Email Print

MIŠLJENJE KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI O NIZU PITANJA U VEZI SA INDIREKTNIM STICANJEM AKCIJA SA PRAVOM GLASA


Broj: 2/0-03-438/4-14  
Datum: 15.09.2014.

"Komisija za hartije od vrednosti je dana 12.8.2014. godine primila zahtev za davanje mišljenja.

U zahtevu se navodi sledeće:

Pitanja Podnosioca zahteva su u vezi sa primenom odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ("Zakon").

Planirana transakcija ("Transakcija") podrazumeva kupovinu udela u stranom pravnom licu ("Ciljno društvo"), pri čemu su i prodavac ("Prodavac") i kupac ("Kupac") takođe strana pravna lica. Ciljno društvo čiji se udeli prenose u sklopu Transakcije je većinski akcionar javnog akcionarskog društva u Srbiji, koje je istovremeno većinski akcionar drugih javnih akcionarskih društava u Srbiji ("Ciljna društva u Srbiji"), te će biti obavezno objavljivanje više ponuda za preuzimanje. Osim Ciljnih društava u Srbiji, predmet transakcije su i druga nejavna akcionarska društva i društva s ograničenom odgovornošću u Srbiji i inostranstvu.

Ponude za preuzimanje bi, u skladu sa članom 5. stav 1. Zakona, bile objavljene pre samog sticanja akcija, a po osnovu sporazuma o zajedničkom delovanju između Kupca i Ciljnog društva, koji bi predviđao da sve akcije Ciljnih društava u Srbiji stečene kroz sprovedene postupke preuzimanja budu upisane ili kao akcije Kupca ili kao akcije Ciljnog Društva. Kao lica koja zajednički deluju pojavili bi se prodavac, Kupac, Ciljno društvo, kao i njihova matična i zavisna društva. Ponude za preuzimanje bi bile objavljene i sprovedene u svemu u skladu sa Zakonom, kao obavezujuće ponude.

U vezi sa planiranom Transakcijom, Podnosilac zahteva moli za pojašnjenje u vezi sledećih pitanja:

1. Primena izuzetka iz člana 8, stav 1, tačka 11. Zakona

Prema razumevanju Podnosioca zahteva, u skladu sa članom 8. stav 1. tačka 11. Zakona, koji predviđa da sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzimanje ako nakon sprovedene ponude za preuzimanje stekne akcije ciljnog društva prenosom između lica koja su delovala zajednički u ponudi za preuzimanje, a nakon sprovedenih i okončanih ponuda za preuzimanje po osnovu ugovora o zajedničkom delovanju (kojom je svim manjinskim akcionarima pružena prilika da pod zakonom propisanim uslovima steknu akcije ciljnog društva), Kupac neće imati obavezu objavljivanja još jedne ponovne ponude za preuzimanje u slučaju da Kupac postane vlasnik Ciljnog društva kupovinom udela od Prodavca u inostranstvu, čime Kupac indirektno postaje većinski akcionar Ciljnih društava u Srbiji, pa podnosilac zahteva moli za potvrdu primenjivosti ovog izuzetka u opisanoj Transakciji.

2. Ugovor o prenosu udela kao osnov zajedničkog delovanja

Da li se zaključenje ugovora o prenosu udela između Kupca i Prodavca, kojim je regulisana Transakcija, a kojim je predviđeno da će Kupac postati vlasnik udela Ciljnog društva (a indirektno i vlasnik akcija Ciljnih društava u Srbiji) tek nakon ispunjenja uslova koji su predviđeni ovim ugovorom može smatrati ugovorom o zajedničkom delovanju na osnovu koga nastaje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje, u skladu sa članom 5, stav 1. Zakona ili je neophodno zaključenje posebnog sporazuma o zajedničkom delovanju, u smislu člana 4, stav 1. Zakona?

Da li je dovoljno da ovaj ugovor o prenosu udela potpišu Kupac i Prodavac ili je neophodno da isti potpiše i Ciljno društvo da bi se isti mogao smatrati ugovorom o zajedničkom delovanju na osnovu koga nastaje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje, u skladu sa članom 5, stav 1. Zakona?

Da li se samo radnja potpisivanja ovakvog ugovora o prenosu udela može smatrati zajedničkim delovanjem na osnovu koga nastaje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje, u skladu sa članom 5, stav 1. Zakona?

