Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: LICA KOJA SU U POSTUPKU LEGALIZACIJE OBJEKATA ILI U REDOVNOM POSTUPKU IZDAVANJA GRAđEVINSKE DOZVOLE ZAKLJUčILA UGOVORE O PLAćANJU NAKNADE, ODNOSNO DOPRINOSA ZA UREđIVANJE GRAđEVINSKOG ZEMLJIšTA U SKLADU SA ODREDBAMA TADA VAżEćIH ZAKONA, NASTAVLJAJU SA PLAćANJEM DO KONAčNE ISPLATE, U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKLJUčENOG UGOVORA


Vlasnici objekata koji su građeni bez građevinske dozvole i legalizovani po prethodnim zakonima, moraće da nastave da dug otplaćuju na rate. Dobijanje papira za objekat od 300 kvadratnih metara ranije je koštalo oko 6.500 evra, pa su vlasnici "divljih" nekretnina potpisivali ugovore za otplatu i do 20 godina. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture kažu da svi oni moraju nastaviti da plaćaju dug ili bi, u suprotnom, mogla da im stigne tužba.

Činjenica je da je legalizacija objekata po najnovijem Zakonu o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) i do deset puta jeftinije, pa građani koji su ovaj postupak ranije obavili, smatraju da su oštećeni.

U Ministarstvu kažu da su ugovori o plaćanju naknade na rate zaključivani u skladu sa tada važećim zakonima kojima je bilo uređivano pitanje legalizacije objekata, te su samim ugovorima predviđene i situacije kada ugovor prestaje da važi. Oni ističu da se radi o obligacionim odnosima, uređenim ugovorom i napominju da nema osnova za prestanak plaćanja naknade, osim u slučajevima predviđenim samim ugovorom. U slučaju prestanka plaćanja rata, primeniće se odredbe ugovora i opštih pravila obligacionog prava, predviđenih za tu situaciju.

- Zakon je precizno predvideo tu situaciju u završnim odredbama. Osobe koje su u postupku legalizacije ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključile ugovore o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama tada važećih zakona, nastavljaju sa plaćanjem do konačne isplate, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora - objašnjava advokat Aleksandar Vučetić. - Kako sada stoje stvari, niko im neće vratiti novac. A ukoliko bi prestali da plaćaju rate na koje su se obavezali ugovorom, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište bi mogla da ih tuži zbog neispunjenja ugovornih obaveza.

- Novi Zakon je presedan i to svi znaju - ističe ministarka Zorana Mihajlović. - Ovo je pokušaj da brzo rešimo pitanje onih koji su to radili prethodnih godina i zbog raznih subjektivnih i objektivnih razloga imaju nelegalno izgrađene objekte. Tempom kojim je obavljana legalizacija po prethodnim zakonima ne bismo je završili u narednih 15 ili 20 godina i to pod uslovom da niko ništa više nelegalno ne izgradi.

Građani koji su gradili "divlje" objekte u protekle dve decenije, mogli su do sada da ih legalizuju na pet načina, jer je toliko propisa doneto, tako da je novi Zakon šesti akt koji bi trebalo konačno da reguliše ovu oblast.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 15.01.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija