti nakon isteka roka od dve godine od dana osnivanja, odnosno nakon usvajanja dva godišnja finansijska izveštaja.

Promena pravne forme iz stava 1. ovog člana ne utiče na pravni subjektivitet društva i nema za posledicu osnivanje novog pravnog lica.

Na promenu pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo shodno se primenjuju odredbe čl.577t i 577ć ovog zakona.

6. PRENOS SEDIŠTA EVROPSKOG DRUŠTVA

6.1. Prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu

Plan prenosa i javnobeležnička potvrda

Član 577f

Jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora evropskog društava koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, priprema plan prenosa sedišta.

Plan prenosa sedišta naročito sadrži:

1) poslovno ime i adresu sedišta evropskog društva;

2) predloženo novo sedište;

3) predlog izmena statuta evropskog društva;

4) očekivane posledice prenosa sedišta na zaposlene, kao i na učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu;

5) planirani rok za prenos sedišta;

6) predviđena prava za zaštitu akcionara i poverilaca;

7) predviđenu novčanu naknadu za otkup akcija nesaglasnih akcionara.

Pored plana iz stava 2. ovog člana, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora evropskog društva najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta u drugu državu članicu, priprema i izveštaj, koji obavezno sadrži razloge i analizu očekivanih efekata prenosa sedišta i objašnjenje pravnih posledica prenosa sedišta na akcionare i zaposlene.

Ako je upravljanje društvom dvodomno, izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se nadzornom odboru na usvajanje pre podnošenja skupštini na odobrenje.

Plan prenosa sedišta evropsko društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije dva meseca pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta.

Uz plan prenosa objavljuje se i obaveštenje akcionarima i poveriocima o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz st. 2. i 3. ovog člana.

Odluka o prenosu sedišta donosi se dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije određena veća većina.

Na zahtev evropskog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje vrši prenos sedišta u drugu državu članicu, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa prenosom sedišta sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za prenos sedišta.

Pre izdavanja javnobeležničke isprave iz stava 8. ovog člana, evropsko društvo dokazuje da su interesi poverilaca i trećih lica u vezi sa obavezama evropskog društva nastalim pre objavljivanja plana prenosa sedišta zaštićeni u skladu sa odredbama ovog zakona.

Javni beležnik je ovlašćen da od evropskog društva zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za prenos sedišta.

U slučaju sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava nesaglasnih akcionara i zaštite poverilaca, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 8. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija

Član 577h

Planirani prenos sedišta evropskog društva registruje se u registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i:

1) javnobeležnička isprava iz člana 577f stav 8. ovog zakona, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja i

2) izjava direktora ili odbora direktora, odnosno izvršnog odbora da nisu nastupili stečajni razlozi u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, kao i da nisu nastupili razlozi za prinudnu likvidicaju u skladu sa ovim zakonom.

Registracija brisanja evropskog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji novog sedišta evropskog društva od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u koju se prenosi sedište.

Nakon prenosa sedišta evropskog društva u drugu državu članicu, tužba protiv evropskog društva koja se podnosi radi zaštite pravnog interesa nastalog iz pravnog posla pre prenosa sedišta, podnosi se nadležnom sudu u Republici Srbiji.

6.2. Prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji druge države članice u Republiku Srbiju

Registracija

Član 577c

Ako se sedište evropskog društva prenosi u Republiku Srbiju, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i potvrda nadležnog organa države članice u kojoj je registrovano društvo koje prenosi sedište o ispunjenosti uslova za prenos sedišta, u skladu sa pravom te države, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja.

Registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, dužan je da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano evropsko društvo koje prenosi sedište, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana, radi registracije brisanja evropskog društva iz registra nadležnog organa druge države članice.

Registracija prenosa sedišta evropskog društva iz druge države članice u Republiku Srbiju, stupa na snagu danom registracije prenosa sedišta evropskog društva u registru privrednih subjekata, s tim što se treća lica i dalje mogu pozivati na prethodno registrovano sedište, sve dok se ne izvrši brisanje društva iz prethodnog registra, osim ako evropsko društvo ne dokaže da su ta lica znala za novo registrovano sedište.

7. UPRAVLjANjE EVROPSKIM DRUŠTVOM

Član 577č

 Upravljanje evropskim društvom koje je registrovano u Republici Srbiji može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno, u skladu sa odredbama člana 326. ovog zakona.

Na jednodomno upravljanje evropskim društvom shodno se primenjuju odredbe čl. 327. do 416. ovog zakona.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, u evropskom društvu mora biti obrazovan odbor direktora, a sednice odbora direktora održavaju se najmanje jednom u tri meseca.

Na dvodomno upravljanje evropskim društvom shodno se primenjuju odredbe čl. 327. do 381. ovog zakona i odredbe čl. 417. do 467. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu akcionarskog društva shodno se primenjuju i na skupštinu evropskog društva.

8. PRESTANAK EVROPSKOG DRUŠTVA I OBAVEZA OBJAVLjIVANjA

Likvidacija i stečaj evropskog društva

Član 577dž

Odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno se primenjuju i na likvidaciju evropskog društva.

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj shodno se primenjuju i na stečaj evropskog društva.

Objavljivanje u Službenom listu Evropske unije

Član 577 š

Registar privrednih subjekata u roku od mesec dana od dana registracije osnivanja evropskog društva, brisanja evropskog društva iz registra i prenosa sedišta, dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica obaveštenje o registrovanim podacima radi objavljivanja u "Službenom listu Evropske unijeˮ.ˮ

Član 147.

Posle člana 580. dodaje se deo dvanaesti a, koji glasi:

"Deo dvanaesti a

EVROPSKA EKONOMSKA INTERESNA GRUPACIJA

1. OSNOVNE ODREDBE

Pojam

Član 580a

U Republici Srbiji može se osnovati Evropska ekonomska interesna grupacija u skladu sa Uredbom Saveta 2137/85/EEZ od 25. jula 1985. godine.

Evropska ekonomska interesna grupacija koja se osniva na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: grupacija) je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (u daljem tekstu: države članice).

Primena propisa

Član 580b

Na pitanja od značaja za položaj i rad grupacije, a koja nisu izričito propisana Uredbom iz člana 580a stav 1. ovog zakona, primenjuju se odredbe ovog dela zakona.

Cilj osnivanja i aktivnosti grupacije

Član 580v

Grupacija se osniva radi lakšeg ostvarivanja, razvoja, usklađivanja i zastupanja privrednih i drugih ekonomskih interesa i aktivnosti njenih članova.

Grupacija nema sopstvenu delatnost, a poslove i aktivnosti koje preduzima radi ostvarivanja cilja zbog kojeg je osnovana predstavlja dopunsku, odnosno pomoćnu aktivnost u obavljanju delatnosti njenih članova.

Cilj grupacije nije sticanje sopstvene dobiti.

Grupacija može imati predstavništvo u drugoj državi članici.

Evropska ekonomska interesna grupacija koja je registrovana na teritoriji druge države članice može imati predstavništvo u Republici Srbiji.

Grupacija ne može:

1) neposredno ili posredno, upravljati ili vršiti nadzor nad delatnostima svojih članova ili drugih privrednih društava, naročito u pogledu zaposlenih i drugih angažovanih lica, finansija i ulaganja;

2) neposredno ili posredno, po bilo kom osnovu, imati u vlasništvu akcije ili udele u osnovnom kapitalu svojih članova, s tim da može posedovati akcije ili udele u drugim privrednim društvima, ako je to u interesu njenih članova i ako je neophodno za ostvarivanje ciljeva grupacije;

3) zapošljavati više od 500 lica;

4) direktoru člana grupacije ili sa njim povezanom licu davati zajam ili u korist tih lica raspolagati imovinom grupacije, niti se preko grupacije može vršiti prenos imovine sa člana grupacije na njegovog direktora ili sa njim povezanog lica;

5) biti član druge grupacije;

6) ne može promeniti pravnu formu u formu privrednog društva ili druge oblike organizovanja, niti sprovoditi statusne promene.

Osnivanje grupacije

Član 580g

Osnivački akt grupacije je ugovor o osnivanju grupacije, koji se sačinjava u pisanoj formi.

Lica koja osnivaju grupaciju i lica koja mu naknadno pristupe su članovi grupacije.

Grupacija se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme. Smatra se da je grupacija osnovana na neodređeno vreme, ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

Potpisi na ugovoru iz stava 1. ovog člana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, s tim da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova grupacije, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti.

Ugovor o osnivanju grupacije sadrži naročito:

1) poslovno ime, odnosno naziv grupacije uz navođenje oznake "Evropska ekonomska interesna grupacijaˮ ili "EEIGˮ;

2) sedište i adresu sedišta grupacije;

3) cilj radi koga se osniva grupacija;

4) poslovno ime, odnosno naziv, pravnu formu, odnosno lično ime, uključujući jedinstveni matični broj građana ili broj pasoša i državu izdavanja pasoša za stranca, registrovano sedište i adresu člana grupacije, uključujući i datum i broj pod kojim je taj član grupacije registrovan u odgovarajućem registru i

5) vreme trajanja grupacije, ako se osniva na određeno vreme.

Ugovorom o osnivanju grupacije uređuju se i finansiranje i upravljanje grupacijom, sticanje i prestanak svojstva člana grupacije, prestanak grupacije, kao i druga pitanja od značaja za rad grupacije.

Registracija grupacije

Član 580d

Na registraciju grupacije koja se osniva na teritoriji Republike Srbije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju udruženja, osim ako ovim delom zakona nije drugačije propisano.

U registru udruženja, obavezno se registruju i:

1) ugovor o osnivanju grupacije i njegove izmene;

2) podaci o članovima grupacije iz člana 580g stav 5. tačka 4) ovog zakona;

3) zastupnici grupacije i podaci iz člana 580g stav 5. tačka 4) ovog zakona za zastupnike, ograničenja ovlašćenja zastupnika, kao i promene podataka o zastupnicima;

4) obaveštenje o osnivanju, odnosno prestanku predstavništva grupacije u drugoj državi članici;

5) odluka nadležnog suda o zabrani rada grupacije;

6) podaci o promeni članova grupacije;

7) podaci o likvidaciji i stečaju grupacije;

8) prestanak grupacije;

9) promena sedišta grupacije i

10) klauzula ugovora o osnivanju grupacije ili drugi odgovarajući pisani dokument, kojim se novi član grupacije izuzima od obaveze plaćanja dugova i drugih obaveza grupacije koji su nastali pre njegovog pristupanja.

U registru stranih udruženja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, registruje se predstavništvo Evropske ekonomske interesne grupacije koja je registrovana na teritoriji druge države članice.

Registar udruženja, odnosno registar stranih udruženja u roku od mesec dana od dana registracije dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica podatke iz st.1, 2. i 3. ovog člana radi objavljivanja u "Službenom listu Evropske unijeˮ.

Sticanje svojstva pravnog lica

Član 580đ

Grupacija koja se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registru udruženja u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja.

Pravna forma grupacije se u poslovnom imenu označava sa: "Evropska ekonomska interesna grupacijeˮ ili "EEIGˮ.

Finansiranje grupacije

Član 580e

U zavisnosti od cilja osnivanja grupacije i potrebnih sredstava za osnivanje i rad grupacije, grupacija se može osnovati i finansirati od uloga članova grupacije ili članarina, u skladu sa ugovorom o osnivanju grupacije.

Ulozi članova mogu biti novčani i nenovčani.

Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima, pravima, radu, uslugama i veštinama.

Članovi grupacije stiču udele u grupaciji srazmerno svojim ulozima, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Udeli u grupaciji ne mogu se sticati objavljivanjem javnog poziva.

Ugovor o osnivanju grupacije sadrži iznos i rok za uplatu novčanog uloga člana grupacije, opis vrste, vrednost, način i rok za unos nenovčanog uloga člana grupacije, odnosno iznos, rok i način plaćanja članarine.

Grupacija se može finansirati i iz kredita, kao i na drugi zakonom dozvoljen način.

Odgovornost za obaveze grupacije

Član 580ž

Članovi grupacije su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze grupacije.

Lice koje posle osnivanja grupacije stekne svojstvo člana odgovara za obaveze grupacije, uključujući i obaveze nastale pre njegovog pristupanja grupaciji.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, klauzulom ugovora o osnivanju grupacije ili drugim odgovarajućim pisanim dokumentom, novi član grupacije može biti izuzet od obaveze plaćanja dugova i drugih obaveza grupacije koji su nastali pre njegovog pristupanja grupaciji.

Ograničenje odgovornosti iz stava 3. ovog člana proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana objavljivanja na internet stranici registra udruženja.

Poverioci ne mogu zahtevati namirenje potraživanja od člana grupacije, u skladu sa stavom 1. ovog člana, pre okončanja likvidacije grupacije, osim ako su prvo zahtevali namirenje potraživanja od grupacije, a grupacija ne izmiri dospela potraživanja u predviđenom roku.

Članovi grupacije odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze grupacije u likvidaciji i nakon brisanja grupacije iz registra udruženja.

Svaki član grupacije kome prestaje članstvo u grupaciji i dalje odgovara neograničeno solidarno za obaveze grupacije koje su nastale pre prestanka njegovog članstva.

Potraživanja poverilaca prema članovima grupacije iz st. 6. i 7. ovog člana zastarevaju u roku od pet godina od dana brisanja grupacije iz registra udruženja, odnosno od dana prestanka članstva.

Za obaveze proistekle iz aktivnosti koje su preduzete u ime grupacije, pre njene registracije, neograničeno solidarno odgovaraju lica koja su te aktivnosti preduzela, ako grupacija nakon registracije ne preuzme obaveze proistekle iz tih aktivnosti.

Promena sedišta

Član 580z

Odluku o promeni sedišta grupacije donose članovi grupacije jednoglasno, osim ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

Prenos sedišta

Član 580i

Sedište grupacije može se preneti u drugu državu članicu.

