Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

OKRUGLI STO NUNS – MEDIJSKA REFORMA KASNI ŠTO DOVODI U PITANJE OPSTANAK PRIVATNIH, NEZAVISNIH MEDIJA U SRBIJI


Na skupu je upozoreno da medijska udruženja nakon raspuštanja Medijske radne grupe više nemaju mogućnost da prate i utiču na dalji tok tog reformskog procesa. Ocenjeno je da država finansiranjem medija iz budžeta profiliše medijsku scenu i utiče na kreiranje medijskog sadržaja.

On je preneo stav NUNS da bi sve korisnike budžetskog novca trebalo obavezati da objave podatke koliko su novca potrošili na oglašavanje, posebno na ugovore sa agencijama za za javnost.

Predsednik NUNS-a je rekao da država raspodelom novca za medije zapravo profiliše medijsku scenu i utiče na kreiranje medijskog sadržaja, čime se građanima nude kontrolisane informacije, a država pojačava uticaj na informisanje.

Obradović je podržao zahteve da se ispita kako se državni novac odlivao u marketinške agencije za koje se pretpostavlja da imaju veze sa Draganom Đilasom, Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem, ali je dodao da se te stvari nisu mnogo promenile ni nakon prošlogodišnje promene vlasti.

 Kao argument za svoju tvrdnju, Obradović je rekao da je prihod marketinške agencije "Blok i konekt", u kojoj je nekada bio zaposlen prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, i za koju se veruje da je bliska Srpskoj naprednoj stranci, 2012. godine povećan sa 11 miliona u 2011. na više od 500 miliona dinara.

Svima je potrebno dati šansu da ravnomerno posluju na tržištu, naglasila je Matić i konstatovala da bi u tekućim raspravama o reformi medijskog zakonodavstva trebalo više da se čuje glas građana.

“Sve reforme u društvu se obavljaju u ime dobrobiti građana. To je slučaj i sa medijskim reformama”, rekla je ona.

Ona je dodala da su građani i njihove potrebe samo alibi različitih mišljenja oko neophodnosti medijskih reformi i konkretnih rešenja, ali su potpuno isključeni iz aktivnog učešća u ovom procesu.

“Većina građana i ne zna da se nešto važno zbiva oko medija. Ako odluče da o tome građane obaveste, mediji to čine parcijalno i veoma pristrasno, sa ciljem da među građanima stimulišu podršku za opciju koju sami zastupaju”, rekla je ona.

Matić je rekla da su, među retkim medijskim istraživanjima, posebno zanemarena istraživanja medijske publike.

“Ništa ne znamo o tome kako se građani odnose prema medijima - koliko su zadovoljni onim što im se nudi, šta im nedostaje, šta očekuju. Takva istraživanja niko ne organizuje i niko ne želi da finansira. Sami mediji nemaju službe koje bi pratile potrebe publike i njene reakcije na ponuđene sadržaje, niti neki efektivan i ustaljeni model komunikacije sa publikom, kamoli onaj koji prikuplja i rešava njhove konkretne prigovore. O reakcijama publike zaključuje se samo posredno, preko podataka o čitanosti, gledanosti, slušanosti, koje proizvode monopolističke marketinške agencije. To što publika češće prati neke sadržaje nego neke druge, ipak, malo govori o odnosu publike prema medijima. Možda to rade zato što im mediji nisu ponudili nešto bolje i korisnije”.

"Rokovi za regularnu utakmicu su istekli i igramo zaustavno vreme", čime je, prema rečima Sekulića, ozbiljno dovedeno u pitanje planirano povlačenje države iz vlasništva u medijima i prelazak na projektno, umesto budžetskog, finansiranje medija.

Sekulić je podsetio da je Medijskom strategijom, usvojenom septembra 2011. godine, predviđeno da novi medijski zakoni budu usvojeni do kraja marta ove godine i predvideo da bi, u optimističkom scenariju, novi Zakon o javnom informisanju mogao da bude usvojen do kraja septembra ove godine.

On je napomenuo da su gotovo sve primedbe medijske zajednice na Nacrt zakona o javnom informisanju odbijene i predočio da je, posle raspuštanja radne grupe, neizvesno kako će izgledati tekst koji će biti poslat Evropskoj komisiji, a potom i Vladi Srbije, posle usaglašavnja sa drugim ministarstvima.

Sve i da se to dogodi u julu, Nacrt zakona se u skupštinskoj proceduri neće naći pre septembra, rekao je Sekulić i ukazao da je situacija sa nacrtima zakonima o elektronskim medijima i javnim servisima još nepovoljnija.

