NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: PREDVIđENA JE PRERASPODELA PRIHODA IZMEđU REPUBLIčKOG I BUDżETA LOKALNIH SAMOUPRAVA OD OSAM MILIJARDI DINARA U KORIST REPUBLIKE. PREDVIđEN JE TRANZICIONI PERIOD, KAKO LOKALNE SAMOUPRAVE, U PRVIM GODINAMA PRIMENE, NE BI IZGUBILE VELIKI DEO PRIHODA. INTEGRACIJOM FIRMARINE U POREZ NA IMOVINU, IZBEGAVA SE NEPREDVIDIVA DAżBINA ZA POSLODAVACE U LOKALNIM SREDINAMA I POOšTRAVA FINANSIJSKA DISCIPLINA NA LOKALU. VEćI TRANSFERI OPšTINAMA KOJE SU USPEšNIJE U EVIDENTIRANJU, RAZREZU POREZA I PRIKUPLJANJU PORESKIH PRIHODA

Rešenja predviđena Nacrtom zakona o finansiranju lokalne samouprave pravednija su od postojećih i za lokalnu samoupravu, ali i za privredu, ocenjuju u Ministarstvu finansija.

Kako objašnjavaju u tom Ministarstvu, budući zakon uz predložena rešenja biće jednostavniji i transparentniji i prevazići će slabosti postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave.

Cilj Nacrta zakona je uvođenje odgovornijeg odnosa naplate prihoda opštinama i gradovima, jer bi se time, smatraju u Ministarstvu, stvorio fiskalno odgovoran i održiv sistem javnih finansija, uz predvidljivost lokalnih dažbina za obveznike.

Prema predloženim rešenjima, preraspodele prihoda između republičkog i budžeta lokalnih samouprava je osam milijardi dinara u korist Republike.

U Ministarstvu navode da je to tek 2,7 odsto planiranih prihoda svih lokalnih samouprava za 2015. godinu, koje su, samo primera radi, do sada delile prihode od poreza na zarade sa Republikom u svoju koristi i to 80:20 odsto.

Iz Ministarstva podsećaju da je, izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2011. godine Republika ostala bez oko 40 milijardi dinara, a da nadležnosti nisu istovremeno prenesene na nivo lokalne samouprave.

Ministarstvo dalje ističe da su, u prvih deset meseci ove godine, lokalne samouprave imale i višak novca, odnosno suficit, za razliku od Republike koja je u istom periodu imala deficit.

"Tih osam milijardi dinara približno je jednak iznos suficitu koji lokalne samouprave ostvaruju godišnje. A u ovoj i prethodnoj godini, više od 90, od ukupno 145 lokalnih samouprava, imalo je suficit", navode u Ministarstvu i preciziraju da je u 2014. godine suficit iznosio 3,7 odsto ukupnih prihoda, a u 2015. godini oko 4,1 odsto.

Predloženim rešenjima Nacrta zakona predviđen je tranzicioni period, kako lokalne samouprave, u prvim godinama primene, ne bi izgubile veliki deo prihoda.

U obrazloženju Nacrta zakona, navedeno je i da je ukupan nenamenski transfer koji se raspoređuje svim lokalnim samoupravama u 2017. godini i više nego dupliran i iznosiće 57,5 milijardi.

Takođe, kako su ukazali, lokalne samouprave iz budžeta Republike dobijaju novac za finansiranje poslova u okviru njihovog izvornog ili poverenog delokruga, a u 2015. godini to je bilo oko 3,6 milijardi dinara. Tu je i novac tekuće rezerve budžeta usled smanjenog prihoda njihovog budžeta od 151,2 miliona.

"Predložena rešenja nemaju za rezultat smanjenje izvornih prihoda lokalnih samouprava, već integraciju istorodnih dažbina, što će unaprediti poslovni ambijent", rečeno je u Ministarstvu finansija uz objašnjenje da se integracijom firmarine u porez na imovinu, izbegava nepredvidiva dažbina za poslodavace u lokalnim sredinama i pooštrava finansijska disciplina na lokalu.

Kompenzovanje izgubljenih prihoda, kako je rečeno, i to širenjem osnovice i blagom korekcijom stope poreza na imovinu, ukupan iznos dažbina koje privreda plaća će ostati isti, ali će sistem biti stabilniji, što će na kraju doprineti još boljem plasmanu Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti.

U Ministarstvu su naglasili da rešenja Nacrta zakona predviđaju i nagrade za lokalne samouprave koje se trude da evidentiraju sve objekte na svojoj teritoriji, odnosno koje povećaju poreski obuhvat, kao i onih koje veći deo budžeta troše na javne investicije.

Javna rasprava o Nacrtu zakona je i dalje u toku, a dok se ne završi, 23. decembra 2015. godine, u Ministarstvu kažu da svi predlozi i sugestije dobrodošli, te da će ih uzeti u obzir.