Zastupnik grupacije sačinjava predlog odluke o prenosu sedišta.

Predlog odluke o prenosu sedišta, grupacija objavljuje na svoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru udruženja radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije dva meseca pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta.

Skupština grupacije donosi odluku o prenosu sedišta jednoglasno.

Odluka o prenosu sedišta stupa na snagu danom registracije novog sedišta u nadležnom registru države članice u koju se prenosi sedište.

Registracija brisanja grupacije iz registra zbog prenosa sedišta, ne može se izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji novog sedišta od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u koju se prenosi sedište.

Organi grupacije

Član 580j

Organi grupacije su:

1)         skupština i

2)         jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora.

Ugovorom o osnivanju grupacije mogu se predvideti i drugi organi i njihova ovlašćenja.

Skupština grupacije

Član 580k

Skupštinu grupacije čine svi članovi grupacije.

Svaki član grupacije ima jedan glas.

Ugovorom o osnivanju grupacije može se predvideti da pojedini članovi grupacije imaju više od jednog glasa, s tim da nijedan član ne može imati većinu od ukupnog broja glasova.

Skupština grupacije odluke donosi jednoglasno, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Jednoglasna odluka skupštine obavezna je za:

1) izmenu ciljeva grupacije;

2) izmenu broja glasova koji se dodeljuju određenom članu;

3) izmenu načina i broja glasova potrebnih za donošenje odluka;

4) produženje vremena trajanja grupacije, ako je osnovana na određeno vreme i

5) izmenu učešća članova grupacije u finansiranju grupacije.

Direktori grupacije

Član 580l

Grupacija ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici grupacije, koji mogu biti imenovani ugovorom o osnivanju grupacije ili odlukom skupštine.

Ugovorom o osnivanju grupacije određuje se broj direktora, a uslovi za imenovanje, ovlašćenja i opoziv direktora mogu biti određeni jednoglasnom odlukom skupštine, ako to ugovorom o osnivanju nije određeno.

Direktor iz stava 1. ovog člana može biti svako poslovno sposobno fizičko lice.

Direktor grupacije ne može biti lice:

1) koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet privrednih društava, odnosno drugih pravnih lica;

2) koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora;

3) kome je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti, za vreme dok traje ta zabrana.

Svaki direktor je ovlašćen da samostalno zastupa grupaciju, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Pravni poslovi i radnje koje preduzima direktor prema trećim licima obavezuju grupaciju i u slučaju kada su ti poslovi i radnje preduzeti izvan ciljeva grupacije, osim ako grupacija dokaže da je treće lice znalo ili moralo znati da su ti poslovi i radnje izvan ciljeva grupacije.

Direktor je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena ugovorom o osnivanju grupacije ili odlukom skupštine.

Ograničenja ovlašćenja direktora ne mogu se isticati prema trećim licima.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, ograničenja ovlašćenja direktora u vidu zajedničkog zastupanja, odnosno obaveznog supotpisa mogu se isticati prema trećim licima, samo ako su registrovana u skladu sa članom 580d ovog zakona.

Pristupanje novog člana

Član 580lj

Odluku o pristupanju novih članova, skupština grupacije donosi jednoglasno.

Prestanak svojstva člana

Član 580m

Svojstvo člana grupacije prestaje u slučaju:

1) istupanja člana;

2) isključenja člana;

3) brisanja člana koji je pravno lice iz nadležnog registra, kao posledice likvidacije, prinudne likvidacije ili zaključenja stečaja;

4) prenosa celokupnog udela;

5) smrti člana grupacije;

6) u drugim slučajevima određenim ugovorom o osnivanju grupacije.

Nakon prestanka svojstva člana grupacije u slučajevima iz stava 1. ovog člana, grupacija nastavlja da postoji pod uslovima predviđenim u ugovoru o osnivanju ili jednoglasnom odlukom preostalih članova, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Istupanje člana

Član 580n

Član grupacije može istupiti iz grupacije pod uslovima i na način određenim ugovorom o osnivanju, a ako ugovorom o osnivanju to nije određeno, o istupanju člana grupacije odlučuje skupština grupacije jednoglasno.

Svaki član grupacije može istupiti iz grupacije iz opravdanog razloga.

Član grupacije koji istupa iz grupacije ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o njegovom istupanju.

Isključenje člana

Član 580nj

Član grupacije može biti isključen iz grupacije na osnovu odluke skupštine grupacije, pod uslovima i na način određen ugovorom o osnivanju.

Grupacija može tužbom, koju podnosi nadležnom sudu prema mestu sedišta grupacije, zahtevati isključenje člana grupacije iz razloga koji su određeni ugovorom o osnivanju grupacije, a naročito ako član grupacije svojim radnjama i propuštanjem protivno ugovoru o osnivanju sprečava ili u značajnoj meri otežava aktivnosti grupacije, ne izvršava posebne obaveze prema grupaciji utvrđene ugovorom o osnivanju i namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu grupaciji.

Tužbu iz stava 2. ovog člana mogu zajedno podneti članovi grupacije koji čine većinu, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Član grupacije ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o njegovom isključenju iz grupacije.

Prenos udela

Član 580o

Svaki član grupacije može preneti svoj udeo u grupaciji, ili deo udela, drugom članu grupacije ili trećem licu.

Odluku o prenosu udela skupština grupacije donosi jednoglasno.

Član grupacije koji prenosi svoj udeo ili deo udela ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o prenosu udela.

Udeo kao sredstvo obezbeđenja

Član 580p

Član grupacije može svoj udeo koristiti kao sredstvo obezbeđenja samo ukoliko skupština grupacije to odobri, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Odluku iz stava 1. ovog člana skupština grupacije donosi jednoglasno.

Član grupacije koji svoj udeo koristiti kao sredstvo obezbeđenja ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka iz stava 2. ovog člana.

Lice u čiju korist je dato sredstvo obezbeđenja iz stava 1. ovog člana, ne može na osnovu sredstva obezbeđenja postati član grupacije.

Prestanak svojstva člana usled smrti

Član 580r

U slučaju smrti člana grupacije, njegov naslednik ne može nastaviti članstvo u grupaciji, osim ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

U slučaju da naslednik ne može nastaviti članstvo u grupaciji ili ne prihvati članstvo u grupaciji, grupacija je obavezna da nasledniku isplati protivvrednost udela u grupaciji.

Obaveza obaveštavanja o prestanku svojstva člana grupacije

Član 580s

Direktor, odnosno direktori grupacije o prestanku svojstva člana bez odlaganja obaveštavaju ostale članove grupacije i registru udruženja podnose prijavu za upis promene člana grupacije.

Prijavu za upis promene člana grupacije iz stava 1. ovog člana, može podneti i član kome prestaje svojstvo člana ili bilo koji drugi član grupacije.

Posledice prestanka svojstva člana

Član 580t

Vrednost prava i obaveza član grupacije kome prestaje svojstvo člana, osim u slučaju iz člana 580o ovog zakona, utvrđuje se na osnovu stanja aktive i pasive grupacije u trenutku prestanka svojstva člana.

Vrednost prava i obaveza iz stava 1. ovog člana ne može se unapred odrediti.

Raspodela dobiti i pokriće gubitaka

Član 580ć

Dobit koju grupacija eventualno ostvari obavljanjem aktivnosti predstavlja dobit članova i raspodeljuje se između članova u srazmeri određenoj ugovorom o osnivanju grupacije, a ako ovim ugovorom srazmera nije određena, dobit se raspodeljuje između članova na jednake delove.

Članovi grupacije učestvuju u pokriću gubitaka grupacije u srazmeri određenoj ugovorom o osnivanju grupacije, a ako ovim ugovorom srazmera nije određena, članovi grupacije učestvuju u pokriću gubitaka grupacije u jednakim delovima.

Prestanak grupacije

 Član 580u

Grupacija prestaje brisanjem iz registra udruženja u slučaju:

1) likvidacije grupacije usled:

(1) isteka vremena na koje je osnovana;

(2) u slučaju da je cilj zbog kojeg je grupacija osnovana ispunjen ili je njegovo postizanje onemogućeno;

(3) odluke skupštine;

(4) sudske odluke;

(5) ako je u grupaciji ostao samo jedan član ili kada grupacija ostane bez ijednog člana koji je registrovan u drugoj državi članici;

(6) nastupanja drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju.

2) zaključenja stečaja grupacije.

Ako u roku od tri meseca od nastanka uslova iz stava 1. tačka 1) podtač. (1) i (6) ovog člana, skupština grupacije ne donese odluku kojom se utvrđuje prestanak grupacije, svaki član grupacije može podneti tužbu nadležnom sudu za donošenje te odluke.

Direktor, odnosno direktori grupacije odluku o prestanku grupacije bez odlaganja, dostavljaju registru udruženja radi registracije.

Odluku iz stava 3. ovog člana registru udruženja može dostaviti i svaki član grupacije.

Prestanak grupacije po odluci suda

Član 580f

Po tužbi nadležnog organa ili zainteresovanog trećeg lica koje za to ima pravni interes, ako su učinjene povrede odredaba člana 580v i 580u stav 1. tačka 1) podtačka (5), nadležni sud donosi odluku o prestanku grupacije, osim ako se otklonjivi razlozi za podnošenje tužbe otklone pre nego što se ta odluka donese.

Po tužbi člana grupacije, sud može doneti odluku o prestanku grupacije kada za to postoji opravdan razlog.

Ništavost osnivačkog akta i zabrana rada grupacije

Član 580h

Osnivački akt grupacije je ništav ako su ciljevi grupacije koji se navode u osnivačkom aktu suprotni prinudnim propisima ili javnom interesu.

Ništavost osnivačkog akta utvrđuje nadležni sud.

Ako grupacija obavlja bilo koju aktivnost u Republici Srbiji koja je protivna javnom interesu, Ustavni sud donosi odluku o zabrani rada grupacije.

Likvidacija grupacije

Član 580 c

Odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno se primenjuju i na likvidaciju grupacije.

Do okončanja likvidacije grupacija ima pravnu i poslovnu sposobnost.

Stečaj grupacije

Član 580 č

Stečaj nad grupacijom može se otvoriti u slučaju postojanja stečajnog razloga u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Otvaranje stečaja nad grupacijom ne znači otvaranje stečaja nad članovima grupacije.ˮ

Član 148.

U članu 585. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a) ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 9. ovog zakona);ˮ.

Posle tačke 13) dodaje se tačka 13a), koja glasi:

"13a) ako obavlja delatnost u ogranku koji nije registrovan (član 569. stav 1. ovog zakona);ˮ.

Član 149.

Privredna društva i drugi oblici obavljanja privredne delatnosti koji nisu prevedeni u registar privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/11 i 83/14) danom početka primene ovog zakona, smatraju se brisanim iz registra u koji su upisani.

Na imovinu privrednih subjekata iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 593. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr.zakon i 5/15).

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na privredna društva i druge oblike obavljanja privredne delatnosti čije se sedište nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja posluju društvenim ili javnim kapitalom.

Registrator koji vodi registar privrednih subjekata će u roku od 30 dana od dana dostavljanja inicijative nadležnog organa, po službenoj dužnosti izvršiti prevođenje pravnih lica iz stava 3. ovog člana u registar privrednih subjekata.

Član 150.

Članovi, odnosno osnivači privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata, kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) danom stupanja na snagu ovog zakona postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata, u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu ugovorom urediti način raspodele imovine iz stava 1. ovog člana, između sebe, i na drugačiji način.

Postojeći tereti na imovini iz stava 1. ovog člana ostaju na snazi.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovaraju za obaveze brisanih subjekata iz stava 1. ovog člana do visine vrednosti imovine koja je u skladu sa ovim članom, odnosno ugovorom iz stava 2. ovog člana prešla u njihovo vlasništvo.

Član 151.

Privredni subjekt, nad kojima je zaključen stečajni postupak rešenjem u skladu sa odredbama čl. 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), a koje je postalo pravnosnažno pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12), smatra se brisanim danom pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka, o čemu će registrator koji vodi registar privrednih subjekata doneti rešenje po službenoj dužnosti.

Prelazne odredbe

Član 152.

Postupci prinudne likvidacije koji su započeti pre početka primene ovog zakona, okončaće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 153.

Postojeća privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu za prijem elektronske pošte dužni su da registruju tu adresu u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Završna odredba

Član 154.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a primenjuje se od 1. marta 2018. godine, osim odredaba dela sedmog a, jedanaestog a i dvanaestog a koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaje da se primenjuje odredba člana 287. stav 5. ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon i 5/15) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Imajući u vidu predmet ovog zakona, isti je od naročitog značaja stvaranje povoljnog poslovnog oktuženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337–5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 "Pravo privrednih društava" kojom se Republika Srbija obavezala da će do kraja 2017. godine preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

Pripremi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima prethodila je analiza sprovođenja postojećih rešenja iz Zakona u praksi, kao i analiza komentara, sugestija i predloga domaćih i stranih privrednih subjekata, odnosno Privredne komore Srbije, kao i stranih privrednih komora koje su aktivne u Republici Srbiji, za poboljšanje pojedinih rešenja iz važećeg zakona koja su predstavljala prepreku i "uska grla" u primeni Zakona, a koja je trebalo otkloniti radi njegove efikasnije primene.  