Ako to nije slučaj, da li je dovoljno da se ugovorom o prenosu udela reguliše da će Kupac, Prodavac i Ciljno društvo objaviti ponudu za preuzimanje po osnovu ugovora ili je neophodno da se izričito navede da će zajednički delovati u smislu Zakona?

3. Odobrenje koncentracije kao uslov za sprovođenje i okončanje ponude za preuzimanje

S obzirom da Transakcija podleže odobrenju koncentracije u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, ugovor o zajedničkom delovanju, odnosno ugovor o prenosu udela biće podneti Komisiji za zaštitu konkurencije odmah nakon potpisivanja, kada će biti objavljena i namera o preuzimanju akcija Ciljnih društava u Srbiji i kada će biti dostavljena odgovarajuća obaveštenja Komisiji za hartije od vrednosti, Centralnom registru i Ciljnim društvima u Srbiji. U narednih 15 dana zahtevi za odobrenje ponuda sa kompletnom dokumentacijom biće podneti Komisiji za hartije od vrednosti.

Imajući u vidu odredbe Zakona o zaštiti konkurencije koje zabranjuju koncentraciju bez odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije, da li bi Komisija za hartije od vrednosti odobrila sprovođenje i okončanje postupka preuzimanja pre nego što Komisija za zaštitu konkurencije izda odobrenje koncentracije, s obzirom da bi, u slučaju da Komisija za zaštitu konkurencije nakon sprovođenja i okončanja ponude za preuzimanje odbije zahtev za odobrenje koncentracije, takvo preuzimanje praktično bilo sprovedeno i okončano suprotno Zakonu o zaštiti konkurencije?

Da li bi Komisija za hartije od vrednosti, po podnetom zahtevu za odobrenje ponude za preuzimanje, kao dopunu dokumentacije tražila odobrenje koncentracije Komisije za zaštitu konkurencije i za to ostavila odgovarajući rok koji bi bio dovoljan za pribavljanje odobrenja koncentracije?

Ukoliko bi Komisija za zaštitu konkurenciji, u skladu sa članom 64, stav 3. Zakona o zaštiti konkurencije, po zahtevu Kupca, donela zaključak kojim posebno odobrava realizaciju preuzimanja prijavljenog Komisiji za hartije od vrednosti pre odobrenja već prijavljene koncentracije, da li bi Komisija za hartije od vrednosti odobrila ponudu za preuzimanje i njeno sprovođenje?

Kako bi postupila Komisija za hartije od vrednosti u slučaju da Komisija za zaštitu konkurencije uprkos tome, a nakon okončanog postupka preuzimanja zabrani koncentraciju?

4. Određivanje cene akcija kod indirektnog sticanja

S obzirom da je u pitanju indirektno sticanje akcija u Ciljnim društvima u Srbiji, a na osnovu ugovora o prenosu udela Ciljnog društva u inostranstvu između Kupca i Prodavca, da li bi kupoprodajna cena iz ugovora o prenosu udela, a koja je određena za celokupnu Transakciju, odnosno za sva društva koja su predmet Transakcije, bila od značaja prilikom određivanja cene u ponudama za preuzimanje akcija Ciljnih društava u Srbiji?

5. Povezanost lica koja zajednički deluju

U slučaju postojanja pismenog ugovora o zajedničkom delovanju čiji su potpisnici Kupac i lica koja sa njim zajednički deluju, te ukoliko nakon sprovedene i okončane ponude za preuzimanje ta lica zajedno steknu preko 90% akcija u Ciljnim društvima u Srbiji, da li je neophodno da bude ispunjen uslov povezanosti između tih lica u periodu dužem od godinu dana u skladu sa članom 515, stav 2. Zakona o privrednim društvima, imajući u vidu da u slučaju prinudnog otkupa koji se sprovodi nakon ponude za preuzimanje, član 523. stav 1. Zakona o privrednim društvima zahteva samo ispunjenje uslova iz člana 515. stav 1. Zakona o privrednim društvima (izuzetno od članova 515. i 516. Zakona o privrednim društvima)?

6. Dobrovoljna ponuda za preuzimanje

Nezavisno od prethodno opisane transakcije, Podnosilac zahteva moli za pojašnjenje da li nakon objavljivanja namere za sprovođenje dobrovoljne ponude za preuzimanje do isteka roka može varirati cena akcija, tj. da li je u tom periodu dozvoljeno slobodno trgovanje akcijama na berzi.

