NARODNA SKUPšTINA RS: AKCIONA GRUPA ZA REFORMU POLITIčKOG SISTEMA 17. JUNA 2015. GODINE ODRżALA PRVO POSEBNO SLUšANJE

Samostalni poslanici i predstavnici poslaničkih grupe SDA-Sandžaka i PDD i LSV izneli su 17. juna 2015. godine predloge za refomu političkog sistema, ali i konkretne ideje za izmenu Ustava, ističući da se zalažu za suštinsku decentralizaciju i demokratizaciju Srbije.

Samostalni poslanik Janko Veselinović predložio je da se Ustavom precizira definicija Srbije i vojna neutralnost, kao i da se izmeni 12 zakona, među kojima je i Zakon o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 28/2011 - odluka US, 36/2011 i 104/2009 - dr. zakon), tako da Srbija ima između 150 i 170 poslanika.

Smatra da treba uvesti proporcionalni, personalizovani izborni sistem sa otvorenim izbornim listama, da Srbija ima između 10 i 15 izbornih jedinica, a da treba izmeniti i Zakon o lokalnim izborima ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 34/2010 - odluka US i 54/2011) kako bi se omogućio direktan izbor odbornika i predsednika opština, ali i ojačati nadležnosti lokalne samouprave i Vojvodine.

Njegovi predlozi su i promena Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) kako bi se obezbedili fer i pošteni izbori, i predvidele kazne koje bi išle čak i do zabrane rada političkih organizacija, smanjenje nadležnosti Ustavnog suda Srbije, kako bi bili nezavisni od političkog uticaja i kako bi umesto parlamenta sudije birao Visoki savet sudstva.

Samostalni narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević najavljuju da će se kroz svoje predloge izmena političkog sistema, zalagati za smanjenje broja poslanika, na 150, od kojih bi se 100 narodnih poslanika biralo većinskim sistemom, a 50 po proporcionalnom sistemu, kao i veći izborni cenzus za koalicije. Predlažu izmenu Ustava Republike Srbije, ali tako što bi to bio prvi zadatak novog saziva Narodne skupštine, po čijem bi završetku, odnosno usvajanju, narodni poslanici koji su usvojili najviši pravni akt nastavili sa svojim poslaničkim aktivnostima i radom. Živković i Pavićević predlažu uvođenje kancelarskog sistema Vlade, odnosno da premijer ima mogućnost da, bez odluke parlamenta, sam menja ministre ako je nezadovoljan njihovim radom. Među predlozima Živkovića i Pavićevića je i posredni izbor predsednika republike, i to među nestranačkim ličnostima.

Poslanik Srpske narodne partije, Milan Petrić, smatra da ne treba smanjivati broj poslanika na uštrb reprezentativnosti parlamenta, da treba naći model kako bi u parlamentu bile zastupljene sve sredine u Srbiji, te da treba preispitati pravosudne zakone, medijske zakone, kao i unaprediti položaj nezavisnih tela.

Poslanik PDD, Šaip Kamberi, naveo je da u promeni Ustava vidi šansu za poboljšanje položaja manjina, navodeći da zaštita manjinskih prava može doprineti stabilnosti i ekonomskom razvoju i prosperitetu za sve, a da treba promeniti i 20 zakona. Poručuje da treba u potpunosti promeniti preambulu Ustava i prilagoditi je, kako kaže, realnom stanju.

Za njega nije sporno smanjenje broja poslanika, ali kaže da treba omogućiti mehanizme za učešće manjina kroz zagarantovane kvote, a predlaže i da premijer jednom godišnje parlamentu podnosni izveštaj o položaju i stepenu ostavrivanja manjinskih prava.

Šef poslaničke grupe SDA Sandžaka - PDD, Sulejman Ugljanin, ocenio je da hitno, pre promene Ustava, treba doneti krovni manjinski zakon koji bi definisao šta su manjine, šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina i koje su njihove nadležnosti, navodeći da se postojeći zakoni krše, a da za to nije propisana kazna.

Da u dosta oblasti Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 20/2014 - odluka US i 55/2014) nije primenjeno složio se i Riza Halimi (PDD), koji je kao još jedan od problema naveo pravosuđe.

LSV je iznela niz predloga za koje smatra da bi trebalo da budu predmet debate, među kojima pitanje autonomije Vojvodine vidi kao početak te liste.

Bojan Kostreš iz te stranke poručuje da LSV traži autonomiju u punom kapacitetu za Vojvodinu, da ta pokrajina ima izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, sopstvenu imovinu i prihode, a da ostatak Srbije treba da se podeli na regione, kako bi došlo do ravnomernog regionalnog razvoja.

LSV smatra da je neophodno rešiti pitanje izbornog sistema, da Ustavom treba zabraniti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, doneti zakon o lustraciji, a kada je u pitanju smanjenje poslanika da treba obratiti pažnju da to ne ugrozi zastupljenost nacionalnih manjina u parlamentu.

Novi krug slušanja biće održan u ponedeljak, 22. juna, kada će svoje predloge za promenu poltičkog sistema izneti poslaničke grupe SPO-DHŠ, Nova Srbija i SVM. 

Izvor: Vebsajt Tanjug, 17.06.2015.