Imajući u vidu izneto, Nacrtom zakona izvršene su dopune odredaba ovog zakona kojima je preuzeta sadržina navedenih uredbi, kao i osnovna načela i principi navedene direktive, pa su u pravni sistem Republike Srbije uvedene nove pravne forme društava, odnosno uređen je pravni položaj Evropskog akcionarskog društva i Evropske ekonomske interesne grupacije, a uređeno je i prekogranično spajanje i pripajanje društava kapitala osnovanih u Republici Srbiji sa društvima kapitala iz drugih država članica Evropske unije, s tim da će se ove odredbe koje su sadržane u posebnim novim delovima Zakona, primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

U Nacrtu zakona posebna pažnja je posvećena unapređenju zaštite prava manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom za unapređenje ranga Srbije na listi Svetske banke "doing business", pa se, između ostalog, uređuje nova obaveza za društvo, u slučaju zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji u kojima postoji lični interes članova društva koji imaju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva, odnosno koji imaju kontroli uticaj na poslovanje drugog lica, kao i za lica koja vrše funkciju zastupanja i nadzornu funkciju u organima društva, prokuriste i likvidacione upravnike. Naime, ova obaveza podrazumeva da pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Takođe, omogućeno je da članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu društva. Naime, izmenama člana 202. Zakona propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % (umesto dosadašnjih 20%) glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.

Ujedno, omogućeno je da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 % (umesto dosadašnjih 10%) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice skupštine. Ovom izmenom u članu 205. Zakona izjednačen je položaj članova društva sa ograničenom odgovornošću sa pravom jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa, u akcionarskom društvu, na predlaganje dopune dnevnog reda sednice skupštine.

Osim navedenih izmena, dodatno je poboljšan položaj manjinskih akcionara u pogledu ispunjavanja minimalnog uslova za sprovođenje prinudnog otkupa akcija sa 90% na 95%. Naime, u dosadašnjem rešenju člana 515. Zakona propisano je da na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva. Nacrtom zakona navedena odredba se menja, pa se propisuje da na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 95% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva. Takođe, precizira se da se predmetna odluka donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi prethodna formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa.

U vezi sa pravom na prodaju akcija koje je propisano članom 522. Zakona, takođe su izvršene izmene kojima se izjednačavaju pragovi koji kontrolni akcionar treba da ispuni da bi stekao pravo na prinudni otkup svih akcija preostalih akcionara društva, sa njegovom obavezom da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njihov zahtev, u smislu da je kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 95% (umesto dosadašnjih 90%) osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% (umesto dosadašnjih 90%) glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, obavezan da kupi akcije svakog od preostalih akcionara društva na njegov pisani zahtev.

Pored navedenih odredaba kojima se vrši značajno unapređenje zaštite prava manjinskih akcionara, Nacrtom zakona dopunjuju se i odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, kako bi se izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o isplati dividende, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što je u praksi bio čest slučaj.

Takođe, u odredbama kojima se uređuje poziv akcionarima za sednicu skupštine, na kojoj se odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, uvedene su značajne novine radi otklanjanja nedostataka u postojećem tekstu i veće transparentnosti. Naime, novine su sadržane u činjenici da se uz poziv akionarima za sednicu skupštine dostavlja i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti, kao i obaveza akcionarskog društva da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra.

Nacrtom zakona preciziraju se odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i uvođenju obaveze da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 30 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Nacrtom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, kao i okončanje postupka prinudne likvidacije.

Nacrtom zakona uvodi se nova odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji, a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 104/09 - dr. zakon, 68/12 - odluka US i 107/12) i Zakonom o strancima ("Službeni glasnik RS", br. 97/08), u pogledu podataka koji se odnose na lični broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja. Sa druge strane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena, između ostalog, iako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Nacrtom zakona je uneta odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje postoji obaveza registracije, shodno kojoj je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.

Radi usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 112/15 i 108/16), Nacrtom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje postupak sticanja sopstvenih akcija (član 285. Zakona) a kojima je propisano da je odbor direktora, odnosno izvršni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno, dužan da, u skladu sa odlukom o sticanju sopstvenih akcija, uputi ponudu za otkup svim akcionarima te klase akcija. Navedena odredba je dopunjena u smislu da javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude, i to na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija, a u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.

Značajne su izmene i u odredbama člana 470. Zakona kojima se uređuje pitanje sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti. Naime, u odredbama navedenog člana bile su neophodne iz razloga što je primena istih u praksi izazvala niz problema naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem jer je odredbama člana 470. Zakona propisano da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u član 470. Zakona uneta je nova odredba kojom se propisuje da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti.

 

S obzirom da se u praksi javljaju slučajevi u kojima su privredna društva-izdavaoci finansijskih instrumenata brisani iz registra privrednih subjekata po osnovu okončanja likvidacije, a da nisu izvršili ispis finansijskih instrumenata u Centralnom registru, bilo potrebno je uvesti obavezu sprovođenja postupka ispisa finansijskih instrumenata pre brisanja privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Posledica nedostatka ove obaveze u zakonskoj regulativi jeste postojanje aktivnih akcija izdavaoca koji praktično više ne postoje. Radi otkanjanja navedenih nedostataka, odredbe kojima se uređuje okončanje likvidacije (član 543.), dopunjene su u smislu da se po okončanju likvidacije društvo briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, a u slučaju akcionarskog društva, brisanje se vrši tek nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registra.

Nacrtom zakona omogućeno je da prilikom elektronske registracije osnivanja društav, overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovani elektonski potpis članova društva, čime se eliminišu troškovi osnivača za overu potpisa. Istovremeno, Nacrtom zakona uvedena je obaveza za privredno društvo da ima adresu za prijem elektronske pošte, kao i da se urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument. Predmetnim izmenama obavezuju se društva da poseduju elektronsku adresu za prijem pošte, a sve u skladu sa razvojem koncepta E –Uprave, i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede. S druge strane, ovakvo rešenje omogućava efikasiji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju "papirnog poslovanjaˮ i smanjenje troškova, kako privredi, tako i za državu. Ovo rešenje doprineće ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Već postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese vrši besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju negativni finansijski efekti na privredu, i ne stvaraju novi troškovi.

Takođe, Nacrtom zakona, precizno je uređen postupak smanjenja osnovnog kapitala kod društava sa ograničenom odgovornošću jer je dosadašnja praksa pokazala da nije moguća shodna primena odredaba kojima se uređuje smanjenje kapitala kod akcionarskih društava.

Nacrtom zakona dodate su odredbe kojima se stvara pravni osnov za brisanje iz registra onih privrednih društva i drugih oblika obavljanja privredne delatnosti koji nisu do sada prevedeni u registar privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/11 i 83/14), s obirom da određeni broj privrednih subjekata nisu podneli prijavu za prevođenje, a registrator registra privrednih subjekata takva privredna društva nije mogao staviti u status neaktivnih, zbog postojanja nepotpune baze podataka o privrednim subjektima koji su bili registrovani u nadležnim sudovima do 31. decembra 2004. godine, pa shodno tome nisu ni mogli biti brisani kao neaktivni privredni subjekti. Navedena dopuna se ne odnosi se na privredna društva i druge oblike obavljanja privredne delatnosti čije se sedište nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja posluju društvenim ili javnim kapitalom. S obzirom na to, uvedena je obaveza registratora da ova privredna društva prevede u registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti, zbog zaštite javnog interesa.

Takođe, novim odredbama Nacrta zakona uspostavlja se pravni osnov za brisanje privrednih subjekata nad kojima je zaključen stečajni postupak rešenjem donetim u skladu sa odredbama člana 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/2012 - US i 83/14), koje je postalo pravnosnažno pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12), kojom su navedene odredbe Zakona o stečaju proglašene neustavnim, tako što će registrator koji vodi registar privrednih subjekata doneti rešenje, po službenoj dužnosti, da se navedeni privredni subjekti, nad kojima je zaključen stečajni postupak, smatraju brisanim danom pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka. Na ovaj način omogućiće se osnivačima, kao i zaposlenima u tim privrednim subjektima da ostvare svoja prava iz oblasti socijalnog odnosno penzionog osiguranja.

Pored navedenog rešeno je i pitanje pravnog sledbeništva nad imovinom privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, broj 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) propisivanjem da njihovi članovi postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Nacrta zakona, proširuje se predmet zakona, tako što se ovim zakonom uređuje i pravni položaj drugih oblika organizovanja kao što su Evropsko akcionarsko društvo i Evropska ekonomska interesna grupacija, koje se uvode u naš pravni sistem u skladu sa Uredbom Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE) i Uredbom Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG)

 Članom 2. Nacrta zakona, interveniše se u članu 3. sa ciljem preciziranja naziva propisa kojim se uređuje registracija privrednih društava.

 Članom 3. Nacrta zakona, u članu 4. uvodi se nova odredba kojom se precizira da odluku o promeni pretežne delatnosti donosi skupština društva, odnosno ortaci i komplemntari, s obzirom da postojećim zakonskim rešenjem navedeno pitanje nije bilo uređeno.

            Članom 4. Nacrta zakona, interveniše se u članu 9. a radi preciziranja da s akcionari registruju u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s obzirom da navedeno pitanje postojećim zakonskim rešenjem predmetno pitanje nije bilo uređeno.

 Članom 5. Nacrta zakona, posle člana 9. dodaje se naziv člana i član 9a, kojim se uređuju podaci o licima koja se registruju a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012) i Zakona o strancima, odnosno postupanja po prigovoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena, između ostalog, i ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Nacrtom zakona je uvedena odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje postoji obaveza registracije, shodno kojoj je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.

  Članom 6. Nacrta zakona, precizira se član 10. sa ciljem razdvajanja društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva. Naime, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno, društvo koje je osnovano na određeno vreme može produžiti vreme trajanja društva ili nastaviti poslovanje kao društvo osnovano na neodređeno vreme, ako do isteka vremena na koje je osnovano, odnosno do okončanja postupka likvidacije, u slučaju akcionarskog društva o tome odluku donese skupština, i to tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara i ta odluka bude i istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

Članom 7. Nacrta zakona, precizira se član 11. u smislu da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova društva, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti.

Članom 8. Nacrta zakona, precizira se član 12. a radi unapređenja teksta, jer se statut akcionarskog društva menja isključivo odlukom skupštine.

 Članom 9. Nacrta zakona, preciziraju se odredbe člana 14. u smislu da, ako je privredno društvo registrovano, presudu kojom se utvrđuje ništavost osnivačkog akta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata, radi registracije i pokretanja postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa ovim zakonom, s obzirom da u dosadašnjem tekstu zakona nije bila predviđena registracija pravosnažne presude kojom se utvrđuje ništavost osnivačkog akta društva.

 Članom 10. Nacrta zakona, član 15. menja se sa ciljem usaglašavanja odredbe u smislu da član društva može zaključiti ugovor u pisanoj formi sa jednim ili više članova istog društva kojim se regulišu pitanja od značaja za njihove međusobne odnose u vezi sa društvom. Navedenom odredbom se otvara mogućnost za zaključenje ovakvog ugovora ali ne propisuju njegovi bitni elementi s obzirom da isti proizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili. Shodno navedenom, izmenjenim odredbama člana 15, brisane su odredbe kojima su dati primeri ugovora a koji nisu bitni za pravnu normu.

  Članom 11. Nacrta zakona menja se član 16. u smislu da društvo može članovima izvršiti povraćaj troškova u vezi sa osnivanjem društva ako je to predviđeno ne samo osnivačkim aktom, kako je do sada bilo propisano već i statutom, zbog različitosti osnivačkih akata u zavisnosti od pravne forme društva.

  Članom 12. Nacrta zakona interveniše se u članu 19. sa ciljem da se precizira da se sedište društva iz koga se upravlja poslovanjem društva, određuje ne samo osnivačkim aktom, već i statutom iz razloga što se osnivački akt ne može menjati, odnosno odlukom ortaka ili komplementara a sa ciljem da se ovo pitanje uredi u pogledu svih pravnih formi društava koje su ovim zakonom propisane.

  Članom 13. Nacrta zakona menja se član 20. tako što se propisuje da društvo može da ima posebnu adresu za prijem pošte na teritoriji Republike Srbije, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Navedeno je od značaja jer se uvodi odredba kojom se propisuje da ako društvo ima posebnu adresu za prijem pošte, dostavljanje se vrši na tu adresu, umesto na adresu sedišta društva. Intervencije u ovoj odredbi su značajne jer se istima vrši preciziranje kojim se povećava pravna sigurnost u pogledu dostavljanja.

 Članom 14. Nacrta zakona menja se član 21. a kojim se izmenama bliže uređuje da je društvo dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte, kao i da se urednost dostavljanja elektronskog dokumenta društvu određuje u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument. Predmetnim izmenama obavezuju se društva da poseduju elektronsku adresu, a u skladu sa konceptom E -Uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede, a koje je rešenje na tragu digitalne agende. S druge strane, ovakvo rešenje omogućava efikasiji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju "papirnog poslovanja" i smanjenje troškova, kako privredi, tako i državi. Ovo rešenje doprineće ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja kao i smanjenju troškova arhiviranja. Već postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese vrši besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju negativni finansijski efekti na privredu, i ne stvaraju novi troškovi. Potpuni prelazak na E- poslovanje će biti moguć, kada se stvore tehnički preduslovi na svim nivoima društva.

 Članom 15. Nacrta zakona dopunjuje se član 22. odredbom kojom se propisuje da se uz poslovno ime privrednog društva u postupku prinudne likvidacije dodaje oznaka "u prinudnoj likvidaciji", a radi dopune nevedene odredbe, s obzirom da u dosadašnjem zakonskom rešenju ovo pitanje nije bilo uređeno. Takođe, član 22. dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da odluku o poslovnom imenu donosi skupština, ortaci, odnosno komplementari, s obzirom da ovo pitanje nije bilo uređeno dosadašnjim rešenjem a u pitanju je bitna odluka, pa je ovakva dopuna bila nužna.

