Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



VIDA PETROVIĆ ŠKERO: Simulira se reforma, simulira se način pravednog izbora sudija, simulira se to kako će se sprovesti zakon. Donesemo zakon koji deluje sjajno a niko ne proračuna da li imamo uslova da ga sprovedemo


Kod nas je uglavnom sve simulirano. Simulira se reforma, simulira se način pravednog izbora sudija, simulira se to kako će se sprovesti zakon. Donesemo zakon koji deluje sjajno a niko ne proračuna da li imamo uslova da ga sprovedemo.

Tako za „Blic nedelje” o sudstvu govori Vida Petrović Škero, doskorašnji sudija Vrhovnog kasacionog suda i bivši predsednik Vrhovnog suda. A na pitanje zbog čega se reforma sudstva ne okončava već 15 godina, kaže:


- Imamo reformu u kontinuitetu, kako bi to videli građani. Ali sa reformom se uvek kreće iz početka, kako se promeni ministar. A od 2001. imali smo pet ministara. Prvi organizacioni zakon koji je trebalo da izvrši reforme 2001. je šest puta odlagan. Šest puta je odlagano pravljenje nove mreže sudova. Posle novog Ustava usvojeni su novi zakoni koji su više puta menjani i sa svakom izmenom i odlaganjem reforme predmeti su se gomilali. Problemi u pravosuđu su postajali sve gori. I onda menjamo, ili donosimo novi zakon, tvrdeći da ćemo tako izaći iz problema.


- Svi. Izvršna vlast koja deluje bez konsultacije s onima koji se time bave, bez javne diskusije. Mi u sudstvu sa zakonima koji se stalno menjaju više i ne pričamo o tome. Advokatura je uglavnom otćutala sve promene. Građani su poverovali medijskim hvalospevima izvršnoj vlasti od 2010. Verovali su da je nova mreža sudova savršena, da je reizbor oslobodio sudstvo svega onoga što ne valja. Građanin nije ni hteo, ili nije mogao da čuje da nema ni blizu neke kvalitetne promene, kada nisu postojali kriterijumi za reizbor i izbor sudija. A mediji su pisali o reformama samo u superlativu, što će reći da i oni snose deo krivice, jer nisu objektivno informisali javnost.


- Koliko sam videla u medijima, i sudija Vučinić i sudija koja je dobila predmet smatrali su da nema mesta spajanju. Ipak je odlučeno da se predmeti spoje. O predmetima znam samo iz medija, pa svakako ne bih mogla da dam sud da li je to dobro ili nije, ali kao pravnik znam da u ovakvoj situaciji suđenje mora početi iz početka. Međutim, ako smo slušali predstavnike vlasti šta se dešava u vezi sa suđenjem i ako smo čuli sve kritike na račun sudijine odluke u vezi s vraćanjem pasoša, pitanje je ima li više ikoga ko veruje da je sudija promenjen zato što je to celishodno, a ne radi njegovog „elegantnog uklanjanja“. Kada neko iz vlasti kaže da štrajk advokata predstavlja podršku tajkunu da on ne bi bio osuđen, šta misli sudija koji sudi u tom predmetu?


- Ministar je, kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, glasao da pravnici koje su radili u Ministarstvu nakon završene Pravosudne akademije budu izabrani za sudiju, odnosno za zamenika tužioca. Direktor Agencije za borbu protiv korupcije je smatrao da tu ima sukoba interesa i predložio određenu meru. Interesantno je da Odbor toliko dugo ne može da odluči po pravnom leku koji je uložio ministar. Ako su utvrđene činjenice, može se i treba što brže odlučiti da li je direktor doneo dobru odluku. Ovako, kada Odbor toliko dugo ne odlučuje, postavlja se pitanje da li je nezavisan.

Struku niko i ne konsultuje:
Da li se prilikom donošenja reformi i planova konsultuje i struka?


- Obično se ne konsultuje, a i kad se konsultuje, to se ne radi na pravi način. Radna grupa uradi nacrt zakona, a onda se njegovi bitni elementi izmene u odnosu na ono što je uradila radna grupa, u kojoj je bilo i stručnjaka iz prakse i nauke.

 

- To je logično pitanje i odmah svi sumnjaju u to. Direktor je doneo odluku, Odbor ne može da odluči. Da li je tako, ne znam, ali sumnja se javlja. Ja sam, inače, bila zagovornik toga da se u zakon unese odredba da sudija, uz njegovu saglasnost, može privremeno da se uputi na rad u Ministarstvo. Ovde je problem što je neko već radio u Ministarstvu, konkurisao i primljen na Akademiju, uspešno je završio i izabran na pravosudnu funkciju. A onda je odmah po izboru upućen na rad u Ministarstvo. Ministar kaže da je morao da glasa za njihov izbor na pravosudne funkcije. Zakon ne kaže da svi moraju da glasaju. Ne kaže ni da ne moraju. Ali postoji pravilo, a to je i evropski standard, da onaj ko odlučuje mora da bude nepristrasan. To znači da neko možda može najnepristrasnije da sudi svom mužu, ali drugi će verovati da je to nemoguće. Zakonodavac je rekao da u tim situacijama sudija mora da bude isključen. Postoji i druga situacija da se odlučuje o prijatelju ili bliskom kolegi. Zakon tu ne traži isključenje. Ko odlučuje možda može biti potpuno nepristrasan, ali će da traži svoje izuzeće zato što će drugi da veruju da je pristrasan. To je pravilo ponašanja.


- Moje pitanje je zašto je ministar glasao da kolege budu izabrani za sudiju, tužioca da bi se potom odmah uputili u Ministarstvo. Pitanje je i za ostale članove Saveta zašto su odlučili da oni budu upućeni u Ministarstvo. To su mladi ljudi, prvi put izabrani za sudiju i tužioca. Osnovni problem sudstva je neefikasnost i, svaki sudija i tužilac je potreban. U takvoj situaciji, novoizabrani se šalju u Ministarstvo pravde. Otkud njima tolika stručnost i iskustvo, kad su tek izabrani? Oni su inače birani na tri godine, i njihov rad se tri godine ocenjuje da bi mogli biti izabrani na stalnu sudijsku funkciju. Očigledno je da zakon neće moći da se poštuje jer kolege neće obavljati posao za koji su birane. 

Izvor: www.blic.rs, Marko R. Petrović

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print