Email Print

DOŽIVOTNA KAZNA ZATVORA ADEKVATNIJA OD INSTITUTA MAKSIMALNE KAZNE ZATVORA: STRUčNJACI SU SAGLASNI DA JE DOžIVOTNA KAZNA ZATVORA HUMANIJA ZA POčINIOCA TEšKOG KRIVIčNOG DELA JER OSTAVLJA MOGUćNOST USLOVNOG OTPUSTA, TE DA JE ZA ONE KOJI PROVEDU DECENIJE U ZATVORU čESTO TEžI I KOMPLIKOVANIJI žIVOT NA SLOBODI NEGO IZA REšETAKA


Doživotna kazna zatvora adekvatnija je za najteža krivična dela, poput ubistva dece, od postojeće, koja predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina, smatra profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Milan Škulić.

"Lično mislim da je kazna doživotnog zatvora adekvatnija za neke vrste krivičnih dela, kao što su teška i brutalna ubistva dece. Ona najviše liči na nešto što je nekada bila smrtna kazna", rekao je Škulić.

On je dodao da je doživotna kazna zatvora humanija i za počinioca krivičnog dela jer ostavlja mogućnost uslovnog otpusta, te da je za one koji provedu decenije u zatvoru često teži i komplikovaniji život na slobodi nego iza rešetaka.

"Za njih je često adekvatnija doživotna kazna nego kazna od 40 godina, jer su kada dođe vreme za izlazak iz zatvora već u poznoj starosi, često bolesni, nemaju gde da se vrate", pojašnjava Škulić.

On kaže da je većina država u Evropi poznaje kaznu doživotnog zatvora i da jedino države bivše Jugoslavije imaju kaznu od 30 do 40 godina zatvora za najteža krivična dela.

"Bila je ideja prošle godine da se u Srbiju uvede kazna doživotnog zatvora, jer je adekvatnija za teže zločine. To je kazna koja najviše liči na nekadašnju smrtnu kaznu, koja iz formalnih razloga ne može biti ponovo uvedena jer je Srbija članica saveta Evrope", naglašava Škulić.

Od predloga se, kako kaže, verovatno odustalo iz straha da se ne deluje preterano represivno i dodaje da ako doživotnu robiju imaju stare evropske države poput Francuske, Nemačke, Austrije, on ne vidi problem zašto ne bi i Srbija.

Za peticiju koja je potpisivana širom Srbije, da se uvede smrtna kazna za najteže zločine, on pojašnjava da je Srbija članica Saveta Evrope, a sve države koje su u tom sistemu nemaju smrtnu kaznu kao krivičnu sankciju.

Značaj smrtne kazne u preventivnom smislu, kako kaže, ne treba precenjivati, jer je u vreme kada je ona postojala u Srbiji bilo teških krivičnih dela, dok i u zemljama koje danas imaju takvu kaznu postoje teška krivična dela počinjena prema deci.

"Počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebala da usledi, već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano", zaključio je Škulić.

Profesor takođe navodi da obavezna hemijska kastracija za pedofile i silovatelje nije nikada postojala kao realan predlog.

"Hemijska kastracija podrazumeva dobrovoljnost. To znači da bi čovek trebalo da bude svestan da ima poremećen polni nagon i da pristane da bude tretiran na takav način", objašnjava profesor.

Bilo je država, podseća Škulić, poput Poljske, čiji su zakoni propisivali prinudnu hemijsku kastraciju. Ali, time se ništa ne može postići, smatra profesor.

"Kada neko učini tako nešto detetu, on nije motivisan polnim nagonom. U najvećem broju tih slučajeva, nije reč o klasičnoj obljubi. Takođe, delo može da učini i ako je seksualno onesposobljen. Problem je u glavi počinioca, a ne u telu koje bi hemijska kastracija onesposobila", objašnjava profesor krivično-procesnog prava.

Uvođenje prinudne hemijske kastracije je protivno Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).

Izvor: Vebsajt Tanjug i Politika, 15.07.2016.
Naslov: Redakcija