 Članom 16. Nacrta zakona interveniše se u članu 23. koji se dopunjuje novom odredbom u skladu sa kojom skraćeno poslovno ime može da sadrži i akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja, a kojom dopunom se omogućava nastavak dobre prakse koja je u Srbiji postojala do 2011. godine koja je u skladu je sa brojnim zahtevima privrednih subjekata. Takođe, ovo odredba se dopunjuje tako da se propisuje da akronimi iz naziva i opisa predmeta poslovanja ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva, niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom.

  Članom 17. Nacrta zakona vrši se pravno-tehnička redakcija u članu 28. stav 2. radi usaglašavanja sa stavom 1. predmetnog člana.

  Članom 18. Nacrta zakona menja se stav 1. člana 29. i propisuje da poslovno ime društva može da sadrži reč "Srbija", reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključijući i oponašanje tih reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRB", uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom. Intervencijama u navedenoj odredbi vrši se preciziranje radi otklanjanja problema koji su se u praksi primenom dosadašnjeg rešenja, pojavljivali.

 Članom 19. Nacrta zakona, interveniše se u članu 33. Naime navedenim odredbama propisuje se da je zastupnik dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena aktima društva ili odlukama nadležnih organa društva, s tim da se ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu isticati prema trećim licima. Intervencijama u predmetnom članu isti se dopunjuje i precizira u smislu da su kod zajedničkog zastupanja sva lica koja su ovlašćena na zajedničko zastupanje zastupnici i zajednički preduzimaju radnje zastupanja, a kod supotpisa jedno ili više lica su zastupnici ali su ograničeni supotpisom bilo kog trećeg lica, što znači da supotpisnik nije nužno zastupnik ali može biti ako je kao takav registrovan.

 Članom 20. Nacrta zakona, preciziraju se odredbe člana 36. stav 1. u smislu da se prokura izdaje odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, direktora, odbora direktora ili izvršnog odbora, ako osnivačkim aktom odnosno statutom nije drugačije određeno, jer izdavanje prokure kao poslovnog punomoćja ne spada u redovno poslovanje društva, pa je stvar organa upravljanja, osim ako vlasnici društva drugačije ne odluče.  

  Članom 21. Nacrta zakona, precizira se član 38. stav 3. radi usklađivanja sa članom 37, kao i radi otklanjanja zabune koje je dosadašnje rešenje izazivalo u praksi.

 Članom 22. Nacrta zakona, u članu 46. precizira se stav 2. u smislu da se novčani i nenovčani ulog prilikom osnivanja društva ili povećanja osnovnog kapitala mora uplatiti, odnosno uneti u roku određenom u osnivačkom aktu, odnosno odluci o povećanju kapitala, s tim da se taj rok računa od dana registracije a ne od dana donošenja osnivačkog akta, kako je do sada bilo uređeno. Rešenje registratora o povećanju osnovnog kapitala ima konstitutivan karakter, tako da se rok za unos odnosno uplatu računa od tog dana, a ne od dana donošenja odluke o povećanju osnovnog kapitala. Takođe, u stavu 2. tačka 1. interveniše se radi usklađivanja sa zakonom o tržištu kapitala. Odredba člana 46. dopunjena je novim stavom 5. kojim se uređuje većina kojom se donosi odluka o zameni ispunjenja obaveza na unos, odnosno uplatu uloga.

 Članom 23. Nacrta zakona, preciziraju se odredbe člana 48. kojima se uređuje posledice neuplate, odnosno neunošenja uloga a radi pravno tehničke redakcije, odnosno kako bi se otklonilo pogrešno pozivanje u odredbi, koje je u dosadašnjem tekstu stvaralo zabunu.

 Članom 24. Nacrta zakona, interveniše se u članu 50. stav 1. tačka 1), tako što se ispred reči: "sporazumnoˮ dodaju se reči: "od strane člana društvaˮ, tako da se ovom odredbom sada uređuje da se vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se od strane člana društva ili sporazumno od strane svih članova društva, a uređivanja predmetnog pitanja i u slučaju jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću.

  Članom 25. Nacrta zakona, precizira se odredba člana 53. u smislu da u ostalim slučajevima procenitelja može da bira i direktor društva, jer neka društva nemaju odbor direktora, već samo direktora.

 Članom 26. Nacrta zakona, menja se odredba člana 57. stav 2. tačka 2, a sa ciljem da se isprati kontinuitet trgovanja svakog meseca u odnosu na period od 3 meseca, i to najmanje jedna trećina trgovačkih dana na mesečnom nivou, kako bi se sprečile zloupotrebe, koje je dosadašnje rešenje omogućavalo.

 Članom 27. Nacrta zakona, u članu 58. stav 2. brišu se reči koje se podrazumevaju i koje predstavljaju višak u tekstu navedene odredbe, pa intervencija predstavlja tehničko unapređenje teksta.

 Članom 28. Nacrta zakona, vrši značajno unapređenje zaštite manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom - doing business list, iz kojih se razloga menja član 66. čime se zakonske odredbe kojima se uređuje odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, unapređuju. Naime, navedenom izmenom propisuje se da u slučaju postojanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

 Članom 29. Nacrta zakona, interveniše se u članu 71. sa ciljem otkanjanja nedostataka, odnosno netačnog pozivanja koje je stvaralo zabunu u primeni odredaba ovog člana.

 Članom 30. Nacrta zakona, u članu 74. stav 1. briše se pozivanje na član 69. stav 1. iz razloga što je u članu 72. navedeno da su i zaposleni dužni da čuvaju poslovnu tajnu. Takođe, briše se i tačka 3. navedene odredbe, iz razloga što nije u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi.

 Članom 31. Nacrta zakona, interveniše se u članu 76. jer se konkurentsko društvo ne može obavezivati na prenos koristi, ukoliko protiv konkurentskog društva nije podneta tužba za povredu pravila o zabrani kokurencije. Intervencije u navedenoj odredbi odnose se i na brisanje tačke 4. i 5. u stavu 1. ovog člana, jer takva tužba iz tačke 4. u pravnom sistemu ne postoji, a tačka 5. se briše iz istih razloga kao i u slučaju člana 74. stav 1. tačka 3.

 Članom 32. Nacrta zakona, unapređuju se odredbe člana 86. kojima se uređuje poslovno ime preduzetnika, između ostalog, i u smislu da preduzetnik posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovano u skladu sa zakonom o registraciji, s tim da poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i mesto u kome je sedište preduzetnika, a ne i opis pretežne delatnosti, kao što je to do sada bilo propisano, jer navedenu obavezu nemaju ni privredna društva, čime se izjednačava polažaj preduzetnika sa privrednim društvom. Navedenim intervencijama u članu 86. menja se i stav 4. kojim se precizira da, ako poslovno ime preduzetnika sadrži naziv, onda poslovno ime obavezno sadrži i predmet poslovanja, u kom slučaju se naziv mora razlikovati od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom.

 Članom 33. Nacrta zakona, u članu 87. stav 1. reči: "iz koga upravlja obavljanjem delatnostiˮ zamenjuju se rečima: "na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnostˮ, čime se preciznije definiše sedište preduzetnika. Dalje, odredba se dopunjuje tako da se propisuje da preduzetnik može obavljati delatnost i u izdvojenom mestu poslovanja, koje može biti i izvan sedišta. Takođe, posle stava 7. dodaje se stav 8, kojim se uređuje da se na dostavljanje, adresu za prijem pošte i adresu za prijem elektronske pošte, shodno primenjuju odredbe čl. 20. i 21. ovog zakona kojima se uređuje pitanje dostavljanja i adrese za prijem pošte, odnosno adrese za prijem elektronske pošte društva.

  Članom 34. Nacrta zakona, u članu 88. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi: "Preduzetnik može da se registruje, s tim da početak obavljanja delatnosti može da registruje i naknadno.ˮ Navedena odredba već se primenjuje u praksi a predviđena je i drugim propisima, pa se uvodi u tekst zakona iz razloga da se olakša početak rada preduzetniku i da mu se odloži plaćanje fiskalnih i drugih obaveza do početka sticanja prihoda, odnosno obavljanja delatnosti.

 Članom 35. Nacrta zakona, u članu 89. stav 5. reči: "zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonomˮ zamenjuju se rečima: "zastupnika iz člana 32. ovog zakonaˮ, čime se precizira navedena odredba u smislu da poslovođa ima svojstvo zastupnika iz člana 32. ovog zakona, kojim je propisano da osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva registrovana u skladu sa zakonom o registraciji. Naime, preduzetnik je sam sebi zakonski zastupnik jer je poslovno sposobno lice koje vrši poslovođenje i u ime i za račun preduzetnika i zaključuje pravne poslove, shodno čemu on ima svojstvo zastupnika iz člana 32. zakona.

 Članom 36. Nacrta zakona, u članu 91. vrši se terminološko usklađivanje, a naročito preciziranje odredbe kojom se uređuju slučajevi kada preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona. Navedeni član dopunjuje se i odredbom kojom se propisuje da ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, lice iz stava 7. mora da ispunjava te uslove, dakle naslednik, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovno sposobno fizičko lice koje može nastaviti obavljanje delatnosti u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika.

  Članom 37. Nacrta zakona, intrveniše se u članu 92. u smislu da se briše odredba kojom je bilo propisano da, ako dva ili više preduzetnika obavlja delatnost zajednički, odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, donose jednoglasno, iz razloga što ortačkih preduzetničkih radnji više nema.

  Članom 38. Nacrta zakona, preciziraju se odredbe člana 94. a radi usklađivanja sa drugim propisima kao i usklađivanja sa članom 9a i članom 141. Takođe, navedene odredbe se preciziraju u smislu da ugovor o osnivanju ortačkog društva sadrži naročito, između ostalog i podatke označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka, kao i podatke o udelu svakog ortaka, s obzirom podaci u vezi sa udelom svakog ortaka u dosadašnjem tekstu zakona nisu bili propisani.

  Članom 39. Nacrta zakona u članu 100. stav 1. posle reči: "prenosioca udelaˮ dodaju se zapeta i reči: "koje proističu iz udela ili su u vezi sa udelom,ˮ. Tom intervenciojom preciziraju se predmetne odredbe u smislu da prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neograničeno solidarno za sve obaveze prenosioca udela, a koje proističu iz udela ili su u vezi sa udelom, prema društvu na dan registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumeju drugačije.

  Članom 40. Nacrta zakona, član 111. stav 2. se menja tako što se briše odredba kojom je bilo propisano da ako su dva ili više ortaka ovlašćeni da zastupaju društvo zajedno oni mogu da ovlaste jednog ili više ortaka da zastupaju društvo u određenim poslovima ili određenoj vrsti poslova, a koja je odredba bila suvišna jer je nespojivo da ortaci koji zastupaju zajedno, ovlašćuju druge ortake da pojedinačno zastupaju. Takođe, u navedenoj odredbi briše se i stav kojim je bilo propisano da se ugovorom o osnivanju može se odrediti da svaki ortak koji je ovlašćen da zastupa društvo može zastupati društvo samo zajedno sa prokuristom, jer je ovo pitanje uređeno opštim odredbama kojima se uređuje prokura.

  Članom 41. Nacrta zakona preciziraju se odredbe člana 117. kojima se uređuje prestanak ortačkog društva brisanjem iz registra privrednih subjekata.

  Članom 42. Nacrta zakona, naziv člana 118. i član 118. menjaju se radi preciziranja i istima uređuje da po tužbi nekog od ortaka nadležni sud donosi presudu kojom se određuje prestanak društva kada za to postoji opravdan razlog, s tim da opravdani razlog postoji ako ortaci ne mogu da vode poslove društva zbog međusobnog neslaganja ili ako iz drugih razloga nije moguće da društvo nastavi poslovanje u skladu sa ovim zakonom, odnosno ugovorom o osnivanju. Takođe, propisuje se da je ništav sporazum kojim se isključuje ili ograničava pravo ortaka na podnošenje navedene tužbe.

Članom 43. Nacrta zakona, dopunjuje se član 119. odredbama kojima se uređuje da ako je ugovorom o osnivanju određeno da društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, naslednici mogu u roku od trideset dana od dana pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka da zahtevaju od društva da stupe na mesto preminulog ortaka ili da traže isplatu naknade za vrednost udela srazmerno svom naslednom delu. Takođe, navedeni član dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da naslednici ortaka koji ne stupe na mesto preminulog ortaka, imaju pravo na isplatu naknade za vrednost udela srazmerno svom naslednom delu, u skladu sa odredbama člana 122. ovog zakona. Navedenim stavovima precizira se način na koji naslednici preminulog ortaka stupaju na njegovo mesto, odnosno mogućnost da umesto stupanja na njegovo mesto zahtevaju isplatu od društva naknade za vrednost udela. Osim ovog načina uvedeno je i pravo naslednika na isplatu za vrednost udela, ukoliko ne žele da stupe na mesto preminulog ortaka a u skladu sa članom 122. zakona. U preostalom delu ovog člana, izmene se vrše radi usklađivanja pozivanja.

  Članom 44. Nacrta zakona, u članu 121. vrši se preciziranje u smislu da ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanog obaveštenja o istupanju ostalim ortacima, s tim da se navedeno pisano obaveštenje podnosi najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Odredba se precizira tako što se u stavu 3. uređuje da ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju i to u skladu sa stavom 2. ovog člana, odnosno najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, istupa iz društva istekom poslovne godine u kojoj je obaveštenje dato (dan istupanja), jer jer bi u protivnom i ortaci koji su podneli pisano obaveštenje po isteku roka od 6 meseci, imali ista prava.