7. Pripajanje

Takođe nezavisno od prethodno opisane transakcije, Podnosilac zahteva moli za potvrdu da su dozvoljena pripajanja društava s ograničenom odgovornošću i nejavnih akcionarskih društava javnom akcionarskom društvu.

Na zahtev Komisije, dana 20.8.2014. godine, Podnosilac zahteva je dostavio dopunu zahteva za davanje mišljenja gde se, između ostalog, navodi sledeće:

Prodavac u Ciljnom društvu ima udeo od 100% i Transakcija bi podrazumevala prenos svih 100% sa Kupca na Prodavca.

Ciljno društvo poseduje oko 80% učešća u osnovnom kapitalu javnog akcionarskog društva u Srbiji.

Javno akcionarsko društvo u Srbiji u osnovnim kapitalima Ciljnih društava u Srbiji poseduje između 60% i 85% učešća, zavisno od Ciljnog društva u Srbiji.

Kao lica koja zajednički deluju (u sporazumu o zajedničkom delovanju, a zatim i u ponudi za preuzimanje) pojavili bi se: Kupac, Prodavac, Ciljno društvo, zavisna društva Kupca u Srbiji (koja bi moguće bila ponuđači u ponudi za preuzimanje), kao i većinski akcionar svakog od Ciljnih društava u Srbiji (gore pomenuto, javno akcionarsko društvo u Srbiji).

Komisija za hartije od vrednosti je na 245. sednici VIII saziva, od 15.9.2014. godine, razmotrila opisani zahtev za davanje mišljenja i donela sledeće:

MIŠLJENJE

Pre svega, Komisija za hartije od vrednosti (dalje: Komisija) naglašava da će u mišljenju koristiti terminologiju iz Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011- dalje: Zakon) a ne iz zahteva za davanje mišljenja.

Članom 6. stav 1. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava je propisano da je lice obavezno da objavi ponudu za preuzimanje kada neposredno ili posredno, samostalno ili zajednički delujući stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva, tako da zajedno sa akcijama koje je već steklo, pređe prag od 25% akcija sa pravom glasa ciljnog društva. Stavom 2. navedenog člana je propisano da se posrednim sticanjem akcija s pravom glasa iz stava 1. smatra sticanje kontrole u smislu člana 4. st. 4. i 5. Zakona.

Zajedničko delovanje je definisano odredbama člana 4. Zakona tako da su lica koja zajednički deluju lica koja sarađuju međusobno ili sa ciljnim društvom, na osnovu sporazuma, izričitog ili prećutnog, usmenog ili pismenog, čiji je cilj sticanje akcija s pravom glasa, usklađeno ostvarivanje prava glasa ili sprečavanje drugog lica u sprovođenju postupka preuzimanja, dok je stavom 4. istog člana propisano da fizička i pravna lica deluju zajednički kad jedno od njih, posredno ili neposredno, kontroliše drugo ili druga pravna lica. U smislu stava 4. smatra se da fizičko, odnosno pravno lice kontroliše pravno lice ako ima:

1)posredno ili neposredno 25% i veće učešće u osnovnom kapitalu pravnog lica;

2)posredno ili neposredno 25% i više glasačkih prava na skupštini akcionara pravnog lica;

3)pravo upravljanja, odnosno vođenja poslovne i finansijske politike pravnog lica na osnovu ovlašćenja iz statuta, sporazuma ili ugovora;

4)posredno ili neposredno preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka.

Članom 5. stav 1. Zakona je propisano da je uspostavljanje odnosa zajedničkog delovanja sporazumom iz člana 4. stav 1. Zakona izjednačeno sa sticanjem akcija s pravom glasa, dok je stavom 2. istog člana propisano da se akcijama s pravom glasa sticaoca dodaju akcije s pravom glasa lica koja s njim zajednički deluju.

Članom 8. stav 1. tačka 11) Zakona propisano je da sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzimanje ako nakon sprovedene ponude za preuzimanje stekne akcije ciljnog društva prenosom između lica koja su delovala zajednički u ponudi za preuzimanje.

