Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

ZASTARELOST PREDMETA, SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU, PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE - OSNOVNI PROBLEM SRPSKOG PRAVOSUĐA


 Podatak za Ginisa je da dva najduža spora u zemlji traju čak 41, odnosno 42 godine!

U obrazloženju Strategije reforme pravosuđa jasno se navodi da broj zaostalih (nerešenih) predmeta po sudovima već nekoliko uzastopnih godina premašuje tri miliona.

Od toga, svake godine zastari više od 100.000 slučajeva. Nije retkost da se tokom parnice smene ne samo generacije, već i da umre onaj koji ju je poveo, ili da premine čak sudija!

Rešavanje te muke biće za Srbiju jedan od najtežih ispita kada počnu pregovori sa EU. Posebno zato što država svake godine plaća ogromne iznose po presudama iz Strazbura. Od 10.600 predstavki, koliko se trenutno nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava, nemali broj odnosi se baš na povrede prava na pravično suđenje.

- Do sada smo imali i jednu presudu, „slučaj Ristić“, zbog zastarelosti predmeta - kaže predstavnik naše zemlje pred ovim sudom i pomoćnik ministra pravde Slavoljub Carić. - Reč je bila o povredi prava na pravično suđenje, zbog dužine trajanja izvršenja presude. U pitanju je nedavanje izdržavanja, a na kraju je nastupila zastarelost. Za to je Srbija isplatila 2.600 evra.

Kada je reč o pravu na pravično suđenje, naša država je do sada proglašena odgovornom i zbog neujednačene sudske prakse, povrede prava na pristup sudu (kada je strankama uskraćena mogućnost revizije postupka), zbog pogrešno sastavljenog veća kod donošenja odluke (ako je bilo pet sudija umesto sedam)...‚

DA BI SE POVEĆALA EFIKASNOST SUDOVA, SLEDE IZMENE I DOPUNE PROCESNIH ZAKONA, JAČANJE INFRASTRUKTURE SUDOVA I TUŽILAŠTAVA, POJEDNOSTAVLJIVANJE PROCEDURA I DOSTAVLJANJA DOPISA, RASTEREĆENJE SUDIJA I TUŽILACA OD ADMINISTRATIVNIH POSLOVA. TU JE I JAČANJE NOVIH PRAVOSUDNIH PROFESIJA - NOTARA, IZVRŠITELJA I MEDIJATORA, ČIME SE DEO TERETA SKIDA SA LEĐA SUDOVA, KAŽU U MINISTARSTVU.

- Od kada je ustavna žalba proglašena delotvornom, mnogo je manje predstavki zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku, jer se sada to završava pred našim ustavnim sudom - kaže Carić.

Po rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, broj nerešenih predmeta konstantno se povećavao. Samo od 2002. do 2008. povećao se za 54 odsto (sa 1.552.000 na 2.396.000), mada su sudije rešavale za 44 odsto predmeta više.

- Godinama ukazujemo da problem nije isključivo u sudijama, već ga je potrebno sistemski rešiti. Različiti su načini za to, od medijacije do povećanja broja sudija i osoblja. Broj predmeta naglo se povećao kada su u sudski, iz sistema državne uprave, uključene prekršajne sudije.

Prema podacima VSS, „prekršajcima“ je lane zastarelo oko 112.000 predmeta. Kad su u pitanju maratonska suđenja, ona se mahom odnose na imovinske sporove. Nekada je to zbog neznanja, neiskustva ili straha samog sudije, ili se nekoliko sudija izmeni na jednom predmetu, jer neki odu na bolovanje ili budu premešteni.

Dešavalo se i da fascikle završavaju po fiokama, pa je tako VSS objavio slučaj sudije u Vojvodini u čijem stolu su nađeni zastareli predmeti, dok je kod drugog, prilikom primopredaje dužnosti, falilo sedam slučajeva.

Razlozi su neretko i objektivni. Po rečima Boljevićeve, nije mali broj predmeta gde je u zemljišnim knjigama kao vlasnik upisan starešina porodične zadruge, iako ta zajednica više ne postoji, a i on je odavno umro. Onda sud pravi porodično stablo, identifikuje naslednike, ko je živ, ko se iselio, jer svi oni moraju biti učesnici u postupku. Ili, ako neka od stranaka premine, postupak se prekida dok traje ostavinska rasprava. Tu su i problemi sa veštačenjima, šta je ko uneo u bračnu zajednicu.

U Društvu sudija rešenje efikasnosti sudstva vide u stručnim i stvarno nezavisnim deliocima pravde.

- Sudije su i dalje u strahu, i sve dok se budu plašile da će tužioci protiv njih dizati optužnice zbog njihovih odluka (a u Novom Pazaru je tužilac za devet sudija inicirao postupak, i na kraju su svi oslobođeni) nećemo moći da pričamo ni o nezavisnom, ni o efikasnom sudstvu. Jer efikasnost ne znači završiti što veći broj predmeta u što kraćem roku, već završiti ih kvalitetno u razumnom roku. Brzina dovodi do procesnih grešaka, što je petina svih predstavki protiv države u Strazburu.

I Ministarstvo pravde i državne uprave svesno je problema. Da bi ga rešili, završili su novu Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa i Akcioni plan s konkretnim merama.

- Cilj je ne samo rešavanje nagomilanih predmeta već i ubrzanje sudskih postupaka ubuduće, što će sprečiti novi zaostatak. Predviđena je hitna izrada programa za rešavanje starih predmeta. Za to će biti iskorišćena iskustva pojednih sudova kod kojih su slična akta dala odlične rezultate, ali i uniformno rešavanje ovog problema na nivou pravosudne mreže - kažu u Ministarstvu.

Nagomilavanje predmeta trebalo bi da spreči i usvajanje izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Pravosudna mreža dobiće sedamdesetak novih sudova, i oko 500 vraćenih sudija trebalo bi da smanji preopterećenost kolega.

Izvor: V. C. Spasojević, www.vecernjenovosti.rs

<<< Nazad na ostale vesti