  Članom 45. Nacrta zakona, precizira se odredba člana 124. stav 5. u smislu da ako u slučaju da u roku od šest meseci od dana dostave zahteva iz stava 1. ovog člana društvo ne izvrši isplatu poveriocu ortaka, poverilac ortaka može zahtevati namirenje svog potraživanja na imovini društva do visine onoga što bi ortak primio u slučaju likvidacije društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i zahtevati pokretanje postupka prinudne likvidacije društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na prinudnu likvidaciju a koja odredba nije bila primenjiva u praksi iz razloga što se nije mogla sprovoditi likvidacija nad društvom, zbog obaveza i dugova jednog ortaka. Nije bilo moguće na pouzdan način od strane registra utvrditi da li je, kada i u kom iznosu izvršena obaveza društva prema poveriocu ortaka. Osim toga, navedenim intervencijama odrdba je usklađena i sa članom 48. stav 3. i 319. Zakona o izvršenju i obezbeđenju

 Članom 46. Nacrta zakona, precizira se član 137. kojim se uređuje pitanje prestanka statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme, sa ciljem unapređenja predmetnih odredaba i usaglašavanja propisanih rokova.

 Članom 47. Nacrta zakona, precizira se član 141. tako što se precizira da osnivački akt sadrži, pored ostalog i podatke o članovima društva iz člana 9a, kao i podatak o prebivalištu člana društva, a radi usaglašavanja sa članom 9a zakona.

 Članom 48. Nacrta zakona, u članu 144. stav 4. menja se sa ciljem da se eliminiše pozivanje na član 20. stav 3. zakona koje je u ovom slučaju neefikasno, odnosno sa ciljem da se dostavljanje vrši na adresu iz evidencije podataka o članovima a smatra izvršenim danom slanja preporučene pošiljke na tu adresu, odnosno danom slanja elektronske pošte.

 Članom 49. Nacrta zakona, dopunjuje se član 146. kojim se uređuje povećanje osnovnog kapitala. Naime, odredba kojom se propisuje da se osnovni kapital povećava na osnovu odluke skupštine, dopunjuje se tako da se u slučaju pristupanja novog člana društva, odluka skupštine može doneti i pre potpune uplate, odnosno unosa uloga postojećih članova pod uslovom da član koji pristupa, istovremeno sa pristupanjem uplati, odnosno unese svoj ulog u celosti. Time se omogućava dokapitalizacija i da bi novi članovi ušli sa novim kapitalom, ali samo pod propisanim uslovima. Takođe, propisuje se i da se odredbe ovog zakona kojima se uređuje povećanje osnovnog kapitala akcionarskog društva, shodno primenjuju na društvo sa ograničenom odgovornošću, osim ako odredbama ovog člana nije drugačije određeno.

Članom 50. Nacrta zakona, menja se član 147. zakona kojim se uređuje da se osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošću može smanjiti, ali ne ispod minimalnog osnovnog kapitala iz člana 145. ovog zakona: 1) radi pokrića gubitaka društva; 2) radi stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva; 3) u slučajevima iz člana 46. stav 3, čl.155. i 159. ovog zakona. Navedenom odredbom radi usklađivanja sa članom 211. zakona, dalje se propisuje da odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skupština većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom nije predviđena drugačija većina, ali ne manja od obične većine od ukupnog broja glasova članova društva koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.

Članom 51. Nacrta zakona, zakon se dopunjuje članovima 147a, 147b i 147v a kako bi se kod društva s ograničenom odgovornošću konkretno uredila pitanja zaštite poverilaca, kod smanjenja osnovnog kapitala i razlozi za smanjenja kapitala, obzirom da je u dosadašnjem rešenju o shodnoj primeni odredaba o akcionarskim društvima, ovo pitanje bilo neprecizno uređeno, odnosno izazivalo probleme u primeni. Naime, navedenim odredbama je uređeno je da odluka o smanjenju osnovnog kapitala društva mora biti objavljena u registru u neprekidnom trajanju od tri meseca počev od dana registracije u skladu sa članom 147. ovog zakona, s tim da poverioci čija su potraživanja, nezavisno od datuma dospeća, nastala pre isteka roka od 30 dana od dana objave odluke o smanjenju osnovnog kapitala društva mogu pisanim putem tražiti od društva obezbeđenje tih potraživanja do isteka perioda objave te odluke o smanjenju osnovnog kapitala. Propisuju se, između ostalog, i slučajevi kada se odredbe člana 147a ovog zakona o zaštiti poverilaca ne primenjuju. U tekst zakona uneta je i odredba kojom se propisuje da se smanjenje osnovnog kapitala društva,u slučaju kada se pokrivaju gubici društva, može vršiti samo ako društvo u objavljenom godišnjem finansijskom izveštaju za godinu koja prethodi godini u kojoj se odluka o smanjenju donosi, ne raspolaže neraspoređenom dobiti i rezervama koje se mogu koristiti za te namene, i to u iznosu koji ne moće biti veći od iznosa gubitaka koji se pokrivaju. Takođe, u zakon je uneta i odredba kojom se propisuje da se osnovni kapital društva smatra smanjenim danom registracije u registru privrednih subjekata.

 Članom 52. Nacrta zakona, briše se član 149. zakona jer je novounetim odredbama uređeno pitanje povećanja i smanjenja osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću shodno čemu nema više potrebe za shodnom primenom, a odredba stava 2. člana 149. je neprimenljiva, jer se registracija godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno objava istih vrši u roku od 60 dana, dok se registracija promene osnovnog kapitala vrši u roku od 5 dana, te je navedena odredba svakako bila neprimenljiva jer nije moguće registrovati promenu kapitala uz registraciju finansijskog izveštaja.

 Članom 53. Nacrta zakona, interveniše se u članu 153. tako što se član dopunjuje novom odredbom kojom se propisuje da suvlasnici udela svoje međusobne odnose u vezi sa suvlasničkim udelima uređuju posebnim ugovorom, a kojom pojačava pravna priroda međusobnog suvlasničkog odnosa.

Članom 54. Nacrta zakona, interveniše se u članu 157. stav 2. tako što se tačka 3) briše. Naime, briše se odredba shodno kojoj društvo može sticati sopstvene udele na osnovu odluke skupštine po osnovu istupanja člana društva, a odreba je brisana radi usaglašavanja sa članom 188 i 189.

Članom 55. Nacrta zakona, članu 159. stav 1. tačka 3) kojom je bilo propisano da društvo može sopstveni udeo poništiti, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala, se briše. Navedeno sa ciljem unapređenja ovog rešenja uvođenjem novih stavova u tekst ovog člana kojima se uređije da odluka o raspolaganju sopstvenim udelom obavezno sadrži i rok za uplatu neuplaćenog, odnosno unos neunetog uloga, s tim da ako društvo ne raspolaže sopstvenim udelom na način iz stava 1. ovog člana, u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.

  Članom 56. Nacrta zakona, u članu 162. stav 4. reči: "kraći od osam dana, niti duži od 180 dana,ˮ zamenjuju se rečima: "duži od 90 danaˮ. Navedenom intervenciojom se u predmetnoj odredbi uređuje da je član društva koji koristi pravo preče kupovine obavezan da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju u celosti, u roku od 30 dana od dana prijema ponude, a koji rok ne može biti duži od 90 dana, iz razloga što je ranije propisan rok od 180 dana bio predugačak, naročito imajući u vidu strana pravna lica.

  Članom 57. Nacrta zakona, menja se član 169. i odredbe kojima se uređivalo pitanje presude koja zamenjuje saglasnost, tako što se zamenjuju odredbama kojima se uređuje obaveza otkupa udela, u smislu da ako društvo obavesti prenosioca udela o tome da mu uskraćuje traženu saglasnost, pri čemu ne odredi treće lice u skladu sa članom 168. ovog zakona, dužno je da od prenosioca otkupi udeo u roku od 30 dana od dana isteka roka iz člana 167. stav 4. ovog zakona. Ukoliko društvo ne postupi u skladu sa navedenim, prenosilac udela ima pravo da udeo proda trećem licu po svom izboru, pod istim uslovima. Naime, novim konceptom člana 169. brišu se odredbe koje su uređivale da prenosilac udela može tužbom protiv društva nadležnom sudu zahtevati donošenje presude koja će zameniti saglasnost društva.

  Članom 58. Nacrta zakona, u nazivu odeljka 4. reči: "i zajamˮ brišu se. Navedeno je bilo nužno iz razloga što se zajam ovim zakonom više ne tretira, s obzirom da je član 181. brisan, odnosno propisan zakonom kojim se urđuje stečaj.

Članom 59. Nacrta zakona, vrše se preciziranja u članu 178. kojim se uređuje način utvrđivanja obaveze dodatne uplate. Naime, briše se odredba kojom je bilo propisano da se osnivačkim aktom, odnosno odlukom skupštine može, umesto određivanja tačnog iznosa dodatnih uplata, odrediti maksimalan iznos tih uplata, jer je maksimalan iznos nedovoljno precizan, pa su postojale dileme u primeni tako koncipirane odredbe.

Članom 60. Nacrta zakona, u članu 180. stav 1. menja se i istim se propisuje da je društvo u obavezi da vrati dodatne uplate članovima društva u roku iz člana 178. stav 2. ovog zakona ili ako rok nije određen, na njihov zahtev, samo ako to nije neophodno za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva. Takođe, odredba se dopunjuje stavovima kojima se propisuje da ako društvo ne izvrši povraćaj dodatnih uplata u skladu sa stavom 1. ovog člana, član društva može da podnese tužbu sudu za povraćaj dodatne uplate a pravnosnažna odluka suda predstavlja osnov za registraciju pokretanja postupka vraćanja dodatne uplate. Predmete izmene omogućavaju da član društva kome nije izvršen povraćaj dodatnih ulaga, svoje pravo na povraćaj ostvari sudskim putem.

Članom 61. Nacrta zakona, interveniše se u članu 186. kojim je propisano da članu društva prestaje to svojstvo, između ostalog i povlačenjem i poništenjem celokupnog udela. U navedenoj odredbi briše se reč "celokupnogˮ iz razloga usaglađavanja sa članom 155. i iz razloga što je primena predmetnog rešenja izazivala nedoumce u praktičnoj primeni jer se iz tako koncipirane odredbe moglo zaključiti da postoji mogućnost za povlačenje i poništaj i dela udela, a što nije u saglasnosti sa zakonom.

Članom 62. Nacrta zakona, član 187. u celosti se menja i istim se propisuje da član društva, koji nema neizmirene obaveze prema društvu po osnovu neuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo, može u svako doba, na osnovu izjave o istupanju dostavljene društvu, da istupi iz društva bez navođenja razloga za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo. Udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela. Istupanjem člana iz društva, članu ne prestaju obaveze koje je imao prema društvu do momenta istupanja. Takođe, predmetnom izmenom člana 187. propisuje se i da se istupanje člana iz društva i sticanje sopstvenog udela registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Intervencije u predmetnim odredbama rezultat su potrebe da se pitanje istupanja iz društva uredi na način koji je usaglašen sa praksom, s obzirom da su odredbe kojima se propisivalo da član društva ne može istupiti jer bi društvo pretrpelo štetu ili bi došlo do nepoštovanja posebnih dužnosti, bile neprimenljive jer se postavlja pitanje ko bi cenio te okolnosti. Novounetim stavovima pojednostavljuje se postupak istupanja kada se istupanje vrši bez potraživanja naknade.

Članom 63. Nacrta zakona, interveniše se u članu 189, u koji se između ostalog uvodi novi stav kojim se propisuje da udeo člana društva koji je istupio iz društva, postaje sopstveni udeo društva i bez donošenja odluke o sticanju sopstvenog udela, srazmerno uplaćenom, odnosno unetom ulogu, dok se za iznos neuplaćenog, odnosno neunetog uloga, vrši smanjenje osnovnog kapitala društva, uz primenu odredbi člana 147a ovog zakona, a radi usaglašavanja teksta sa novounetim odredbama člana 147a.

Članom 64. Nacrta zakona, interveniše se u 192. kojim se uređuje pitanje istupanja iz opravdanog razloga po odluci suda. Naime u navedenoj odredbi brišu se stavovi kojima je bilo propisano da sud presudu o istupanju iz društva po nastupanju pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije prestanka svojstva člana i registracije sopstvenog udela društva, kao i da danom registracije prestanka svojstva člana, članu društva koji je istupio prestaje svojstvo člana društva. Navedene odredbe su brisane jer nema opravdanja za pokretanje postupka po službenoj dužnosti, odnosno iz razloga što registracija prestanka svojstva člana nije javni interes, već interes društva ili tog člana.

Članom 65. Nacrta zakona, briše se član 194. kojim je bilo uređeno da član društva koji je istupio iz društva ostaje u obavezi da uplati odnosno, unese upisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca društva. Navedena odredba se briše, iz razloga što je intervencijama u članu 189. definisan postupak postupak smanjenja kapitala za neuneti odnosno, neuplaćeni ulog, pa su odredbe ovog člana nepotrebne.

Članom 66. Nacrta zakona, interveniše se u članu 195. radi otkanjanja nedostataka, odnosno netačnog pozivanja koje je stvaralo zabunu u preni odrimedaba ovog člana. Takođe, brišu se odredbe kojima je bilo propisano da isključeni član ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca društva. Navedena odredba briše se zato što isključeni član ne može biti obavezan da uplati odnosno unese upisani ulog jer je upravo zbog neizvršenja obaveze unošenja uloga isključen iz društva tako da bi njegovim obavezivanjem na namirenje poverilaca pretrpeo dvostruku kaznu.

Članom 67. Nacrta zakona interveniše se u članu 196. kojim se uređuje pitanje isključenja člana odlukom suda, sa ciljem preciziranja odredaba navedenog člana i njegovog usaglašavanja sa drugim zakonskim odredbama, naročito u pogledu propisanih rokova članom 77. i 79. Takođe, navedeni član dopunjuje se odredbom kojom se propisuje da, ako na zahtev člana koji poseduje udeo koji predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva, skupština u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva ne odluči o zahtevu za podnošenje tužbe iz stava 1. ovog člana ili odbije zahtev, ili se tužba ne podnese u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o podnošenju tužbe, član koji je podneo zahtev ima pravo, da u naknadnom roku od 30 dana, podnese tužbu sudu u svoje ime, a za račun društva.

