ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Odlukom Agencije za restituciju zgrada u kojoj je smešten Visoki savet sudstva, u Resavskoj ulici 42, u Beogradu, vraćena je starim vlasnicima. Visoki savet sudstva može kao zakupac da koristi zgradu još tri godine

Zgrada u kojoj je smešten Visoki savet sudstva, u Resavskoj ulici 42, u Beogradu, i zemljište na kom se ta zgrada nalazi, više ne pripadaju državi. Odlukom Agencije za restituciju, dve trećine ovog zdanja vraćene su starim vlasnicima, tačnije naslednicima bivše vlasnice Desanke Novaković, iz Beograda.

Jedna trećina ostala je državi, jer za nju nije podnet zahtev za povraćaj. Takođe, iz restitucije su izuzeti i trosoban stan na prvom spratu i garaža, koji su odmah posle nacionalizacije imovine, 1962. godine, vraćeni gospođi Novaković i ona ih je za života prodala.

Njenih šestoro potomaka dobilo je, odlukom Agencije za restituciju, pet trosobnih, tri dvosobna, jedan jednosobni i jedan stan od tri sobe u posebnom delu. Kako je u svom rešenju Agencija navela, privremeni korisnik na osnovu zaključka Vlade iz 2010. godine (Visoki savet sudstva), ima pravo i nakon izvršenja rešenja o povraćaju da koristi ovu nekretninu kao zakupac, u roku od tri godine.

Tokom postupka pred Agencijom, Pravobranilaštvo je zastupalo tezu da ova nekretnina ne može biti vraćena u naturi, već samo nadoknađena, s obzirom na to da je koristi državni organ. Ispostavilo se, međutim, da je Visoki savet sudstva, tačnije Ministarstvo pravde, zgradu dobilo samo na privremeno, a ne na trajno korišćenje. Zastupnici starih vlasnika tvrdili su da VSS može iz zgrade da se preseli a da to ne ugrozi njegov rad, kao što se već preselilo Državno veće tužilaca u Katanićevu ulicu, ili kao što su se, posle reforme pravosuđa, selili pojedini sudovi.

Uslov da zgrada bude vraćena u naturalnom obliku bio je i da ona nije u međuvremenu menjala namenu. Zdanje je svojevremeno zidano kao najamna stambena zgrada, što je suštinski i ostala.

Do nacionalizacije, ovo zdanje u tadašnjoj Ulici prvog maja, iznajmljivala je britanska ambasada u Beogradu, delom za stanovanje, a delom za kancelarije. Posle oduzimanja, do 1998. godine pripadala je SFRJ, posle čega je pravo svojine preneto na Srbiju. Godine 2010. data je na privremeno korišćenje Ministarstvu pravde, i u nju su smešteni Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

- Odluku smo doneli ne obazirući se na to ko je stranka u postupku. Utvrdili smo činjenično stanje i iznenadili se kad smo videli da država nije 50 godina privela objekat nameni. To je i omogućilo naturalnu restituciju - kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Sekulić dodaje da je postupak vođen mirno, bez ikakvih pritisaka s bilo koje strane. Takođe je naglasio da građani mogu da budu sigurni da će uvek, kada za to postoje zakonski uslovi, imati podršku Agencije za restituciju.

Agencija je do kraja 2016. godine vratila građanima 5.572 stana, zgrade i poslovne prostore, čija je površina veća od 393.000 kvadratnih metara. Vraćeno je i oko 259 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 4.215 hektara šuma i oko 17.600 hektara oranica.

Crkvama i verskim zajednicama vraćeno je u naturi ili nadoknađeno drugom odgovarajućom imovinom oko 55.945 hektara zemljišta i 88.884 kvadrata objekata. Očekuje se da gro prvostepenih postupaka bude okončan do 2018. godine, kada bi trebalo da počne isplata obeštećenja.