Prema oceni Sekulića, u ovom trenutku nije jasno i izvesno da li će od 1. januara 2014. januara prestati direktno budžetsko finansiranje medija, niti da li će do kraja naredne godine biti obavljen proces  povlačenja države iz medija i na koji način.

U takvoj situaciji, upozorio je Sekulić, pitanje je ko će od medija dočekati nove zakone, zbog ekonomske krize koja ozbiljno potresa medijsku scenu. 

 "Cilj je promena sistema u kojem se novac dodeljuje iz politčkih razloga, i tu nije toliko bitno da li su mediji u privatnom ili državnom vlasništvu", rekao je Janjić i naveo da je samo tako moguće stvoriti ravnopravne uslove na medijskom tržištu. 

Solomon je primetila da mediji beleže konstantan pad prihoda, pri čemu su naročito ugroženi nezavisni mediji koji zbog načina izveštavanja gube prihode od oglašavanja.

"Njihov opstanak je neophodno zaštititi, pošto su oni jedan od pokazatelja demokratskih težnji države", rekla je Nikolić Solomon.

Prema njenim rečima, cilj predviđog ukidanja državnog vlasništva nad medijima je da se ograniče finansijski pritisci, reši problem poremećaja na tržištu i obezbedi viši stepen finansijske i uređivačke nezavisnosti medija.

Ona je naglasila da oznaka "hitno" koja se odnosi na usvajanje Zakona o javnom informisanju nije fraza, nego neophodnost, kako bi mediji nastavili život posle 1. januara 2014. godine.

Nikolić Solomon je rekla da će nezavisni mediji koji kritički izveštavaju nestati ako izostane projektno finansiranje, dok će državni mediji ostati jedini čiji će glasovi moći da se čuju u društvu.

Solomon je naglasila i da država ne može da finansira i favorizuje jednu novinsku agenciju.

To je i dalje u fokusu, ali je notirano da je već došlo do kašnjenja i da je neophodno ubrzati rad na medijskim zakonima, naglasio je Mirković.

On je rekao da je to u Beogradu preneto onima kojima je potrebno i izrazio nadu "da su oni koji su trebali da čuju to i dobro razumeli".

Mirković se nada i da će do 28. septembra, kada se navršava dve godine od usvajanja Medijske strategije, u parlamentu biti donet Zakon o javnom informisanju.

“Onog trenutka kada smo došli do manjeg broja pitanja oko kojih se ne može postići saglasnost u okviru institucionalne diskusije, a koji su vezani za anomalije sistema, ovaj model rada je napušten. Počeli su uticaji na sadržaj teksta nacrta mimo radne grupe, neprincipijelne koalicije oko partikularnih interesa, intervencije telefonom. Navikli smo na to, reč je o svojevrsnoj tradiciji rada na zakonima kakva u Srbiji postoji već decenijama, i sad je pitanje kako da se iščupamo iz ovog nelagodnog stanja“, konstatovao je Gajin.

“U proteklih devet meseci dali ste veliki doprinos u radu na medijskim zakonima. Vaša stručnost je doprinela da dobijemo vrlo kvalitetne nacrte zakona koji su već dobili povoljne ocene domaće javnosti i evropskih eksperata. Taj značajan i odgovoran posao privodi se kraju. Predstoji nam još jedna rasprava i skupštinska procedura. Radna grupa ima 14 članova, plus posmatrači. U narednim aktivnostima, koje su normativno strogo određene, tako brojno telo ne bi bilo efikasno. Faktor vreme postaje sve bitniji. Stoga dosadašnji oblici rada više ne bi bili efikasni. Predstojeće obaveze zahtevaju manje i efikasnije timove koji će zadovoljiti mnoge birokratizovane zahteve”, stoji u Petkovićevom pismu.

Ministar u svom obraćanju članovima Radne grupe dodaje da prestanak dosadašnjeg načina rada ne znači i prestanak saradnje.

“U daljem radu na medijskim reformama i proširenju granica novinarskih sloboda Ministarstvo će svakako sa vama sarađivati. O tome ćemo se dogovoriti”, dodaje se u pismu. 

“Permanentna javna rasprava je stalno vraćala na pitanja koja su izgledala da su završena”, rekao je Veljanovski dodajući da pojedine učesnike javne rasprave nisu toliko interesovali zakon i evropski standardi “koliko šta će sa njima da bude”.

Veljanovski je rekao da radna grupa nije bila protiv regionalnih javnih servisa “sa stanovišta potreba stanovništva na lokalu da budu informisani o pitanjima koja ih se tiču”.