Članom 68. Nacrta zakona, menja član 199. kojim se uređuje sastav skupštine koju čine svi članovi društva, tako što se navedeni član menja odredbom kojom se propisuje da ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno udelu, s tim da se tim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa. Uvođenje predmetne odredbe u funkciji zaštite manjinskih članova, u tom smislu da moraju imati najmanje bar jedan glas. U suprotnom moglo bi se dogoditi da manjinski članovi nemaju pravo glasa. Uvođenjem navedene odredbe, briše se odredba kojom je bilo propisano da svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno učešću njegovog udela u osnovnom kapitalu društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno. Navedena odredba stava 2. tumačila se i tako da član sa zanemarljivim udelom nema ni jedan glas

Članom 69. Nacrta zakona preciziraju se odredbe člana 200. kojima se uređuje delokrug skupštine, radi preciziranja kojim je preformulisana uvodna rečenica navedenog člana jer bi se ista mogla tumačiti i tako da se osnivačkim aktom predvidi da skupština ne odlučuje ni o jednom pitanju iz člana 200, već da se njena nadležnost moće preneti nekom organu društva. Takođe, ostale intervencije u tekstu sprovedene su radi saglašavanja sa drugim zakonskim odredbama.

Članom 70. Nacrta zakona, članom 202. propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % glasova, umesto dosadašnjih 20 % ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova. Navedenom odredbom vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih akcionara u skladu sa Akcionim planom - doing business list.

Članom 71. Nacrta zakona interveniše se u članu 205. stav 1. i propisuje mogućnost da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5% udela, umesto dosadašnjih 10 % udela, u osnovnom kapitalu društva mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice, osim ako je osnivačkim aktom ovo pravo dato i članovima koji poseduju ili zastupaju i manji procenat udela u osnovnom kapitalu društva. Navedenim intervencijama u članu 205. izjednačen je položaj članova društva sa pravom na predlaganje dopune dnevnog reda jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.

Članom 72. Nacrta zakona preciziraju se odredbe člana 211. u smislu da se stav 3. kojim je bilo propisano da se jednoglasno odlučuje o obavezi članova na dodatne uplate, kao i o vraćanju tih uplata, briše, jer je navedena odredba bila nesaglasna sa članom 178. zakona. Takođe, član se dopunjuje odredbom kojom se preciznije uređuje pitanje potpisivanja odluka skupštine, zbog problema koji su nastali u praksi prilikom registracije odluka, u kom postupku se pojavilo kao sporno pitanje ko potpisuje odluke skupštine da bi one bilo formalno ispravne i prihvatljive APR-u za registraciju. Naročito je sporno bilo pitanje potpisivanja odluka skupštine u višečlanim društvima. Odredba kojom se preciznije uređuje pitanje potpisivanja odluka skupštine, skodno se primenjuje i kod vođenja i potpisivanja zapisnika.

Članom 73. Nacrta zakona dopunjuju se odredbe člana 221. kojima se uređuje zastupanje, i to stavovima kojima se uređuje da ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, član društva ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva, a koji postupak je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva. Navedena dopuna bila je nužna jer u ovom slučaju nije bila propisana shodna primena člana 397.

Članom 74. Nacrta zakona u članu 222. stav 2. Zakona briše iz razloga što je to pitanje već uređeno članom 200. tačka 19. i članom 232 stav 1. tačka 10.

Članom 75. Nacrta zakona u članu 232. preciziraju se odredbe kojima se uređuju nadležnosti Nadzornog odbora, jer u dosadašnjem rešenju nije bilo propisano da nadzorni odor imenuje i ostale zastupnike,

Članom 76. Nacrta zakona u članu 246. vrši se izmena propisanih obaveznih elemenata statuta akcionarskog društva u smislu da se u stavu 1. tačka 5. brišu reči "i drugih hartija od vrednosti", jer društvo ne može znati sve vrste hartija od vrednosti koje će izdavati.

Članom 77. Nacrta zakona interveniše se u članu 253. tako da se odredbe navedenog člana dopunjuju odredbom kojom se propisuje da se preferencijalne akcije mogu izdavati samo za novčani ulog.

Članom 78. Nacrta zakona preciziraju se odredbe člana 259. kojim se uređuje utvrđivanje tržišne vrednosti akcija, sa ciljem da se otklone zloupotrebe u trgovini akcijama koje su prema postojećem rešenju bile moguće. Naime, rešenjem iz Nacrta zakona tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu kapitala, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se najmanje u tri meseca tog perioda trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou uz ostvareni obim trgovanja koji je iznosio najmanje 0,05% ukupnog broja izdatih akcija te klase.

Članom 79. Nacrta zakona preciziraju se odredbe člana 265. kojima se uređuje sadržaj osnivačkog akta tako da se propisuje da osnivački akt, između ostalog, sadrži i podatke o akcionarima koji osnivaju društvo, u skladu sa članom 9a ovog zakona, kao i podatak o prebivalištu akcionara a radi usaglašavanja sa članom 94. i 141, kao i novunetim članom 9a. Takođe, u navednoj odredbi briše se tačka 6. kojom je bilo propisano da osnivački akt sadrži i izjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija, a s obzirom da je članom 264. stav 1. propisano da akcionari koji osnivaju društvo potpisuju osnivački akt društva, čime osnivači zapravo osnivaju ad. i tim aktom preuzimaju i obaveze u pogledu upisa i uplate akcija, shodno čemu je tačka 6. člana 265. sasvim suvišna. Osim toga postavlja se i pitanje da li se navedena izjava nalazi u okviru osnivačkog akta ili one čine poseban deo van osnivačkog akta koji daje svaki osnivač.

Članom 80. Nacrta zakona vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih akcionara. Naime, u članu 271. uređuje se pravo na dividendu, a sa ciljem da se odredi rok do kada se dividenda mora isplatiti akcionarima nakon njenog usvajanja na sednici skupštine, kako bi se izbegle situacije da se raspoređena dobit za dividende isplaćuje akcionarima godinama kasnije ili čak nikad, što je u praksi bio slučaj.

Članom 81. Nacrta zakona briše se član 276. kojim je bilo propisano da se na zajam i davanje obezbeđenja društvu od strane akcionara shodno primenjuju odredbe člana 181. ovog zakona o zajmu i davanju obezbeđenja člana društva s ograničenom odgovornošću. Odredbu je nužno brisati jer su i odredbe člana 181. zakona prestale da važe.

Članom 82. Nacrta zakona u članu 278. preciziraju se odredbe kojima se uređuje isključenje prava prečeg upisa, tako da se u stavu 2. precizira da se odluka skupštine donosi tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara te klase i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, a na koji način se vrši usklađivanje sa stavom 1. člana 277. i članom 288. i 351.

Članom 83. Nacrta zakona član 280. menja se iz razloga što odredbe koje se odnose na isključenje člana kod društva sa ograničenom odgovornošću nisu primenjive na akcionarska društva iz razloga što konkretni akcionari pored upisanih akcija koje nisu uplatili, mogu posedovati i akcije koje su u celosti uplaćene. U tom smislu ovaj član je trebalo preraditi u smislu uređenja datih pitanja za akcionarska društava, tako da podrazumevaju postupak povlačenja i poništaja akcija zbog neuplate odnosno neunošenja uloga.

Članom 84. Nacrta zakona interveniše se u članu 284. kojim se proisuje da se odredbe člana 282. st. 2. do 5. ovog zakona ne primenjuju ako društvo stiče sopstvene akcije, a u kojoj odredbi se briše tačka koja se odnosi na isključenje akcionara.

Članom 85. Nacrta zakona u članu 285. zakona dodaje se novi stav, kojim se propisuje izuzetak od stava 1. ovog člana, a kojim se uređuje da javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala. Navedena odredba je uneta radi usklađivanja odredaba ovog zakona sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 86. Nacrta zakona precizira se odredba člana 287. radi unapređenja odredbe u smislu da se uvodi obaveza odbora direktora odnosno nadzornog odbora da poništi akcije i po tom osnovu smanji kapital društva, ako to društvo nije uradilo u roku od godinu dana od dana sticanja akcija iz stava 1. ovog člana.

Članom 87. Nacrta zakona interveniše se u članu 288. radi preciziranja odredbe i usaglašavanja sa članom 277, 278. i 351.

Članom 88. Nacrta zakona interveniše se u članu 294. zakona i precizira stav 6. navedenog člana tako da se propisuje da se ograničenje iz stava 5. ovog člana ne primenjuje se ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu povećanja osnovnog kapitala nenovčanim ulozima, ali pod uslovom da se nenovčani ulog odmah u celosti unosi.

Članom 89. Nacrta zakona interveniše se u članu 296. radi usaglašavanja sa članom 259. i 260. i odredba stava 5. ovog člana se menja i propisuje da ako odluka o povećanju osnovnog kapitala nenovčanim ulozima ne sadrži podatke iz stava 3. ovog člana, pravne radnje koje su preduzete radi unosa nenovčanog uloga u društvo, ne proizvode pravno dejstvo prema društvu.

Članom 90. Nacrta zakona u odredbama člana 298. kojima se uređuje uplata akcija po osnovu novih uloga i unos nenovčanih uloga, vrši se preciziranje radi usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 91. Nacrta zakona precizira se odredba člana 299, s obzirom da se unos nenovčanog uloga ne može dokazati na drugi način potrebno je uz zahtev za povećanje kapitala društva, Centralnom registru dostaviti i dokaz o unetom nenovčanom ulogu odnosno dostaviti izjavu zakonskog zastupnika kojom se potvrđuje da je nenovčani ulog unet.

Članom 92. Nacrta zakona u članu 301. interveniše se tako da se daje mogućnost društvu da proširi krug lica koja će imati pravo na kupovinu akcija i vrši se usklađivanje sa odredbom člana 295. koja razlikuje uslovno povećanje od povećanja koje nastaje kao rezultat statusne promene. Takođe, intervencijama u navedenom članu precizira se da je u pitanju odluka uslovnom povećanju osnovnog kaitala.

Članom 93. Nacrta zakona u članu 303. vrši se usaglašavanje sa intervencijama izvršenim u članu 301.

Članom 94. Nacrta zakona u članu 319. vrši se ispravljanje pogrešnog pozivanja na stavove u predmetnom članu.

Članom 95. Nacrta zakona član 326. dopunjuje se novim stavom 5. kojim se propisuje da u slučaju iz stava 4. ovog člana, kada je jedini član društva pravno lice, statutom se može odrediti organ tog člana društva koji u njegovo ime vrši funkciju skupštine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog člana. Odredba je uneta u tekst radi jer kod kontrolnih društava koja imaju dva ili više kontrolisanih društava, nije bilo predviđeno koji organ će vršiti funkciju skupštine u kontrolisanim društvima.

Članom 96. Nacrta zakona precizira se član 335. kojim se uređuje poziv za sednicu tako što se dopunjuje odredbom kojom se propisuje da je akcionarsko društvo dužno da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na interenet stranici Centralnog registra. Takođe, propisuje se da se odluka nadležnog odbora o sazivanju sednice skupštine akcionara kod javnih akcionarskih društava, obavezno objavljuje na internet stranici društva i na internet stranici regulisanog tržišta, odnosno multilateralne trgovačke platforme, odmah po donošenju, a najkasnije narednog radnog dana. Takođe, izmenama u navedenom članu propisuje se da se materijali za sednicu skupštine moraju se staviti na raspolaganje akcionarima na internet stranici društva istovremeno sa upućivanjem poziva, tako da ih akcionari mogu preuzeti u celosti, a akcionarima se, na njihov zahtev mora omogućiti lično preuzimanje, odnosno preuzimanje putem punomoćnika u sedištu društva u redovno radno vreme. Naime, dodatna pravila za akcionarska društva,uneta su posebno imajući u vidu da u periodu od donošenja odluke nadležnog organa o sazivanju skupštine, do upućivanja i objavljivanja poziva akcionarima za sednicu skupštine društva, može proći više dana tokom kog perioda postoji opasnost od trgovanja na osnovu informacije koja nije javno dostupna, odnosno nije dostupna svim akcionarima.

Članom 97. Nacrta zakona unapređuju se odredba stava 1. člana 337. kojom se precizira da jedan ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa može odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno predložiti dodatne tačke dnevnog reda sednice o kojima predlažu da skupština raspravlja, pod uslovom da taj predlog obrazlože. Odredba nije suštinski promenila pravo manjinskih akcionara ali su mali akcionari obavezani da mogu predložiti samo dodatne tačke pod uslovom da njihov predlog obrazlože, čime je onemogućena zloupotreba prava na predlaganje dodatnih tačaka dnevnog reda.

Članom 98. Nacrta zakona interveniše se u članu 338. samo u smislu preciziranja pozivanja na član 335, i to u celosti.         

Članom 99. Nacrta zakona u članu 345. preciznije se uređuje ko ne bi mogao biti punomoćnik, i to bez obzira da li je u pitanju dvodomno ili jednodomno društvo, pa je intervencije u članu 345. od značaja jer predstavlja usaglašavanje sa 269. Zakona, koji propisuje da se svi akcionari pod jednakim okolnostima tretiraju na jednak način.

Članom 100. Nacrta zakona u članu 348. stav 4. menja se i istim se propisuje da ako klijent ne izda određena uputstva za glasanje, punomoćje za glasanje može dati pravo banci da glasa samo u skladu sa predlogom koji je sama banka dala klijentu u pogledu vršenja prava glasa. Intervencijom u navedenoj odredbi isključuje se mogućnost da banka glasa u skladu sa predlozima odbora direktora društva, odnosno nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.  

Članom 101. Nacrta zakona u članu 351. u st. 1. i 2. precizira se način utvrđivanja kvoruma jer je u praksi bilo nedoumica u primeni navedenih odredaba koje se otklanjaju, a čime se onemogućava zloupotreba u korišćenju prava glasa akcionara.