Shodno citiranim odredbama Zakona Komisija ukazuje na sledeće:

1.Komisija je u više svojih ranijih mišljenja iznela tumačenje člana 8. stav 1. tačke 11) Zakona, čija je suština da lica koja sprovedu ponudu za preuzimanje akcija ciljnog društva kao lica koja zajednički deluju nisu u obavezi da upute novu ponudu za preuzimanje akcija istog ciljnog društva ukoliko između sebe prometuju akcije koje su bile predmet sprovedene ponude za preuzimanje. Stoga, ne postoje razlozi zbog kojih bi od navedenog tumačenja bilo odstupljeno u konkretnom slučaju, što je Komisija Podnosiocu zahteva već potvrdila u svom mišljenju br. 2/0-03-665/2-13.

2.Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011) izmenjen je član 6. Zakona tako što je izričito regulisano da se posrednim sticanjem akcija sa pravom glasa smatra sticanje kontrole u smislu člana 4. st. 4. i 5. Zakona. Shodno navedenoj izmeni, u slučajevima posrednog sticanja akcija ciljnog društva, a posredstvom kupovine udela u akcionaru ciljnog društva koji je pravno lice sa sedištem u inostranstvu, trenutak registracije prenosa udela u nadležnom stranom registru predstavlja trenutak nastanka obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva, sem ukoliko je trenutku registracije prethodilo zaključenje sporazuma o zajedničkom delovanju čiji je cilj prenos prava upravljanja sa postojećeg na novog titulara, usklađeno ostvarivanje prava glasa ili sprečavanje drugog lica u sprovođenju postupka preuzimanja. Stoga, uzimajući u obzir podatke iz zahteva i dopune zahteva za davanje mišljenja - kojom je precizirano činjenično stanje, sama okolnost zaključenja ugovora o zajedničkom delovanju čiji bi cilj bio upućivanje ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva (ili više njih), a bez raspolaganja glasačkim pravima odn. bez prenosa prava upravljanja u tom trenutku, tj. bez promene u postojećoj strukturi procenta glasačkih prava u ciljnom društvu, ne bi dovela do nastanka obaveze objavljivanja (obavezne) ponude za preuzimanje akcija ciljnog društva.

U vezi uspostavljanja odnosa zajedničkog delovanja zaključenjem pismenog sporazuma, dakle voljnom radnjom ugovornih strana, Komisija napominje da zaključenje ovakvog sporazuma jeste okolnost od značaja za primenu odredaba Zakona, ali je sam način zaključenja u režimu opštih odredaba zakona kojim su uređeni obligacioni odnosi, te se ne može tumačenjem odredaba Zakona izvoditi zaključak da li se radnjom potpisivanja ugovora isti zaključuje i da li ugovorna strana koja preuzima neku ugovornu obavezu mora da bude potpisnik takvog ugovora.

3.Upravni postupci pred Komisijom za hartije od vrednosti i Komisijom za zaštitu konkurencije su nezavisni jedan od drugog te Komisija za hartije od vrednosti, u postupku rešavanja po zahtevu za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, ne zahteva dostavljanje bilo kakvog upravnog akta Komisije za zaštitu konkurencije. Ukoliko bi ponuđač sproveo ponudu za preuzimanje akcija, u skladu sa rešenjem Komisije za hartije od vrednosti, ali bez odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije za koncentraciju sam bi snosio pravne posledice takvog postupanja u smislu odredaba Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013).

4.Povodom pitanja Podnosioca zahteva o načinu određivanja cene u ponudi za preuzimanje Komisija podseća da je članom 22. stav 2. Zakona propisano:

"Kada su akcije s pravom glasa ciljnog društva likvidne u skladu sa stavom 1. ovog člana, ponuđač je obavezan da u ponudi za preuzimanje ponudi najmanje najvišu cenu od sledećih cena:

-prosečna ponderisana cena akcija s pravom glasa u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na regulisanom tržištu, odnosno MTP,

-poslednja tržišna cena akcija s pravom glasa ciljnog društva na regulisanom tržištu, odnosno MTP po kojoj se trgovalo prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja, sa obimom trgovanja koji je najmanje jednak prosečnom dnevnom obimu trgovanja u poslednja tri meseca,

-cena po kojoj je ponuđač ili lica koja s njim zajednički deluju stekao akcije s pravom glasa ciljnog društva u poslednjih 12 meseci pre nastanka obaveze objavljivanja obaveštenja o nameri,

-prosečna ponderisana cena po kojoj je ponuđač ili lica koja s njim zajednički deluju u poslednje dve godine pre dana nastanka obaveze objavljivanja obaveštenja o nameri stekao najmanje 10% akcija s pravom glasa ciljnog društva."