“Ali smo bili na stanovištu da regionalni javni servisi treba da budu osnovani na način kako se to dominantno, iako ne isključivo, radi u Evropi, što znači da postoje unutar republičkog i pokrajinskog javnog servisa. Naš stav je bio da u daljoj transformaciji, kad čvrsto na noge stanu republički i pokrajinski javni servis, oni treba da imaju i regionalne javne servise”.

On je primetio i da je Medijska strategija kontradiktorna jer u njoj piše da država treba da izađe iz vlasništva u medijima, dok istovremeno piše i da će osnovati regionalne javne servise.

“Nema toga na svetu koji može da ostvari i jedno i drugo rešenje. Imam razloga da podsetim da je to rešenje izlobirala jedna interesna grupa zato što je u tom trenutku celo ministarstvo kulture bilo u rukama jedne političke partije kojoj je i bilo u interesu da tako nešto uđe u strategiju”.

“Ovo je prilično poražavajuće iskustvo. Zakon donosimo tako što skupimo 14 ljudi koji su eksperti i oni se onda prepiru o svakoj odredbi. To je način koji unapred garantuje da se neće mnogo postići”. Kremenjak je rekao da bi vlada trebalo da predloži politiku o kojoj bi eksperti diskutovali, a da bi,  kad se usaglase ključna pitanja, Zakon trebalo da piše “neko ko zna da napiše na osnovu onoga o čemu smo se dogovorili”.

“Kad ga napiše, možemo i da stavljamo primedbe na pojedine članove”, rekao je on. 

Okrugli sto NUNS organizovan je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Beogradski Medija centar bio je video linkom povezan sa medija centrom u Nišu, pa su u raspravi učestvovali i novinari iz tog grada. Kolege iz drugog najvećeg srpskog grada požalile su se da je njihova uloga u javnoj raspravi oko medijske reforme dosad, ipak, bila nedovoljna. 

“U odnosu na 2008. marketinški kolač za lokalne medije u Hrvatskoj je pao 38 odsto. Pretpostavljam da su i brojkeu Srbiji jednako dramatične. Ako postoje lokalni mediji koji se isključivo finansiraju iz sopstvenog marketinškog prihoda, a on tako padne, onda je jasno da izlazak države iz vlasničke strukture mora dase veže za pitanje finansiranja lokalnih medija”, rekao je on i dodao da je za dobro rešavanje tog pitanja neophodno i usaglašavanje medijskih pravila i zakona o javnim nabavkama i državnih subvencija.

“Nije u pitanju samo direktan transfer novca iz budžeta za određeni medij. U državne subvencije ulazi svaki novac iz javnih izvora. Ako govorimo o ugovoru nekog javnog preduzeća sa medijem, to je takođe državna subvencija. Svaki novac koji dolazi iz javnih izvora ulazi u tu kategoriju”, rekao je on.

“Kada počnu pregovori, svakako da će najvažnije biti poglavlje 10 – ljudska prava i mediji. Ali, najveći uticaj na medije u Hrvatskoj je imalo poglavlje 8, koje se tiče tržišnog nadmetanja i konkurencije. Kroz zakone koji se tiču te oblasti je stvorena osnova za finansiranje lokalnih medija”, dodao je Glavaš.

 

“Dve najgledanije televizije u Nišu su se ugasile i medijsko trište u Nišu duboko je poljuljano. U nepuna tri meseca gradske strukture u Nišu su se pri donošenju odluka vezanih za javno informisanje pozivale na medijsku strategiju kada im je to bilo u interesu, a kada im se to kosilo sa interesima govorili su da je strategija dokument sa ograničenim rokom trajanja. Kruna svega je sramoran konkurs koji je raspisao gradonačelnik Niša, a vezan je za javno informisanje”, rekla je ona i objasnila da su dosad milionska sredstva dodeljivana na netransparentan način raznim ugovorima o delu i slično, a da je sad raspisan konkurs koji “na flagrantan način krši sve principe medijske strategije, jer kada su obelodanjeni uslovi svima je bilo jasno da je ono sto su nekada davali nezakonito sada upakovano u javni konkurs”.

“Na konkurs su mogli da  se jave svi dnevni štampani mediji, a svi znaju da u nišu postoji samo jedan takav medij. Tako da je svima bilo jasno o čemu se tu radi. Kada se pogleda šta se od ponuđača traži kao usluga, a to je objavljivanje informacija o radu gradonačelnika, informacija o radu direktora, informacija o radu gradskih službi vidi se da se nigde ne pominju građani i činjenice od značaja za javnost”, rekla je ona. 

Izvor: www.nuns.rs