Članom 102. Nacrta zakona interveniše se u članu 353. i precizira se kvorum za ponovljenu sednicu, sa ciljem itklanjanja nedoumica u primeni postojećeg zakonskog rešenja.

Članom 103. Nacrta zakona u članu 379. stav 2. menja se tako da se istim uređuje da ako je poništena odluka bila registrovana u skladu sa zakonom o registraciji, nadležni sud presudu iz stava 1. ovog člana po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije u skladu sa zakonom o registraciji, a odredba je dopunjena mogućnošću da parnične stranke imaju pravo da zahtevaju registraciju promene onih podataka koji su bili registrovani na osnovu poništene odluke, ukoliko su ti podaci registrovani na dan podnošenja prijave.

Članom 104. Nacrta zakona u članu 394. stav 3. se precizira u smislu da se propisuje da mandat direktora prestaje ako skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje društva na redovnoj sednici skupštine, dok je u postojećem zakonskom rešenju propisano da mandat direktora prestaje ako skupština ne usvoji godišnje finansijske izveštaje društva u roku koji je predviđen za održavanje redovne sednice. Navedeno preciziranje je nužno jer direktoru ne bi trebalo da prestane mandat samo zbog toga što se redovna sednica ne održi u zakonskom roku, jer se ta sednica može održati i posle tog roka, već bi trebalo da mu mandat prestane ako skupština nije usvojila navedene izveštaje, ali da je održana u zakonskom roku, kako je intervencijama u članu 394. stav 3. i predloženo.

Članom 105. Nacrta zakona u članu 396. stav 4. se vrši preciziranje navedene odredbe u smislu da se u skladu sa zakonom o registraciji registruje ne samo ostavka, već i brisanje direktora.

Članom 106. Nacrta zakona u članu 398. vrši se intervencije u smislu preciziranja pozivanja u odredbi a imajući u vidu sadržinu stavova u odnosu na koje treba vršiti pozivanje.

Članom 107. Nacrta zakona u članu 415. stav 4. reči: "stava 4.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 3.ˮ, a intervencija predstavlja ispravku tehničke greške.

Članom 108. Nacrta zakona u članu 422. stav 2. tačka 4) reči: "da su u nadležnostiˮ zamenjuju se rečima: "da je potrebna saglasnostˮ. Naime, vrši se suštinsko preciziranje kojim se propisuje da je za obavljanje odnosno preduzimanje pobrojanih poslova, potrebna saglasnost nadzornog odbora za one poslove za koje je ovim zakonom propisano da je potrebna navedena saglasnost.

Članom 109. Nacrta zakona u nazivu člana 426. precizira se da je reč o odredbama kojima se uređuje ne samo ostavka izvršnog direktora, već i postavljanje privremenog zastupnika. Interencijama u navedenom članu propisuje se i da vanparnični postupak postavljenja privremenog zastupnika društva od strane suda, hitan.

Članom 110. Nacrta zakona u članu 427. precizira se da izvršni odbor, između ostalog, isplaćuje dividendu u okviru ovlašćenja koja su mu data statutom ili odlukom skupštine, čime se navedena odredba usklađuje sa članom 271.

            Članom 111. Nacrta zakona dopunjuje se član 440. odredbom kojom se propisuje da se ostavka i brisanje člana nadzornog odbora registruje u skladu sa zakonom o registraciji, radi usklađivanja sa interencijama u članu 426. u koji je uvedena nova odredba kojom se propisuje da se ostavka i brisanje izvršnog direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Članom 112. Nacrta zakona interveniše se članu 441, a kojim se uređuje nadležnost nadzornog odbora, čime se odredbe ovog člana preciziraju i usklađuju sa drugim zakonskim odredbama.

Članom 113. Nacrta zakona član 466. usaglašava se sa odredbama člana 81.

 Članom 114. Nacrta zakona u članu 469. stav 3. tačka 5) posle reči: "društvaˮ dodaju se zapeta i reči: "po vrednosti utvrđenoj u skladu sa članom 475. stav 2. ovog zakonaˮ, a reči: "po tržišnoj vrednosti u smislu ovog zakonaˮ brišu se.

Članom 115. Nacrta zakona u članu 470. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, kojim se precizira da se jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra se istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti. Intervencije u odredbama navedenog člana bile su neophodne iz razloga što je primena istih u praksi izazvala niz nedoumica naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem jer je odredbama člana 470. propisano i da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u član 470. uneta je nova odredba kojom se navedeno pitanje precizno definiše.

Članom 116. Nacrta zakona u članu 472. stav 1. menja se i istim s uređuje da ako nije pribavljeno odobrenje u skladu sa čl. 470. i 471. ovog zakona, društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva može podneti tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje sticanja odnosno, raspolaganja imovinom velike vrednosti, pod uslovom da je posedovao ili predstavljao najmanje 5% osnovnog kapitala društva na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno pravne radnje, čime se precizira aktivna legitimacija za podnošenje tužbe. Navedena tužba može se podneti u roku od šest meseci od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je razmatran izveštaj o poslovanju za poslovnu godinu u kojoj je izvršeno sticanje odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, a najkasnije u roku od 3 godine od dana sticanja odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, a što je uređeno stavom 4. U stavu 3. navedenog člana reči: "Odbor direktora, odnosno nadzorni odborˮ zamenjuju se rečima: "članovi odbora direktora, odnosno članovi nadzornog odboraˮ, iz razloga što ne može biti propisana odgovornost kolektivnog organa. Takođe, intervencijama u navedenom članu njegove odredbe dopunjuju se radi preciziranja da društvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5% osnovnog kapitala društva, može podneti tužbu za naknadu štete protiv lica iz stava 3. ovog člana.

Članom 117. Nacrta zakona u članu 474. kojim se uređuje pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija, stav 1. tačka 1) precizira se tako da akcionar može da traži od društva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za odluku o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava iz člana 251. stav 1. tač. od 1) do 4) i prava iz člana 253. ovog zakona, dok je u sada važećem rešenju bilo propisano da može da traži od društva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se uzdrži od glasanja za odluku o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava predviđena statutom ili zakonom, a koja odredba nije bila dovoljno precizna.

Članom 118. Nacrta zakona u članu 479. vrše se prciziranja radi usaglašavanja teksta sa svim pravnim formama koje su zakonom propisano.

Članom 119. Nacrta zakona precizira se član 482. stav 2. o promeni jedne od pravnih formi u pravnu formu akcionarskog društva i promenu kada javno akcionarsko društvo prestaje da bude javno shodnom primenom zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Članom 120. Nacrta zakona u članu 495. interveniše se tako što se u odredbi stava 1. produžava rok, i to zbog složenosti instituta statusne promene koja utiče na prava raznih aktera i treba im dati više vremena da se upoznaju sa tako bitnim promenama. Naime, navedenim izmenama se propisuje da nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele, društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima, i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, i to najkasnije 60 dana, umesto sada propisanih mesec dana, a pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni. Navedeno je i u skladu sa članom 92. stav 1. Direktive 2017/1132/ EU. Takođe, u članu 495. briše se odredba stava 2. kojom se propisuje da nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele moraju biti objavljeni neprekidno najmanje 60 dana od dana održavanja sednice skupštine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim nacrtima mora biti omogućen svim zainteresovanim licima bez obaveze identifikacije i bez naknade. S obzirom da je članom 6. tačka 6. Direktive 2009/109/EZ data mogućnost, ali ne i obaveza državama članicama da propišu ovu obavezu, a osim toga propisani rok je bio predugačak i besmislen jer teče od dana kada je odluka skupštine već doneta, predmetna obaveza objavljivanja u trajanju od najmanje 60 dana, je brisana. Ostale intervencije u članu 495. predstavljaju tehničko usaglašavanje teksta sa navedenim izmenama.

Članom 121. Nacrta zakona u članu 498. stav 4. dopunjen je u smislu da je skupština dužna da istovremeno sa donošenjem odluke statusnoj promeni, donese odluku o povećanju, odnosno smanjenju osnovnog kapitala u zavisnosti od vrste statusne promene, a što dosada nije bilo propisano. Takođe, posle stava 4. dodaje se novi stav 5, kojim se vrši preciziranje problema nastalih u praksi i vrši zaštita manjinskih akcionara. U tom smislu novounetom odredbom uređuje se da, ako se statusnom promenom vrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, odluka o statusnoj promeni mora da sadrži odredbu o tome da stupa na snagu davanjem pisane izjave od strane lica iz člana 474. stav 4, da se svaki član društva prenosioca saglasio da se statusnom promenom izvrši zamena udela, odnosno akcija u drugačijoj srazmeri, osim članova društva prenosioca koji koriste svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508. ovog zakona.

Članom 122. Nacrta zakona briše se stav 2. člana 502. kojim je bilo propisano da se na povećanje osnovnog kapitala javnog akcionarskog društva kao društva sticaoca ne primenjuju se odredbe Zakona o tržištu kapitala koje se odnose na odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, kao i druge odredbe tog zakona koje su nespojive sa zamenom akcija u postupku statusne promene. Navedeno iz razloga što je ova odredba stvarala zabunu i iz razloga što je ista imala smisla kada je Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa tadašnjim zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti odobravala sve vidove povećanja osnovnog kapitala, a što po sadašnjem zakonu ne odobrava. Po sadašnjem rešenju zakona kojim se uređuje tržište kapitala, ova komisija odobrava samo proskpekt za javnu ponudu pri izdavanju hartija od vrednosti.

 Članom 123. Nacrta zakona u članu 504. stav 1. dopunjuje se tako da se registracija statusne promene vrši u skladu sa zakonom o registraciji u odnosu na društvo sticaoca i u odnosu na društvo prenosioca, a nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele. Dopunom navedene odredbe precizira se da se registracija statusne promene vrši nakon stupanja na snagu ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele iz razloga što je rok za objavu nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrta plana podele, iz člana 495. produžen radi zaštite poverilaca i trećih lica, sa ciljem da se ne bi odugovlačio postupak registracije, nakon donošenja odluke o statusnoj promeni. Odredba se dopunjuje i propisivanjem da se registracija statusne promene ne može vršiti pre isplate nesaglasnih akcionara koji u statusnoj promeni učestvuju, o čemu su lica iz člana 474. stav 1. pisanom izjavom potvrđuju da su isplaćeni svi nesaglasni članovi društva, odnosno kojom potvrđuju da nije bilo nesaglasnih članova tog društva.

Članom 124. Nacrta zakona u članu 508. kojim se uređuje pravo na isplatu, dopunjuje se odredba kojom je bilo propisno da udeli, odnosno akcije otkupljene u skladu sa ovim članom postaju sopstveni udeli, odnosno akcije društva sticaoca, osim kod podele uz osnivanje kada se raspodeljuju na članove društava koja se osnivaju, jer u ovom slučaju odnosno, u postupku osnivanja, društvo ne može steći sopstvene udele odnosno akcije.

Članom 125. Nacrta zakona posle člana 514. dodaju se deo sedmi a, kojim se uređuje prekogranično spajanje i pripajanje i u tekst uvode novi čl. 514a do 514m. Istim odredbama definiše se prekogranično pripajanje kao ono pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 245. ili 139. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru.Jedno ili više ovako definisanih društava pripajaju se drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Takođe, novounetim odredbama definiše se i prekogranično spajanje koje je u smislu ovog zakona ono spajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 245. ili 139. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društavo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice. Dva ili više društava spajaju se osnivanjem novog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije. Novounetim odredbama uređuju se najznačajnija pitanja vezana za prekogranično pripajanje i spajanje, uređivanjem      zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, njegovog objavljivanja, izveštaja nadležnog organa društva i izveštaja revizora o pripajanju, kao i njihovog usvajanja na skupštini. Ovim odredbama uređuje se i javnobeležnička isprava koja predhodi registraciji pripajanja, registracija pripajanja, pravne posledice pripajanja, pojednostavljeni postupak pripajanja, Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju, ništavost registracije pripajanja i druga pitanja od značaja, s tim da se propisuje da se odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno primenjuju i na prekogranična spajanja

Članom 126. Nacrta zakona izmenjen je uslov za prinudni otkup akcija od manjinskih akcionara, kojim su njihova prava daleko bolje zaštićena, te je propisano pravo većinskog akcionara na prinudni otkup koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 95% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, što u skladu sa dobrom praksom u velikom broju zemalja članica Evropske unije. Naime, u dosadašnjem rešenju bilo je propisano da na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva. Nacrtom zakona navedena odredba se menja, pa se propisuje da na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 95% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, skupština donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva. Takođe, precizira se da se predmetna odluka donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi postojeća formulacija ove odredbe izazivala nedopumice u pogledu da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa. Iz navedenog člana brisane su odredbe koje su propisivale da se statutom može predvideti da prinudni otkup nije dopušten ili se može propisati veći procenat učešća otkupioca u osnovnom kapitalu.

Članom 127. Nacrta zakona menja se član 516. i izmenjenom odredbom se podrobno i hronološkim redom propisuje da u samoj odluci o prinudnom otkupu treba da bude utvrđena cena akcija koje su predmet prinudnog otkupa, kao i pitanje registracije, dostavljanja odluke Centralnom registru, kao i deponovanje sredstava za isplatu cene. Takođe, uređeno je i da se način i rok isplate cene vrši u skladu sa pravilima poslovanja odnosno da se prenete akcije upisuju na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica. Navedeno iz razloga što je u članu 515. stav 1. uređeno da se odluka o prinudnom otkupu donosi bez obzira na terete.  

Članom 128. Nacrta zakona član 519. se briše iz razloga što se izmenama člana 516. uređuje pitanje registracije odluke o prinudnom otkupu, kao i njeno dostavljanje Centralnom registru.

