Email Print

INICIJATIVA DA SE PRAVNO UREDI OBAVEZNA BRIGE DECE PREMA RODITELJIMA: NEOPHODNO JE UVESTI MOGUćNOST UZIMANJA BOLOVANJA U SLUčAJU KADA TREBA NEGOVATI RODITELJA BEZ OBZIRA NA TO DA LI DECA žIVE SA NJIMA U ZAJEDNICI ILI NE


"Otac mi je operisao srce. Živi sam u Zemunu, a ni sestra, ni ja nismo mogle da dobijemo bolovanje, kako bismo bar prvih pet dana posle izlaska iz bolnice bile sa njim i pomagale mu dok se malo ne oporavi."

Ovako se požalila Beograđanka M.S. čiji je slučaj samo jedan u nizu onih koji se svakodnevno susreću sa problemima prilikom brige o roditeljima. Prema našim propisima, nemoguće je dobiti odsustvo sa posla zbog bolesti roditelja ukoliko ne živite sa njima u istom domaćinstvu.

Upravo zbog ovakvih životnih situacija, pokrenuta je inicijativa da se i pravno uredi obavezna brige dece prema roditeljima. Deo toga bi bilo i pravo na određeni broj dana bolovanja godišnje radi nege roditelja zbog teže bolesti.

- Neophodno je uvesti mogućnost uzimanja bolovanja kad treba negovati roditelja bez obzira na to da li deca žive sa njima u zajednici ili ne - kaže Dragica Zelenbaba, generalni sekretar Udruženja penzionera Novog Sada. - Tu inicijativu treba podržati i idealno bi bilo da zaživi. Kod nas zakonom nije uređeno ni da su deca obavezna da brinu o roditeljima, a kamoli da zbog toga dobiju pet dana odsustva sa posla. Diskriminacija prema starima postoji i ona nije samo zlostavljanje, već je i to ako ga ostavite neokupanog ili gladnog.

Advokat Marina Mijatović, stručnjak za porodično pravo, kaže da je domaćim zakonima u određenom domenu regulisana briga dece o roditeljima.

- Prema Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju - objašnjava Marina Mijatović.

 Takođe, dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima i ukoliko bi obaveza izdržavanja predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje.

Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice, zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Užu porodicu čine deca, bračni drug, roditelji, braća, sestre ili staratelji koji žive u istom domaćinstvu sa zaposlenim. Tako deca mogu da dobiju od poslodavca odsustvo zbog teže bolesti roditelja sa kojim žive.

Marina Mijatović ukazuje da mogućnost uzimanja bolovanja reguliše Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon), koji roditelje ubraja u kategoriju šire porodice, pa zaposleni nema pravo na plaćeno odsustvo zbog njihovog lošeg zdravstvenog stanja.

- Sudska praksa u ovoj materiji je vrlo siromašna, ali ne zbog toga što nema kršenja prava, već što se postupci ne pokreću. Rešenje bi moglo biti usaglašavanje zakona o radu i o zdravstvenom osiguranju - zaključuje Marina Mijatović.

Advokat Marina Mijatović kaže i da zaposleni, prema Zakonu o radu, ima pravo da radi kraće od osam časova, ali ne manje od polovine punog radnog vremena ukoliko se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije.

- Za ostvarivanje ovog prava potrebno je mišljenje nadležnog zdravstvenog organa, međutim, Zakon nije jasno odredio ko je to - kaže Mijatovićeva. - Tumačenje kaže da se ovi propisi primenjuju i u situacijama kad postoji potreba da dete pruži negu roditelju.

PORODIČNI ZAKON ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015)

Izdržavanje roditelja

Član 156

(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.

(2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.

ZAKON O RADU ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014)

5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 77

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;

2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz st. 1. i 3. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 4. ovog člana i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od trajanja utvrđenog, u smislu st. 1. i 3. ovog člana, odnosno širi krug lica iz stava 4. ovog člana.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. J. Matić, 15.07.2016.
Naslov: Redakcija