Email Print

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PILOT PRESUDU VELIKOG VEĆA U PREDMETU ALIŠIĆ I DRUGI PROTIV BIH, HRVATSKE, SRBIJE, SLOVENIJE I BJR MAKEDONIJE


Evropski sud za ljudska prava je 16. jula 2014. godine objavio pilot presudu Velikog Veća u predmetu Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i BJR Makedonije.

Podnosioci predstavki, Emina Ališić, Aziz Sadžak i Sakib Šahdanović, su državljani Bosne i Hercegovine i žive u Nemačkoj. Emina Ališić ima i nemačko državljanstvo. Predmet se odnosi na nemogućnost podnosilaca predstavki da povrate "staru" deviznu štednju - posle raspada bivše SFRJ - deponovanu kod dve banke (filijala Investbanke u Tuzli i filijala Ljubljanske banke u Sarajevu) u Bosni i Hercegovini.

Pred sudom je oko 1850 sličnih predstavki koje obuhvataju 8000 lica. One se odnose prvenstveno na "staru deviznu štednju" u Ljubljanskoj banci, filijala Sarajevo i filijale u Zagrebu, i filijale nekoliko srpskih banaka izvan Srbije. Sud je ocenjujući da postoje hiljade potencijalnih podnosilaca smatrao da je prikladno da donese pilot presudu (koja se odnosi na sve slične slučajeve).

Stavovi tuženih država o tome na kome leži obaveza da isplati podnosioce su se dijametralno razlikovali. Na jednoj strani su bile Slovenija i Srbija koje su se zalagale za princip teritorijalnosti, smatrajući da bi ovo pitanje trebalo da se reši kroz Sporazum o sukcesiji u okviru Aneksa C. Na drugoj strani, bile su ostale tužene države, zalažući se da obaveza isplate leži na državama u kojima je sedište predmetnih banaka (Srbija i Slovenija), obrazlažući da se ne radi o pitanju u vezi sa sukcesijom u okviru Aneksa C, već o pitanju u vezi sa privatnom imovinom u okviru Aneksa G Sporazuma o sukcesiji.

Presudom Velikog Veća Evropski sud za ljudska prava u suštini je potvrdio prvobitnu odluku Veća i ustanovio jednoglasno da su Slovenija i Srbija odgovorne za povrede prava na mirno uživanje imovine (član 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju) i povredu prava na delotvoran pravni lek (član 13. Konvencije), te da nije bilo potrebno da se razmatraju pritužbe u vezi sa navodnom diskriminacijom podnosilaca (član 14. Konvencije).

U pogledu odgovornosti drugih država, Sud je većinom od 15 prema 2 utvrdio da druge države nisu povredile član 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju, kao ni član 13. Konvencije, i jednoglasno da nije bilo povrede člana 14. Konvencije.

Obaveza države

1. Srbija ima obavezu da podnosiocu predstavke g. Šahdanoviću, koji je imao deviznu štednju u filijali Investbanke u Tuzli, u roku od 3 meseca isplati iznos od 4000 evra na nematerijalne štete. Isti iznos, po istom osnovu i u istom roku, Slovenija je u obavezi da plati podnosiocima Ališiću i Sadžaku.

2. U izreci presude Sud je jednoglasno konstatovao da propust Srbije i Slovenije da isplate "staru" deviznu štednju podnosiocima predstavki i svim drugim licima u sličnom položaju, predstavlja sistemski problem. U tom smislu, sud je većinom od 16 prema 1, odlučio da Srbija (odnosno Slovenija) mora preduzeti sve potrebne korake, uključujući i zakonske izmene, kako bi se omogućilo g. Šahdanoviću i svim drugim licima u istom položaju da povrate svoju "staru" deviznu štednju pod istim uslovima kao građani Srbije koji su takve štedne uloge imali u domaćim filijalama srpskih (odnosno slovenačkih banaka), sve u roku od jedne godine i pod nadzorom Komiteta ministara Saveta Evrope.

Evropski sud je takođe odlučio da na godinu dana odloži razmatranje svih sličnih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Srbije i Slovenije, a što je bez uticaja na mogućnost Suda da u svakom trenutku proglasi nedopuštenom bilo koji takav slučaj ili da ga skine sa liste predmeta pred Sudom u skladu sa Konvencijom.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 17.7.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print