Email Print

NACRT ZAKONA O OTKLANJANJU POSLEDICA ODUZIMANJA IMOVINE ŽRTVAMA HOLOKAUSTA KOJE NEMAJU ŽIVIH ZAKONSKIH NASLEDNIKA: SVE ODUZETE NEKRETNINE I NEPOKRETNOSTI KOJE NEMAJU żIVE ZAKONSKE NASLEDNIKE, BIćE VRAćENE ILI NADOKNAđENE, NA OSNOVU ZAHTEVA ZA POVRAćAJ IMOVINE, KOJI SE PODNOSI AGENCIJI ZA RESTITUCIJU


Država Srbija planira da ublaži nepravdu prema žrtvama Holokausta koje nemaju naslednike tako što će jevrejskim zajednicama u našoj zemlji, ne samo vratiti imovinu oduzetu od tih žrtava, već će im svake godine narednih četvrt veka uplaćivati po 950.000 evra radi proučavanja tog zločina nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.

Ova pitanja treba da budu uređena Nacrtom zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, koji će se uskoro naći pred Vladom Republike Srbije, a čije se usvajanje u parlamentu očekuje u najskorije vreme.

Predsednik radne grupe za izradu Nacrta zakona, Gordana Stamenić, objasnila je zašto Srbija donosi taj zakon kada nije učestvovala u proganjanju i ubijanju Jevreja.

"Sva oduzeta imovina se sada nalazi, u većini slučajeva, u svojini Republike Srbije ili pojedinih jedinica lokalnih samouprava, državnih ili javnih preduzeća. Iako, na sreću, država nije učestvovala u proganjanju jevrejskog naroda, ona ne treba ni da ima neku korist od posledica Holokausta", ukazala je Stamenić.

Prema njenim rečima, ako bi država zadržala imovinu oduzetu žrtvama Holokausta u svom vlasništvu, to bi značilo da ona crpi korist iz takvog nemilog događaja.

"Suštinski razlog za donošenje ovog zakona je duboko saosećanje sprskog naroda i predstavnika srpske vlasti prema velikim žrtvama jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata", istakla je Stamenić, napominjući da su druga dva razloga donošenja zakona formalne prirode.

Prvi razlog je što Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) propisuje da će se otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta bez živih naslednika urediti posebnim zakonom, a drugi, jer je Republika Srbija potpisnica Terezinske deklaracije koja se zalaže za principe propisane Nacrtom zakona.

Budući zakon, kako je ukazala, treba da otkloni posledice oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju žive naslednike, dok se otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje imaju naslednike vrši primenom opšteg Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

"Međutim i u jednom i u drugom slučaju ne može se govoriti o potpunom otklanjanju posledica, tako da bi možda primereniji naziv ovog zakona bio - "ublažavanje" posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju žive naslednike", smatra Stamenić.

Ona je ukazala da je vraćanje oduzete imovine predviđeno da se vrši u naturalnom obliku, koji je identičan načinu propisanom opštim Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, na čije odredbe posebni zakon i upućuje, i u skladu sa njegovim istovetnim načelima i sa istovetnim izuzecima.

Stamenić je precizirala da će podnosilac zahteva za vraćanje imovine po Nacrtu zakona biti jevrejska opština na čijoj teritoriji se nalazi oduzeta imovina.

Takođe, imovina će se u naturalnom obliku vraćati onoj jevrejskoj opštiti na čijoj se teritoriji imovina nalazi.

"Drugi način otklanjanja posledica je finasijska podrška koja se obezbeđuje u budžetu Republike Srbije. Predloženo je da taj vid podrške iznosi 950.000 evra godišnje, u narednih 25 godina od donošenja zakona", rekla je Stamenić i napomenula da će se ta sredstva uplaćivati na račun Saveza jevrejskih opština.

Ona je istakla da Nacrt zakona tačno propisuje u koje se aktivnosti sredstva mogu usmeravati.

Sredstva bi trebalo da idu za proučavanje Holokausta, za obrazovanje o Holokaustu za naučno istraživanje vezano za Holokaust, zatim na finansiranje školovanja mladih talenata Republike Srbije, pružanje finansijske pomoći preživelim žrtvama holokausta, zatim jevrejskoj zajednici u Srbiji i na troškove koji nastanu upravljanjem tih prihoda.

Nacrt zakona predviđa i obrazovanje Nadzornog odbora sa zadatkom da prati kako se upravlja tim sredstvima.

"Predsednik Nadzornog odbora će biti predstavnik Vlade Republike Srbije, a ostali članovi će biti predstavnici jevrejskih organizacija - Svetske jevrejske organizacije za restituciju, Saveza jevrejskih opština i jevrejskih opština", rekla je Stamenić ukazujući da su njihovi predstavnici učestvovali i u izradi teksta Nacrta zakona.

Kada zakon bude donet uslediće prikupljanje zahteva za vraćanje imovine nakon čega će se znati i tačan broj stvari i vrednost oduzete imovine od žrtava Holokausta bez nasledika.

Direktor Agencije za restituciju, Strahinja Sekulić, rekao je da rok za podnošenje zahteva iznosi tri godine. "Nakon isteka tog roka biće poznat i obim i vrednost imovine", naveo je Sekulić.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 16.01.2016.
Naslov: Redakcija