Članom 129. Nacrta zakona interveniše se u članu 521. i isti se precizira tako što se iz istog brišu odredbe koje su izazivale nedoumice u praksi. Naime, briše se odredba kojom je bilo propisano da nadležni sud obaveštava Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti radi obustavljanja isplate cene akcionarima čije su akcije predmet prinudnog otkupa ako je podnet zahtev da nadležni sud u vanparničnom postupku utvrdi vrednost tih akcija. Odredba je brisana iz razloga što je stvarala probleme u praksi u smislu da obustava isplate cene prema svim akcionarima nema smisla, kao i zbog toga što u pitanju i nije obustava postupka.

Članom 130. Nacrta zakona u celosti se menja član 522. zbog potrebe za velikom brojem intervencija u njegovim odredbama. Izmenama postojećeg člana propisano je da je kontrolni akcionar u obavezi da otkupi akcije svakog od preostalih akcionara na njegov pisani zahtev u slučaju kada stekne akcije koje predstavljaju najmanje 95% osnovnog kapitala akcionarskog društva. Pored toga, postojeća odredba je bila nedovoljno precizna i postojala je potreba da se odredbe sistematizuju u situaciji ako društvo ne utvrdi cenu za otkup akcija, pa je data zaštita kontrolnom akcionaru da može pred nadležnim vanparničnim sudom utvrditi tu cenu. Takođe, izmenjenom odredbom dat je odgovor i na pitanje šta se dešava ukoliko se ne isplati utvrđena cena, pa je uvedena odredba kojom se propisuje da ukoliko kontrolni akcionar ne izvrši isplatu utvrđene vrednosti akcija, akcionar može podneti tužbu nadležnom sudu radi isplate.

Članom 131. Nacrta zakona interveniše se u članu 523. iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o preuzimanju koji ne pravi razliku između cene u dobrovoljnoj i obavezujućoj ponudi. Naime, cena se u oba slučaja formira na isti način, pa manjinski akcionara ovako neće biti u nepovoljnijem položaju u odnosu na postojeće norme.

Članom 132. Nacrta zakona u članu 536. stav 4. reči: "120 danaˮ zamenjuju se rečima: "150 danaˮ, u smislu da početni likvidacioni izveštaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a najkasnije 150, umesto dosadašnjih 120 dana od dana početka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje. Dakle, produžen je rok za sastavljanje početnog likvidacionog izveštaja jer je rok od 90 dana rok za prijavu potraživanja, a nakon toga počinje da teče rok od 30 dana za prihvat odnosno osporavanje potraživanja, pa je rok od 120 dana bio kratak. Takođe, precizirano je da se usvojeni početni likvidacioni izveštaj registruje u skladu sa zakonom o registraciji, i to u roku od 15 dana od dana usvajanja, jer navedeni rok dosadašnjim odredbama nije bio propisan.

Članom 133. Nacrta zakona u članu 537. s obzirom da likvidacioni upravnik ima svojstvo zakonskog zastupnika i ima iste obaveze kao zakonski zastupnik, u navedenom članu propisuje da likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci umesto sada propisanog roka od tri meseca. Takođe, precizira se da se godišnji likvidacioni izveštaji registruju u skladu sa zakonom o registraciji, i to u roku od 15 dana od dana usvajanja.

Članom 134. Nacrta zakona u članu 540. stav 3. reči: "i donosi odlukuˮ zamenjuju se rečju: "odlukomˮ, tako da se precizira da ortaci, komplementari, odnosno skupština usvaja propisane dokumente odlukom o okončanju likvidacije, umesto dosadašnjeg rešenja kojim je bilo propisano da ortaci, komplementari, odnosno skupština usvaja propisane dokumente i donosi odluku o okončanju likvidacije. Naime, odredba se navedenim intervencijama precizira iz razloga što je u pitanju jedna odluka, odnosno odluka o okončanju likvidacije kojom se usvajaju i propisani dokumenti, odnosno završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji itd.

Članom 135. Nacrta zakona interveniše se u članu 543. S obzirom da se u praksi javljaju slučajevi u kojima su privredna društva-izdavaoci finansijskih instrumenata brisani iz registra privrednih subjekata po osnovu okončanja likvidacije, a da nisu izvršili ispis finansijskih instrumenata u Centralnom registru, bilo potrebno je uvesti obavezu sprovođenja postupka ispisa finansijskih instrumenata pre brisanja privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Posledica nedostatka ove obaveze u zakonskoj regulativi jeste postojanje aktivnih akcija izdavaoca koji praktično više ne postoje. Radi otkanjanja navedenih nedostataka, odredbe člana 543. kojima se uređuje okončanje likvidacije dopunjene su u smislu da se po okončanju likvidacije društvo briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, a u slučaju akcionarskog društva, brisanje se vrši tek nakon podnošenja zahteva Centralnom registru za ispis finansijskih instrumenata iz registra. Član 543. unapređuju se preciziranjem odredbe kojom se propisuje da se poslovne knjige i dokumenta društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju tako da budu dostupni na teritoriji Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica koje mora imati prebivalište odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Čl. 136, 137. i 138. Nacrta zakona preciziraju se odredbe čl. 546. i 547. kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i unošenje novina u smislu da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 30 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Nacrtom zakona u tekst se uvode i nove odredbe člana 547a kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije iz raloga što je bilo potrebno bliže urediti pravni položaj privrednih društava u prinudnoj likvidaciji, radi otklanjanja spornih pitanja koja su onemogućavala primenu odredbi u praksi, kao i radi zaštite poverilaca. Takođe, odredbama novounetog 547b uređuje se okončanje postupka prinudne likvidacije.

Članom 139. Nacrta zakona u članu 567. dopunjuje se odredba stava 1. ovog člana, a radi preciznijeg definisanja pojma ogranka.

Čl. 140, 141, 142. i 143. Nacrta zakona interveniše se u odredbama kojima se uređuje registracija ogranka. Tako se član 569. menja i izmenama se uvodi obaveznost registracije ogranka radi lakšeg praćenja delatnosti ogranka a što je od značaja sa stanovišta poreske politike i politike zapošljavanja, osiguranja, socijalnih pitanja itd. Novim rešenjem propisuje se da se ogranak kako domaćeg tako i stranog privrednog društva registruje u skladu sa zakonom o registraciji. U registru se registruju promene podataka, prestanak, odnosno brisanje ogranka u skladu sa zakonom o registraciji. Takođe, intervencijama u članu 571, 572. i 573. vrše se korekcije kojima se preciziraju navedene odredbe u pogledu upotrebe poslovnog imena i drugih podataka, kao i specifičnosti u vezi sa ogrankom stranog privrednog društva. Intervencijama u članu 573. posebno se uređuje i da odluka o obrazovanju ogranka sadrži i adresu za prijem elektronske pošte.

 Članom 144. Nacrta zakona vrši se dopuna u članu 575. kojim je propisano da se predstavništvo stranog privrednog društva obrazuje odlukom nadležnog organa osnivača, a da odluka o obrazovanju obavezno sadrži i adresu za prijem elektronske pošte a u skladu sa konceptom E -Uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede.

Članom 145. Nacrta zakona u članu 576. kojim se uređuje prestanak predstavništva, odredba kojom se propisuje da predstavništvo prestaje odlukom o prestanku predstavništva i prestankom postojanja osnivača predstavništva, dopunjuje se u smislu da predstavništvo prestaje prestankom postojanja osnivača predstavništva osim ako u slučaju statusne promene postoji odluka pravnog sledbenika osnivača predstavništva o nastavku rada predstavništva. Na ovaj način se otklanjaju uočeni problemi u praksi, kada su u pitanju statusne promene kod osnivača predstavništva stranog pravnog lica, s obzirom da se kod određene vrste statusnih promena prava i obaveze prenose na sticaoca, pa time i prava i obaveze koje se tiču predstavništva.

Članom 146. Nacrta zakona posle člana 577. dodaje se deo jedanaesti a, sa čl. 577a do 577š, kojima se uređuje osnivanje Evropskog akcionarskog društva (Societas Europea) u Republici Srbiji, u skladu sa Uredbom Saveta 2157/2001/EEZ od 8. oktobra 2001. godine. Navedenim odredbama uređuje se da se Evropsko akcionarsko društvo (u daljem tekstu: evropsko društvo) osniva u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara, koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima iz člana 18. ovog zakona. Evropsko društvo koje se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registru u skladu sa zakonom o registraciji. Takođe, navedenim odredbama propisuju se i načini osnivanja evropskog društva, osnovni kapital, osnivački akt i statut. Posebno se uređuje pitanje osnivanja Evropskog društva pripajanjem i spajanjem kroz propisivanje svih pitanja od značaja za zajednički nacrt ugovora o pripajanju, njegovo objavljivanje, izveštaj nadležnog organa društva i izveštaj revizora o pripajanju i njihovo usvajanje na skupštini. Takođe, navedenim odredbama uređuje se i javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji, registracija, pravne posledice osnivanja evropskog društva pripajanjem, učestvovanje zaposlenih u odlučivanju, kao i shodna primena u smuslu da se odredbe ovog dela zakona o osnivanju evropskog društva pripajanjem, shodno primenjuju i na osnivanje evropskog društva spajanjem. Ovim delom zakona uređuju se i pitanja od značaja za osnivanje evropskog društva kao holdinga, promena pravne forme akcionarskog društva u evropsko društvo, prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu i s tim u vezi, plan prenosa i javnobeležnička potvrda. Posebno je uređeno pitanje upravljanja evropskim društvom koje je registrovano u Republici Srbiji, kao i prestanak evropskog društva u smislu da se odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno primenjuju i na likvidaciju evropskog društva, a odredbe zakona kojim se uređuje stečaj shodno se primenjuju i na stečaj evropskog društva. Novounetim odredbama propisuje se i da Registar privrednih subjekata u roku od mesec dana od dana registracije osnivanja evropskog društva, brisanja evropskog društva iz registra i prenosa sedišta, dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica obaveštenje o registrovanim podacima radi objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije.

Članom 147. Nacrta zakona posle člana 580. dodaje se deo dvanaesti a, čijim se čl. od 580a do 580č uređuje Evropska ekonomska interesna grupacija, u smislu da se u Republici Srbiji može osnovati Evropska ekonomska interesna grupacija u skladu sa Uredbom Saveta 2137/85/EEZ od 25. jula 1985. godine, koja je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Navedenim odredbama uređuje se cilj osnivanja i aktivnosti grupacije, osnivanje i registracija grupacije, kao i njeno sticanje svojstva pravnog lica i finansiranje i odgovornost za obaveze, promena i prenos njenog sedišta, organi grupacije, prestanak grupacije i druga pitanja od značaja.

  Članom 148. Nacrta zakona u članu 585. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), kojom se uređuje da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ako na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata ne objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje (član 66. stav 9.). Navedena odredba uneta je u tekst zakona radi usaglašavanja sa izmenama kojom se propisuje nova obaveza (u članu 66.) u slučaju postojanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Takođe, odredba se dopunjuje novom tačkom kojom se propisuje novčana kazna za obavljanje delatnosti u ogranku koja nije registrovana a radi usaglašavanja sa intervencijama članu 569. stav 1.

Članom 149. i 150. Nacrta zakona uređuje se brisanje iz registra privrednih društava i drugih oblika obavljanja privredne delatnosti koji nisu prevedeni u registar privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RSˮ, br. 99/11 i 83/14) danom početka primene ovog zakona, s tim da se navedena odredba ne odnosi na privredna društva i druge oblike obavljanja privredne delatnosti čije se sedište nalazi teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koja posluju društvenim ili javnim kapitalom. Takođe, uređuje se i da članovi, odnosno osnivači privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata, kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RSˮ, br. 55/04, 61/05 i 111/09 - dr. zakon) danom stupanja na snagu ovog zakona postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata, u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata. Navedene odredbe od značaja su iz razloga što neka od privrednih društava nisu podnela inicijativu za prevođenje zbog postojanja nepotpune baze podataka o privrednim subjektima koji su bili registrovani u nadležnim sudovima do 31. decembra 2014. godine, pa po tom osnovu i nisu bili stavljeni u status neaktivnih, a shodno tome nisu ni mogli biti brisani kao neaktivni privredni subjekti.

Članom 151. Nacrta zakona propisuje se da privredni subjekt nad kojim je zaključen stečajni postupak rešenjem u skladu sa odredbama člana 150. do 154. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/2012 - US i 83/14), a koje je postalo pravnosnažno pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda ("Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12), smatra se brisanim danom pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka, o čemu će registrator koji vodi registar privrednih subjekata doneti rešenje po službenoj dužnosti. Navedenom odredbom uspostavlja se pravni osnov za brisanje navedenih privrednih društava, odnosno izvršenje pravosnažne sudske odluke.

Članom 152. Nacrta zakona propisuje se da će se postupci prinudne likvidacije započeti do dana početka primene ovog zakona, okončati u skladu sa odredbama ovog zakona.

Članom 153. Nacrta zakona uređuje se rok za registraciju adrese za prijem elektoronske pošte, i to u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

Članom 154. Nacrta zakona propisuje se stupanje na snagu ovog zakona, i to osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a njegova primena počinje 1. marta 2018. godine, iz razloga što je potreban vremenski period za preduzimanje svih neohodnih aktivnosti na pripremi tehničkih, odnosno softverskih rešenja za primenu odredaba ovog zakona koje se odnose na sprovođenje postupka registracije. Takođe, navedenom odredbom propisuje se da se odredbe dela sedmog a, jedanaestog a i dvanaestog a, primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Pored navedenog, propisuje se da danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaje da se primenjuje odredba člana 287. stav 5. ovog zakona radi usaglašavanja sa Direktivom (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta (ranija Direktiva 77/91/EEZ).

Izvor: Vebsajt Ministarstvo privrede, 15.09.2017.