Članom 22. stav 3. Zakona, između ostalog, propisano je:

"Kada akcije s pravom glasa ciljnog društva nisu likvidne u skladu sa stavom 1. ovog člana ili nisu uključene u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP, ponuđač je obavezan da ponudi akcionarima najmanje najvišu vrednost od sledećih vrednosti:

najviša cena iz stava 2. ovog člana."

Uzimajući u obzir citirane odredbe člana 22. Zakona evidentno je da cena po kojoj bi bio prometovan udeo u akcionaru ciljnog društva - pravnom licu sa sedištem u inostranstvu ne bi bila od uticaja na cenu u ponudi za preuzimanje akcija ciljnog društva. Uzimajući, pak, u obzir citirane odredbe člana 22. Zakona, koje upućuju i na cenu po kojoj su lica koja zajednički deluju sa ponuđačem sticala akcije ciljnog društva, Komisija naglašava da bi, prilikom provere da li je cena u ponudi za preuzimanje akcija na Zakonu zasnovana, u upravnom postupku ocenjivala konkretne i precizne činjenice i okolnosti, kako iz dokumentacije koju bi podnela stranka uz zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, tako i iz dokumentacije koju bi Komisija sama pribavila, a u vezi eventualnog sticanja akcija ciljnog društva od strane lica koja u ponudi zajednički deluju, te nije moguće generalno i paušalno dati odgovor na pitanje koji bi elementi bili od uticaja na cenu u ponudi za preuzimanje akcija proizašloj iz kompleksne faktičke situacije kao što je ona koju je Podnosilac zahteva opisao.

5.Povodom pitanja koje je Podnosilac zahteva označio brojevima 5. i 7. Komisija ponavlja svoj više puta javno iznet stav da se u tumačenje Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011) upušta samo u situacijama kada je to neophodno u cilju razjašnjenja odredaba zakona i podzakonskih akata za čije tumačenje i primenu je Komisija izričito ovlašćena, kao, na primer, u slučajevima donošenja odluke iz člana 474. stav 1. tačka 7. Zakona o privrednim društvima, kojom se inicira pokretanje odgovarajućeg postupka pred Komisijom. Kako se pitanja br. 5. i 7. odnose isključivo na tumačenje i primenu Zakona o privrednim društvima, uputno je da Podnosilac zahtev za davanje mišljenja podnese resornom ministarstvu - Ministarstvu privrede, dok, u kontekstu odredaba Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011), Komisija skreće pažnju Podnosiocu zahteva na član 13. stav 2. tačku 1) ovog zakona, u smislu postojanja obaveze javnog društva da objavi prospekt ukoliko, nakon pripajanja društava i povećanja osnovnog kapitala sticaoca tim povodom, a prilikom uključenja novih akcija na regulisano tržište odn. MTP, ne bi bili ispunjeni uslovi za primenu izuzetka iz ove tačke.

6.Članom 9. Zakona uređena je dobrovoljna ponuda za preuzimanje. Stavom 3. ovog člana propisano je da objavljivanjem obaveštenja o nameri za preuzimanje za ponuđača nastaje obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje pod uslovima i način određen Zakonom. Članom 36. Zakona je propisano da od trenutka nastanka obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje do isteka roka važenja ponude, ponuđač ne sme steći akcije s pravom glasa ciljnog društva, niti se sme obavezati da će ih steći na drugi način, osim ponudom za preuzimanje, kao što ne sme ni otuđivati akcije s pravom glasa ciljnog društva, a zabrana se odnosi i na sva lica koja zajednički deluju. Stoga, ni ponuđač ni lica koja sa njim zajednički deluju ne mogu kupovati ni prodavati akcije ciljnog društva, na berzi ili van nje, nakon objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja akcija ciljnog društva. Navedena zabrana, naravno, ne važi za treća lica, koja i nakon objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja akcija ciljnog društva od strane ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju mogu trgovati akcijama ciljnog društva na berzi, s tim da ovakve transakcije ne utiču na cenu u ponudi, s obzirom da je članom 22. stav 2. Zakona propisano da su relevantne tržišne cene one u periodu pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja. "

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 17.9.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print